Košarka: Pionirke Agros Basketa upisale drugu prvenstvenu pobedu

Košarka: Pionirke Agros Basketa upisale drugu prvenstvenu pobedu

Pionirke Agros Basketa upisale drugu prvenstvenu pobedu

OPOVO, 12. novembar 2022 – Pionirke Agros Basketa zabeležile su drugu prvenstvenu pobedu i sada imaju skor 2-1. U zaostaloj utakmici 1. kola Regionalne KSB lige Opovčanke su sinoć pobedile ekipu Mladenovca rezultatom 73:29 (25:8; 18:4; 13:9; 17:8).
Agros Basket: Tomić, Spasevski, Šulc, Kosovac, M.Mojsa, Rackov, S.Stojanović, N.Mojsa, L.Stojanović, M.Stojanović, Stojić, Četnik

 

Kreativni klub ONB Opovo: Portreti u kombinovanoj tehnici

Kreativni klub ONB Opovo: Portreti u kombinovanoj tehnici

Portreti u kombinovanoj tehnici
OPOVO, 12. novembar 2022 – Tema 41. radionice za decu u okviru projekta Kreativni klub Opštinske narodne biblioteke Opovo je bila izrada portreta u kombinovanim tehnikama. Radionicu je vodila Olga Reljić, a kao i prethodnih subota održana su dva časa za mlađu i stariju grupu.

 

Poljoprivreda: Skromni prinosi kukuruza i na južnobanatskim njivama

Poljoprivreda: Skromni prinosi kukuruza i na južnobanatskim njivama

Skromni prinosi kukuruza i na južnobanatskim njivama

PANČEVO, 12. novembra (Tanjug) – Ovogodišnji prinos kukuruza u južnobanatskim atarima, prema procenama struke, bio je skromnih 4,7 tona po hektaru, iako je bilo najava da će biti još gore.

Toliko otprilike iznosi i prosečan rod kukuruza po hektaru u ostalim delovima zemlje, koji je ove godine smanjen zbog suše.

Savetodavac Poljoprirdno-savetodavne službe Instituta “Tamiš” Jan Babka za Tanjug navodi da se rod u južnom Banatu kretao u veoma velikim rasponima, između dve i devet tona, što je povezano sa količinom padavina u određenim delovima atara.

Kaže da je na delu južnog Banata koje pokriva ta služba bilo 73.200 hektara pod kukuruzom i da je od samog početka bilo problema s razvojem biljke.

“Iz godine u godinu ponavljaju se iste pojave, pre svega sušno proleće sa nedostatkom padavina, a došlo je i do veoma rane pojave visokih tempertatura od blizu 30 stepeni početkom maja, kao i čestih temperaturnih kolebanja, što je dovelo do lošijih uslova za rast biljaka”, navodi stručnjak.

Dodaje da je kasnije došlo do neujednačenog razvoja, a problemi su kulminirali u julu i avgustu zbog ekstremnih temperatura i tako slabe billjke nisu mogle da dobro naliju zrno, bez obzira što je oplodnja bila veoma dobra.

“Poslednjih godina ima problema sa korovima, pa je zbog neujednačenih biljaka bilo teško odrediti pravi momenat za tretmane herbicida, a u takvim sušnim uslovima oni imaju i slabiji efekat”, kaže Babka.

Dodaje da je u poslednjih 10 godina sve cešća pojava rezistentnosti korova naročito divljeg sirka, pa se može reći da pored suša, visokih temperatura i neujednačenosti padavina, i to dovodi do umanjenja prinosa.

On naglašava da su na parcelama gde se više vodi računa o borbi protiv korova bolji i prinosi.

“Veliki broj proizvođaca još uvek ne shvata značaj antirezistentskih strategija i neophodnost dodavanja u plodored novih kultura, pre svega strnih žita, pa i uljane repice na račun kukuruza, a u tehnologiji proizvodnje postoje rešenja da se i hemijskim putem bori protiv korova”, kaže Babka.

On je rekao da su otkupne cene kod većine kultura značajno veće, ali ne spori da troškovi neumitno rastu.

Dodaje da kod pokretanja proizvodnje nije bilo tako velikih povećanja, kao kada je reč o gorivu i đubrivima, pogotovo azotnih, zbog čega su mnogi i pribegavali redukuciji nekih mera.

“Poskupljenje semena, hemije i drugih inputa tek treba se ostavi posledice pa se više plašim za sledeću godinu i mislim da će biti mnogo teža u ekononskom smislu”, poručuje Babka i zaključuje da, ipak, neće biti nestašica hrane, zato što bi ukupne proizvedene količine mogle da budu dovoljne i za život i za izvoz.

