Sakule: Asfaltiranje 1,3 kilometara ulica (video)

Sakule: Asfaltiranje 1,3 kilometara ulica (video)

SAKULE, 2. decembar 2021 – Nakon Barande, asfaltiranje sporednih ulica nastavlja se u Sakulama gde je prethodnih dana postavljena podloga. U pitanju su ulice Banatska, Vojvođanska i delovi Omladinske i Nušićeve. Tim povodom gradilište su obišli predsednik opštine Miloš Markov, njegova zamenica Anka Simin Damjanov, predsednik Saveta mesne zajednice Sakule Milorad Ješin i opštinska većnica iz Sakula Vesna Stanojev.

Građani ovih ulica su pozdravili realizaciju radova, a neki od njih su i tradicionalno počastili radnike Štrabaga, izvođača radova na ovom projektu.

Izbor ulica za asfaltiranje urađen je u konsultaciji sa građanima i Savetom Mesne zajednice Sakule, što je istakla zamenica predsednika opštine.

„nakon jučerašnjeg asfaltiranja u Barandi, već danas nastavljamo sa radovima u Sakulama, gde asfaltiramo 1.3 kilometara lokalnih ulica. Radimo na inicijativu i konsultacijama sa građanima Sakula i Saveta mesne zajednice Sakule. Poslušali smo i uvažili ideje građana za realizaciju ovog projekta, sredstva su izdvojena iz lokalnog budžeta koja su bila planirana za asfaltiranje i istim tempom nastavljamo i naredne godine“, izjavila je zamenica predsedniak opštine Anka Simin Damjanov.

Asfaltiranjem ulica u Sakulama završava se građevinska sezona za ovu godinu ali nadležni najavljuju nove projekte naredne godine.

Ekologija: Zašto ne traba uklanjati opalo lišće sa zelenih površina

Ekologija: Zašto ne traba uklanjati opalo lišće sa zelenih površina

Zašto ne traba uklanjati opalo lišće sa zelenih površina

OPOVO, 2. decembar 2021 – Na jesen i tokom zime nije poželjno uklanjati opalo lišće sa zelenih površina. Dakle, ukoliko je moguće, treba ostaviti debele naslage opalog lišća, sklanjati ga samo sa betonskih staza i nikako ga ne bacati u kontejner ili spaljivati!

Lišće predstavlja važan deo kruženja materije, a istovremeno je i sklonište za mnoga živa bića, pa i za pčele. Mnogi organizmi upravo u slojevima opalog lišća pronalaze utočište tokom hladnih dana i mesto gde će provesti zimu.

Stelja ili detritus predstavlja prvi rastresiti sloj šumskog zemljišta. Debljina mu se kreće od 10 do 15 centimetara, u zavisnosti od nekih spoljašnjih faktora. Šumska stelja je zapravo šumska prostirka, formirana od opalog lišća sa drveća. Sve opalo lišće, grančice, uginuli organizmi sačinjavaju šumsku stelju. Opalo lišće se tokom godine gomila, a sloj je najdeblji na kraju vegetacionog perioda. Ovaj sloj se dejstvom nekih fizičkih faktora donekle i sabija, ali je uvijek rastresit, lagan i kao takav zadržava i određenu količinu vlage i toplote.

Promet biomaterije u stelji i oslobađanje mikroelemenata je važno ne samo za pedogenezu nego i za vazduh, vodu i živi svet. Vraćanjem organskog dela tlu oživljavamo zemlju jer je to deo prirode gde se sustiču i neraskidivo prožimaju minerali, organske materije, voda, vazduh… i sve to čini tlo, a na taj način dešava se život. Promet kiseonika u stelji je od neizmernog značaja za čovekovo zdravlje.

Paketi za bebe: Tri dečaka i jedna devojčica

Paketi za bebe: Tri dečaka i jedna devojčica

Tri dečaka i jedna devojčica

OPOVO, 2. decembar 2021 – U prvoj decembarskoj raspodeli paketa za novorođene bebe, Opštinska uprava Opovo je uručila četiri paketa za tri dečaka i jednu devojčicu. Tri prinove su oktobarske i jedna novembarska. Po jedna beba je iz Opova, Barande, Sakula i Sefkerina.

Pakete su uručili zamenica predsednika opštine Anka Simin damjanov i opštinski odbornik Predrag Ginculj.

OKTOBAR: Luka Šamanc (Baranda), Zlata Marjanski (Sakule), Viktor Brankov (Opovo); NOVEMBAR: Jovan Milošev (Sefkerin).

Miholjski susreti sela – Festival bundeve i zimnice: Kretaivna radionica „Bundevom obojena jesen“

Miholjski susreti sela – Festival bundeve i zimnice: Kretaivna radionica „Bundevom obojena jesen“

Kretaivna radionica „Bundevom obojena jesen“

OPOVO, 2. decembar 2021 –  U okviru projekta Miholjski susreta sela – Festival bundeve i zimnice, koji finansira Ministarstvo za brigu o selu Republike Srbije, Opština Opovo, u saradnji sa Opštinskom narodnom bibliotekom, organizuje 11. decembra kreativnu radionicu „Bundevom obojena jesen“.

