Filmski festival Slobodna zona: Tokom maja i juna projekcije sedam filmova

by Glas Opova | 12.05.2023. | KULTURA

Tokom maja i juna projekcije sedam filmova

OPOVO, 12. maj 2023 – Kao što je i najavljeno u majskom programu Opštinske narodne biblioteke Opovo, od 15. maja počinju projekcije filmova 18. filmskog festivala Slobodna zona održanog u novembru 2022. godine u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Opovu će biti prikazano sedam filmova po izboru publike i selektora festivala.

Turneja Slobodne zone u okviru ovogodišnjeg izbora filmova donosi najnovije dokumentarne i igrane filmove koji su bili izuzetno zapaženi na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni. Pažljivom selekcijom tima festivala prikazaće se filmovi koji su osvajali najveće nagrade i/ili pokazali izuzetan potencijal kod publike i kritike od Berlina do Kana i drugih velikih svetskih filmskih manifestacija.

Projekcije će se održati u Biblioteci u Opovu, a ulaz je besplatan.

Ponedeljak, 15. maj, 19:00h: Trougao tuge – igr, r. Ruben Estlund, Švedska, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Turska, Grčka, 150’

Film je smešten u svet visoke mode, u kojem srećemo par manekena koji se nalazi na raskrsnici svojih karijera. Oni su pozvani na luksuzno krstarenje kao instagram influenseri kako bi dodatno doprineli glamuru neobičnog i, pre svega, prebogatog društva koje se našlo na jahti. Kada jahta potone, nasukani su na pustom ostrvu s grupom milijardera i čistačicom. U borbi za preživljavanje i opstanak na ostrvu, stare društvene hijerarhije se raspadaju i preokreću. https://slobodnazona.rs/trougao-tuge/

Petak, 26. maj, 19:00h: Utama – igr, r. Alehandro Loajsa Grisi, Bolivija, Urugvaj, Francuska, 87’

Prema legendi sa Anda, kada kondor, impozantna južnoamerička ptica dugog životnog veka, odluči da nema svrhe da nastavi da zamahuje svojim ogromnim krilima, izvršava samoubistvo bacivši se na stene. U raskošno izvedenom debitantskom filmu pod imenom Utama bolivijskog pisca i reditelja Alehandra Loajsa Grisija, sličan pad u beznađe doživljava i njegov ljudski pandan. U bolivijskom delu andske visoravni, stariji kečuanski ljubavni par, koji je godinama živeo mirnim životom, suočava se sa nemogućom dilemom tokom neuobičajeno duge suše: odupreti se ili biti poražen neprijateljski nastrojenim okruženjem i nemilosrdnim protokom vremena. https://slobodnazona.rs/utama/

Ponedeljak, 29. maj, 19:00h: Prekovremeni rad – igr, r. Erik Gravel, Francuska, 88’

Džuli zatičemo u luksuznom hotelu u Parizu, gde kao glavna sobarica užurbano i pedantno sređuje apartmane u kojima noć košta verovatno više nego što ona zarađuje održavajući ih besprekornim. Film čiju režiju potpisuje Erik Gravel smešta Džuli upravo u trenutak nacionalnog štrajka javnih prevoznika i razgovora za posao u struci na koji je upravo pozvana. Počinje njena trka s vremenom, i tu leži ceo zaplet: kao u odličnim akcionim filmovima, ova drama je nabijena tempom koji potcrtava sve one paradoksalne situacije u kojima se svaka osoba može naći – kako obezbediti sebi nešto ako konstatno moramo da ostajemo u zoni komfora da bismo uspeli da preživimo? https://slobodnazona.rs/prekovremeni-rad/

Petak, 2. jun, 19:00h: Pisanje vatrom – dok, r. Sušmit Goš, Rintu Tomas, Indija, 92’

Snažan dokumentarni film o novinarkama u Khabar Lahariji, jedinoj indijskoj novinskoj organizaciji koju vode isključivo žene.

