Baranda, 22. oktobar 2022
Na inicijativu građana danas je u organizaciji Saveta mesne zajednice Baranda organizovana akcija uređenja prostora oko groblja u Barandi. Akciju su realizovali meštani Barande koji su se dobrovoljno odazvali pozivu, gde je uređen prostor i ograda na groblju. Očišćena je pozamašna količina otpada koji se tu nalazio i pokošeno je rastinje u neposrednoj okolini.
Radna akcija i sređivanje oko groblja u Barandi_1; Foto/Glas Opova
Akciju su obišli predsednik opštine Miloš Markov i njegov pomoćnik Nebojša Kovačević, a ovom prilikom su i doneli osveženje i razgovarali sa prisutnima. Markov je pozdravio akciju i naglasio da su inicijative koje poteknu od lokalnih stanovnika važne, jer oni najbolje znaju šta su problemi i na koji način mogu najefikasnije da se reše. Markov se zahvalio prisutnima na zalaganju i naglasio da se na ovakav način najbolje vidi kako se voli svoj kraj i svoje mesto.
Ispred mesne zajednice Borislav Cincar se zahvalio svima koji su se odazvali akciji, firmi Agros, kao i lokalnoj samoupravi na pomoći i podršci.
U narednim danima se planira betoniranje šahti i prilaza kapeli u Barandi.
Detaljan vodič za cene energenata – koje se grejanje najviše isplati ove zime
Izvor: RTS
Agencija za energetiku Srbije napravila je računicu ukupnog troška za grejanje predstojeće sezone prosečnog stana od 60 kvadrata pri temperturi od 20 stepeni. Ove godine nije bilo jednostavno sve izračunati jer fiksno poskupljenje bilo je samo za gas – od avgusta devet odsto i struje od septembra 6,5 odsto, dok su cene ostalih energenata nepredvidivo rasle. Šta je najisplativije ove zime.
Prema analizi Agencije za energetiku, kao i ranijih nekoliko godina, najjeftinije je grejanje na gas, a najskuplje na lož-ulje, jer treba izdvojiti gotovo 190.000 dinara. Grejanje na struju je prihvatljivo ako se vodi računa. A drva, pelet i ugalj, na koji se greje gotovo polovina domaćinstava, nisu isplativi kao prethodnih grejnih sezona.
“Najviše je došlo do poskupljenja uglja. Recimo ugalj Banovići je otišao oko 60 posto, troškovi ogrevnog drveta su oko 50 posto. Imamo i cenu peleta, pritom je cena peleta otišla oko 35 odsto, pritom moramo imati u vidu da je ta cena i ograničena”, napominje Nebojša Despotović, šef Sektora za ekonomske poslove u Agenciji za energetiku.
Za grejanje stana od 60 kvadrata na gas u grejnoj sezoni treba izdvojiti 45.500 dinara. Za osam do devet kubika drva Agencija za energetiku ima dve kalkulacije – ko je kupio jeftinije drvo oko 63.000 dinara, dok za skuplje drvo treba više od 104.000. Za dve i po tone peleta, po ceni koju je država ograničila, treba izdvojiti više od 96.000 dinara.
Ove godine na stovarištima nema domaćeg uglja jer se čuva za rad termoelektrana. A za tri i po tone uvoznog koji se najviše traži (Banović) treba platiti gotovo 80.000 dinara.
Trošak za struju zavisi od načina grejanja. Ako se grejemo na TA peći koje uključujemo noću po jeftinoj tarifi, platićemo više od 64.000 dinara. Ko ima kotlove za etažno grejanje, cena je čak 156.000.
“U slučaju grejanja stana TA pećima trošite električnu energiju isključivo tokom trajanja niže tarife. U slučaju da pomerite potrošnju energije iz niže u višu tarifu, recimo dva sata dnevno, vaš račun će skočiti 40 posto”, savetuje Despotović.
Ovo su samo prosečne cene. Račun za grejanje diktiraće i dužina grejnog dana, teperatura u stanu jer nekima je malo 20 stepeni, žele da im u stanu bude toplije. A najviše, naravno, uticaće vremenske prilike, jer je potrošnja energenata znatno veća kada su ledeni dani.
