Popis stanovništva 2022: Popis obavezan, cilj da pruži objektivnu sliku stanovništva
Popis obavezan, cilj da pruži objektivnu sliku stanovništva
BEOGRAD, 31. avgusta (Tanjug) – U terenskoj realizaciji popisa stanovništa biće angažovano 20.000 ljudi, preliminarni rezultati biće objavljeni do 30. novembra, a obevezu da u njemu učestvuju, po zakonu, imaju svi građani, kaže pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Snežana Lakčević.
Ona je za Tanjug navela da će tokom terenske realizacije popisa biti angažovano 20.000 ljudi, od kojih najveći deo, njih 15.000, čine popisivači, koji će biti na terenu, kao i oko 2.200 isntruktora, 161 član popisne komisije, koja broji od tri do sedam članova, uz practeće službe za finasijske, pravne i ostale poslove.
Novina u popisu ove godine su elektronski upitnici, koji su već uneti u svaki lap top, koji će popisivači nositi sa sobom tokom rada na terenu od 1. do 31. oktobra i u koje će unostiti odgovore građana, prikupljene metodom intervjua, od vrata do vrata.
„Elektronski upitnici mnogo znače, jer time dobijamo na kvaltetu“, rekla je Lakčević, navodeći da su neka logička pravila kontrole već ugrađena, pa se, primera radi, ne može uneti broj 13, kao mesec rođena.
To će, dodaje, ubrzati rad, pa će se brže doći i do konačnih podataka.
„Preliminarni podaci biće objavljeni 30. novembra, mesec dana posle popisa, a sa diseminacijom konačnih rezultata krenućemo od aprila sledeće godine, što je šest meseci brze nego 2011, i to će trajati do juna 2024“, rekla je Lakčević.
Intervju, kaže, traje oko pola sata, za 30-ak pitanja, koja su standardna, usklađena sa međunarodnim preporukama, na koje odgovore prikupljaju i države članice UN i EU.
„To su pitanja koja se odnose na starost, pol, mesto rođenja, migracije, državljanstvo, bračni status, obrazovanje, ekonomsku aktivnost, zaposlenost, zanimanja… Najjednostavnija pitanja kako bismo dobili statističku sliku populacije. Zatim adresa stanovanja, broj članova u domaćinstvu, srodstvo.. Kad je reč o stanovima, poršina stana, da li ima kuhinje, broj soba, opremljenost instalacijama…“, rekla je Lakčević.
Na pitanje da li neko može da odbije da učestvuje u popisu, Lakčević istice da su građani u skladu sa zakonom dužni da učestvuju u popisu i da daju tačne odgovore, a da u skladu sa Ustavnom i zakonom, na pitanja nacionalne pripadnosti i veroispovesti može da kaže da ne želi da se izjasni, i takav odgovor popisivač će uneti u obrazac.
Pojašnjava i da se utvrđuju takozvani popisni krugovi, a jedan popisivač je zadužen da sprovede popis u tri popisna kruga. Takođe, nedelju dana pre 1.oktobra, svaki popisivač sa svojim instruktorom, obilazi teritoriju za koju je „nadležan“, kako bi se razrešile sve dileme, ukoliko ih ima. Svaki popisivač ima preciznu mapu popisnih krugova, i jasno vidi sve objetke na „svojoj“ teritoriji.
Ukoliko popisivač nikoga ne pronađe kod kuće, u više navrata, ostaviće tzv.pomoćni obrazac, a ti građani će biti zamoljeni da se jave na besplatan broj, kako bi stupili u kontakt sa popisivacem, i dogovorili datum i vreme popisivanja.
Na pitanje kako se rešava ukoliko neko ne želi da razgovara sa popisivačem, Lakčević odgovara da u tom slučaju popisna komisija pokuša da razgovara sa tim građanima, da im skrene pažnju na zakonsku obavezu da učestvuju u poposu, jer su za neučestvovanje predviđene i kazne.
„Popis je važan zbog nas i za nas. Da bude što precizniji, da dobijemo objektivnu sliku našeg stanovništva, da vidimo koliko nas je, šta se promenilo u obrazovnom profilu, da li imamo više migranata, unutrašnjih, kao i odlazaka u inostranstvo, šta se desilo sa strukturom porodice, brojem dece, od kojih su nam materijala zgrade, šta koristimo kao energente za grejanje…“, kaže Lakčević.
Popis je, kaže, važan da bismo dobili precizne, pouzdane i kvalitetne podatke, koji treba da posluže kao osnova za izradu različitih planova i politka.
Na pitanje treba li da se plašimo rezultata, budući da se često govori o depopulaciji, Lakčević kaže da sa nestrpljenjem očekuje rezultate popisa, dodajući da depopulacija jeste prisutna, to je karakteristika našeg, ali stanovništva većine evropskih država.
Navela je da je RZS na osnovu prethodnog popisa, uradio projekcije do 2041.godine, po kojima će, uz konstantan pad broja stanovnika, svaki četvrti stanovnik Srbije imati više od 65 godina, a osam odsto njih biće starije od 80 godina.
Prosečna starost će, prema toj proceni, umesto 43, biti 46,5 godina.
„Demografski trendovi će se nastaviti. Da li strepimo? Imamo okvire, ali nepoznanica su pandemijske godine, šta je sve donela onlajn mogućnost rada… To su izazovi i sa nestrpljenjem očekujemo rezultate popisa“, rekla je Lakčević.