Poljoprivredni proizvođač Marko Škrbić iz sela Jabuka kod Pančeva, koji je predsednik tamošnjeg udruženja ratara, ističe da su kiše zakazale kada su bile najpotrebnije, tokom nalivanja zrna.

“Na našim atarima situacija je veoma šarena: tamo gde je bilo padavina ponešto je rodilo, oko pet-šest tona po hektaru, a gde je nije bilo nikako, jedva se nakupilo dve tone i to uz primenu sve neophodne agrotehnike”, kaže ovaj ratar.

Dodaje da, s druge strane, trenutna otkupna cena kukuruza nije tako loša i na berzi iznosi do 40, premda se tu čeka isplata, dok otkupljivači plaćaju “na ruke”, ali dinar do dva manje.

Škrbić napominje i to da su trokovi proizvodnje kukuruza po jednom hektaru tokom sezone u ovakvim okolnostima bili više nego ogromni.

“Tako vreća, recimo, ”pionirovog” semena sa 25.000 zrna poskupljuje sa oko 7.800 dinara na 10.000, što na oko tri vreće po hektaru iznosi 30.000 dinara, pa još toliko za oko 300 kilograma NPK đubriva, za hemiju oko 15.000, za naftu 20.000, a zakup zemljišta je oko 50.000, što sve ukupno, bez amortizacije i rada, iznosi oko 150.000 dinara i ako ste na hektaru dobili pomenute dve tone, što je oko 70.000 zarade, upravo toliko ste i izgubili”, kaže Škrbić.

On ističe da ove sezone, kao i uvek kada je suša, nije bilo štetočina ili nekih većih bolesti.

“Nažalost, imamo drugi problem, jer nas po svemu sudeći čeka veoma teška sledeća godina: đubrivo je već papreno poskupelo, kao i gorivo, a seme, koje košta za 15 odsto više nego lane, prema najavama kooperanata, skočiće za još toliko, a pritom nećemo kao nekad moći da biramo hibride kako nam volja”, kaže ovaj mladi ratar.

Njegov kolega Marko Bojtar, predsednik Udruženja Dolovački paori i član urpavnog odbora Banatske asocijacije poljoprivrednika, kaže da je ova godina u dolovačkom ataru, koje spada u najveće u Vojvodini sa 14.000 hektara, jedna od najgorih u 40 godina karijere.

“Nisam doživeo goru sezonu u životu, počev od klimatskih uslova pa do situacije oko energenata i đubriva, što se na pšenici reflektovalao nešto blaže, a na soji, suncokretu i kukuruzu katastrofalno”, kaže ovaj ratar.

On navodi da su prinosi u dolovačkom ataru bili različiti u zavisnosti od kolicine padavina, pa su tako gde je bilo kiše išli da oko pet na hektaru, a bilo je njiva koje su čak na kraju ostale neobrane.

“S druge strane, očekivali smo da će nam država malo olakšati tešku situaciju i na osnovu letošnjih pregovora dati bar tu minimalnu pomoć 20 dinara za 50 litara po hektaru, što bi nam i te kako značilo za oranje, setvu, berbu”, napominje Bojtar.

Hotel “Stari Banat” : Bogata ponuda, luksuzan smeštaj, sale za proslave

Hotel “Stari Banat” : Bogata ponuda, luksuzan smeštaj, sale za proslave

 

Hotel “Stari Banat” je idealno mesto za sve vrste proslava, gde se najčešće odigravaju rođendani, svadbe, krštenja i slično…

Objekat hotela raspolaže dečjom igraonicom i dvema salama za proslave (svečana sala i restoran).  Svečana sala ima kapacitet od 120 mesta i muzičku binu. Prostrana je i pogodna za organizovanje svih vrsta proslava i manifestacija. Restoran hotela ima kapacitet od 32 mesta, tako da je prikladan za organizovanje manjih koktela i svih vrsta proslava sa manjim brojem gostiju.