Žene Khabar Laharije, sve iz kaste Dalita („nedodirljivih“), spremaju se da pokrenu digitalno izdanje novina, iako mnoge nemaju struju kod kuće. Naoružane pametnim telefonima, glavna reporterka Mira i njen tim istraživačkih novinarki suočavaju se sa nekim od najvećih problema Indije – razotkrivanjem nemilosrdne diskriminacije žena i davanjem glasova potčinjenima u represivnom kastinskom sistemu. Pisanje vatrom beleži njihovu zadivljujuću odlučnost dok se međusobno osnažuju i pozivaju na odgovornost one koji su odgovorni za nepravdu. Film je savršeno predstavio kastni sistem u Indiji, star milenijumima, tradiciju, seksualno nasilje nad ženama i korupciju. https://slobodnazona.rs/pisanje-vatrom/

Ponedeljak, 5. jun, 19:00h: Nežno – igr, r. Laslo Čuja, Ana Ester Nemeš, Mađarska, 92’

Film o opsesiji bodibildingom, romantici, (ne)ispunjenosti i ljubavi ispričan između serija ponavljanja i brojanja kalorija.

Pod strogim okom svog partnera Adama, Edina pobeđuje na svim većim turnirima bodibildera. Na njima, ljudi oko nje padaju u trans i fetišizuju njeno telo, a njen nastup na neki način postaje umetnost. Ali ni bodibilding ne može bez sponzora. Zato Edina odlučuje da dodatno zaradi tako što će ponuditi svoje telo za novac muškarcima čiji su fetiš žene herkulovske snage. Među tim muškarcima, koji doživljavaju vrhunac gledajući je, pojavljuje se jedan za kojeg Edina postaje više od snažnog ženskog tela. Ona počinje da uviđa razliku između svojih snova (ili onog što je mislila da su njeni snovi) i svog pravog ja. https://slobodnazona.rs/nezno/

Ponedeljak, 12. jun, 19:00h: Ljubav, nemačke marke i smrt – dok, r. Džem Kaja, Nemačka, 96’

Sporazum Nemačke i Turske iz 1961. godine nije doveo samo „gastarbajtere” u Nemačku: s njima je došla i njihova muzika. Ovaj dokumentarni filmski esej predstavlja tutorijal iz turske i nemačke novije istorije i priča priču o poslovima turskih emigranata na montažnoj traci, nostalgiji i spajanju porodice, bazaru na železničkoj stanici u Bilovštrase u Berlinu, ksenofobiji i rasizmu, setnim pesmama ranih godina i hip-hop periodu nakon ujedinjenja Nemačke.

Ovo je svet Radija Jilmaz, raznih muzičkih pravaca, svadbenih bendova koji pevaju i na kurdskom i arapskom jeziku kako bi zadovoljili zahteve tržišta. Filmom Ljubav, nemačke marke i smrt, Džem Kaja stvorio je ritmičnu i živo ispričanu filmsku enciklopediju turske muzike u Nemačkoj. https://slobodnazona.rs/ljubav-nemacke-marke-smrt/

Ponedeljak, 19. jun, 19:00h: Časna sestra fudbalski trener – igr, r. Roberto Bueso, 109’

Sestra Marina, veoma neortodoksna monahinja, poslata je tokom leta 1994. u El Paral, internat za dečake kom preti zatvaranje u bliskoj budućnosti. Iako dečaci Marinu dočekuju uz razne podvale, oni će, malo-pomalo, postati nešto veoma nalik porodici koju nikada nisu imali.

Osim svog humora, ono što film čini zaista posebnim su lukavstvo i hrabrost potrebni ovoj ženi da inspiriše decu i nauči ih pravim vrednostima. Zato film govori o istinskom učenju, onom koje je istrajno i koje razume da dete uvek zaslužuje drugu šansu. Ovo je takođe priča koja govori o pojmu „doma“ i potrebi da se zasnuje prava porodica. https://slobodnazona.rs/casna-sestra-fudbalski-trener/