Radionica će trajati od 10 do 13 časova i biće organizovana u prostorijama Biblioteke u Opovu. Deca će imati prilike da ukrašavaju i prave zanimljive predmete od bundeve i na kretivan način isprate jesen. Svi predmeti biće izloženi na Zimskom vašaru kao deo programa manifestacije. Radionicu vodi naša sugrađanka master primenjeni umetnik, Jovana Ugrinov.

Rok za prijave:  9. decembar 2021. Broj mesta je ograničen.

Prijave slati na mejl [email protected] ili na telefon 063/1068319

Koronavirus i društvo: Pandemija dodatno pogoršala položaj ljudi sa invaliditetom u Srbiji

Koronavirus i društvo: Pandemija dodatno pogoršala položaj ljudi sa invaliditetom u Srbiji

Pandemija dodatno pogoršala položaj ljudi sa invaliditetom u Srbiji

Izvor: Nova ekonomija
Hiljade osoba sa invaliditetom u Srbiji trepelo je jer relevantne ustanove nisu uspele da se prilagode ni pandemiji ni međunarodnim standardima ljudskih prava, navodi se u studiji 
“Analiza položaja osoba sa invaliditetom tokom kovid-19 krize”. Njihov položaj samo je dodatno bio otežan preopterećenošću zdravstvenih ustanova, a nepripremljenost na pandemiju je potencijalno koštala života mnoge ljude sa invaliditetom smeštene u institucije, dodaje se u analizi.

Pandemija je dodatno pogoršala položaj osoba sa invaliditetom koji žive u porodicama, a posebno onih koji žive u ustanovama socijalne zaštite.

“Osobe sa invaliditetom koje žive u porodicama i u zajednici srele su se sa pandemijskim merama koje u početku nisu prepoznale specifičnost njihove situacije, pa su teže podnele novu situaciju nego na ostatak stanovništva”, navodi se u tekstu.

Autori studije naglašavaju da u Srbiji ne postoji jedinstvena baza o osobama sa invaliditetom, zbog čega nije poznat ni broj ljudi sa mentalnim invaliditetom koji žive u našoj zemlji.

“Mere za prevenciju zaraze su duboko zadirale u ljudska prava stanara ustanova za ljude sa mentalnim invaliditetom, posebno pravo na ličnu slobodu, privatnost i porodični život… Postupci nadležnih organa pre i tokom pandemije su potencijalno ugrožavali i pravo na život”, dodaje se u studiji.

Autori studije čiji je cilj da osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom u Srbiji ističu i da domaći propisi u toj oblasti i dalje nisu usklađeni sa međunarodnim standardima ljudskih prava, naročito sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom

“Položaj tih ljudi uslovljen je predrasudama, nedovoljnim resursima, nerazvijenim ili nepristupačnim uslugama u zajednici. Ta grupa ljudi je kako se dalje ocenjuje marginalizovana i socijalno isključena, pa oni nisu dovoljno osnaženi da zastupaju svoja prava i interese”. 

Dolaskom pandemije deca sa smetnjama u razvoju koja se obrazuju po individualnom planu suočavala su se sa problemima u pristupu tom obrazovanju, kao i lošom komunikacijom sa školama.

Škole su tokom jednog perioda, kako se podseća, zatvorile vrata za učenike sa mentalnim invaliditetom, dok se nastava u redovnim školama odvijala po uobičajenom ili kombinovanom modelu. 

Mnoge usluge deci i osobama sa mentalnim invaliditetom, kao što su dnevni boravci i lični pratioci, nisu funkcionisale, a povratak na uobičajen način funkcionisanja nije bio dovoljno efikasan. 

U studiji se navodi da država nije spremna da rešava te probleme, kao i da doprinese ravnomernoj geografskoj raspoređenosti usluga koje treba da obezbedi osobama sa invaliditetom.

PREOPTEREĆENOST ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema tokom pandemije, svi problemi sa kojima se deca i osobe sa mentalnim invaliditetom inače suočavaju u oblasti zdravstvene zaštite, dodatno su produbljeni. U studiji se naglašava da treba rešiti sledeće probleme: 

  • dijagnostiku razvojnih teškoća,
  • nepristupačnost zdravstvenih objekata i usluga,
  • nedovoljnu senzibilisanost zaposlenih u ustanovama i neuvažavanje potrebe da se osoba sa invaliditetom mora upoznati sa medicinskim procedurama kojima će biti izložena, 
  • obavezano traženje njenog informisanog pristanka bez obzira na to da li je poslovno sposobna.