Trudimo se da svi vaši srećni trenuci budu još srećniji i za pamćenje. Ne samo da slavimo sa vama, već profesionalno i stručno organizujemo sve vrste vaših proslava.
Po dogovoru, hotelski menadžment i osoblje rade organizaciju, uslugu i dizajniranje prostora za proslave i svečanosti.
Pružamo i ketering usluge pri organizaciji događaja. Svojim gostima nudimo pomoć u svim sferama organizacije keteringa, počevši od idejnog rešenja, preko stručnih konsultacija tokom planiranja, do konačnog sprovođenja utvrđenih ciljeva, poručuju iz hotela “Stari Banat”

 

 

Poljoprivreda: Završena setva pšenice u južnom Banatu na oko 28.500 ha

Poljoprivreda: Završena setva pšenice u južnom Banatu na oko 28.500 ha

Završena setva pšenice u južnom Banatu na oko 28.500 ha
Pančevo, 12. novembar 2022
Setva ozime pšenice uspešno je ovih dana privedena kraju na skoro svim zasejanim površinama u južnom Banatu, na oko 28.500 hektara, a ratari treba da obrate pažnju na pojavu virusa cikada koji izazivaju patuljavost ove kulture.

U Poljoprivredno-savetodavnoj službi (PS S) Institut “Tamiš” u Pančeva kažu za Tanjug da je nicanje pšenice prilično neujednačeno zbog suše, koja je neuobičajena za ovo doba godine.

Diplomirani inženjer i saradnik za ratarstvo u Institutu “Tamiš” Bogdan Garalejić rekao je da je prema prvim procenama na području južnog Banata posejano oko 28.500 hektara, što je oko 5.000 više nego lane.

“Neuobičajeno za naš region je da ratari žele da povećaju površine pod ovom ozimom žitaricom, a verovatno ih je aktuelna solidna cena nagnala da to rade, kao i potreba za plorodoredom, bez kojeg dolazi do zakorovljenosti kukuruza ili do pada prinosa suncokreta”, kaže Garalejić za Tanjug.

Ističe da je setva dobro protekla, iako su mnogi proizvođači nakon pripreme oranica ostavili njive od pet do sedam dana, pa su tada morali da “seju u suvu zemlju”.

“Ispala je panika da li će doći do nicanja, jer se priča o velikoj suši, iako je pre tri i četiri godine bilo neuporedivo gore i pšenica je nikla tek u decembru i januaru, što znači da je dugo bila u zemlji i čekala povoljnije uslove”, kaže stručnjak.

Garalejić nastavlja rečima da su proizvođači nakon setve radili postupak “valjanja”, zbog upadljivog deficita vlage.

“Kiše je bilo svega 10 litara po kvadratu od 1. oktobra, što je ništa u poređenju sa u septembarskih 120 ili 110 litara za svega 10 dana avgusta”, navodi on.

Dodaje da se kada je ovakva godina ne sme čekati već treba odmah sutradan sejati i ubrzo nakon toga valjati kako bi došlo do ujednačenog klijanja i nicanja.

Garalejić napominje da je sada bolje nicanje tamo gde je bilo vlage, kao recimo ispod tragova traktorskih točkova, ali da će se vremenom to izjednačiti.

Zaposleni u Institutu “Tamiš” navodi i to da je Prognozno-izveštajna služba Vojvodine signalizairala o pojavi lisnih vaši cikada koje prenosi virus patuljovasti pšenice ili žute patuljavosti ječma.

“To svaki ratar treba to da proveri i ukoliko ih ima treba raditi tretmane od 11 do 15 sati kada je najtoplije i kada su insekti najaktivniji, a i generalna preporuka struke ja da se što čšće ižlazi na njive”, kaže on.

Garalejić očekuje da će zaživeti služba Geoinformacionih sistema kako bi bilo snimljeno koliko tačno ima pšenice i drugih kultura.

Poljoprivredni proizvođač Marko Škrbić iz sela Jabuka kod Pančeva, koji je predsednik tamošnjeg udruženja ratara, navodi i da je setva pšenice pri kraju i da ona već niče, a podseća da se ove sezone bolje pokazala, pre svega zato što je kao ozimu kulturu suša nije toliko osakatila, a i cena je solidna oko 44 dinara po kilogramu sa PDV-om.

On navodi da će troškovi setve pšenice po hektaru izneti, po njemu, veoma visokih oko 1.400 evra.

“U to spada NPK đubrivo ”12:32:16” (250 kilograma po 126 dinara), zatim dva tanjiranja sa po 10 litara nafte, pa 250 kilograma semena po 97 dinara, sabijanje valjkom (oko 500 evra), kao i zakup zemljišta od 400 evra, kao i proletnja prskanja (100 evra), prihrane (300 evra) i na kraju kombajniranje (100 evra)”, nabraja Škrbić.

Na teritoriji Srbije setva pšenice, za koju stručnjaci kažu da je najskuplja do sada, još nije završena i očekuje se da će biti zasejano više od 720.000 hektara.