Promocija knjige Dijete i bubuljice: Kad pređeš granicu – odrastanje u ženskom telu

Promocija knjige Dijete i bubuljice: Kad pređeš granicu – odrastanje u ženskom telu

Promocija knjige Dijete i bubuljice: Kad pređeš granicu – odrastanje u ženskom telu

OPOVO, 8. oktobar 2021 – U sredu, 6. oktobra u Kulturnom centru Opovo, u okviru Dečije nedelje, održano je predstavljanje knjige „Dijete i bubuljice“ Marije Tereze Maje Gonsales.

Događaj je organizovan saradnjom izdavačke kuće Arete, Kulturnog centra i osnovne škole „Dositej Obradović“.

Ovom knjigom izdavačka kuća Arete predstavila je projekat „Kad pređeš granicu – Odrastanje u ženskom telu prikazano u evropskoj književnosti koju su pisale žene“.

Knjiga govori o odrastanju devojčice Katarine koja se susreće sa brojnim problemima prilikom ulaska u adolescenciju. Katarina je nesigurna u svoj izgled i bori se sa bulimijom, poremećajem u ishrani koji je nastao kao reakcija na omalovažavanje vršnjaka i pritisak okoline.

Scene iz ove knjige predstavile su učenice 7. i 8. razeda osnovne škole „Dositej Obradović“.

Nakon dramatizacije teksta, učenici su učestvovali u diskusiji o knjizi i izneli svoje ideje o važnim problemima o kojima knjiga govori.

Povereništvo za izbeglice i migracije: Informacija za interno raseljena lica o mogućnosti da ostvare svoje biračko pravo na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji 17. oktobra 2021.godine

Povereništvo za izbeglice i migracije: Informacija za interno raseljena lica o mogućnosti da ostvare svoje biračko pravo na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji 17. oktobra 2021.godine

Informacija za interno raseljena lica o mogućnosti da ostvare svoje biračko pravo na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji 17. oktobra 2021.godine

Beograd, 08.oktobar 2021.

Obaveštavamo vas da će se lokalni izbori na Kosovu i Metohiji održati dana 17. oktobra 2021. godine.

Obaveštavamo sva zainteresovana interno raseljena lica sa Kosova i Metohije da svoje biračko pravo mogu ostvariti ukoliko poseduju važeću ličnu kartu izdatu od strane privremenih institucija samouprave u Prištini ( lična karta izdata na KiM).

Detaljniju instrrukciju pogledajte na linku ispod:

Od baroka do ar dekoa: Ponovo stvorena lepota vatrom i umećem čeških majstora stakla (video)

Od baroka do ar dekoa: Ponovo stvorena lepota vatrom i umećem čeških majstora stakla (video)

Ponovo stvorena lepota vatrom i umećem čeških majstora stakla (video)

OPOVO, 7. oktobar 2021 – Uz prisustvo visokih zvaničnika Češke ambasade i predstavnika lokalne samouprave, u Galeriji „Jovan Popović“ u Opovu otvorena je druga po redu izložba češkog stakla čiji je autor kolekcionar Borislav Šošo.

Izložbu su otvorili autor izložbe i direktorka ONB Opovo Katarina Nikolić Ralić, a prisutnima su se obratili ambasador Češke Republike u Srbiji Tomaš Kuhta i predsednik opštine Opovo Miloš Markov.

Nakon prve postavke, koja je prikazala replike staklenih predmeta od perioda kasne antike do renesanse, na ovoj izložbi su eksponati koji svedoče o istorijskom i umetničkom razvoju stakla od baroka do ar dekoa, sa naglaskom na izradu secesijskih staklenih dekorativnih predmeta sa kraja 19. i početka 20. veka.

„Upravo ovaj period od secesije pa nadalje je karakterističan po tome što pored majstora, duvača i njegove ekipe, učestvuju i umetnici, dizajneri, arhitekte, itd. Sada u Češkoj imate minimum 100 poznatih staklara gde se radi o autorskom staklu. Šta znači autorsko staklo? Sedamdesetih godina prošlog veka profesor dr Libenski je izmislio tehnologiju skulpture ili kako oni kažu staklene plastike gde se praktično dobijaju skulpture i koje imaju razliku u odnosu na druge materijale“, rekao je u svom izlaganju Borislav Šošo.

Naziv ove druge postavke po redu je „Ponovo stvorena lepota vatrom i umećem čeških majstora stakla“. Češke staklarske radionice (Glass studio Štepánek, Glass Studio Müller, Zbyněk Votoček) izradile su replike staklenih predmeta, ponavljajući tehnike proizvodnje i dekoracije koje su koristili njihovi prethodnici u epohama iza nas. Najveći deo eksponata na izložbi pripada grupi staklenih predmeta koji su primeri eksperimenata u boji i formi sa kraja 19. i početka 20. veka, a kojima su pribegavale i druge evropske staklarske radionice pod uticajem ar nuvo stila, odnosno secesije.

„Bitno je pokazati tradiciju koju imamo u Češkoj za koju puno ljudi ne zna ni u Srbiji ali i u Češkoj ne znaju gde se sve prave stakleni predmeti, koliko ima različitih radionica gde se to radi. I meni je sve to interesantno, to su tradicionalme profesije koje polako nestaju i bio bih veoma srećan da se mladi ljudi zanimaju i interesuju za ove zanate. Kolekcija mi se izuzetno sviđa, gospodin Šošo i ja se dugo znamo, i on u njegovoj kolekciji ima još puno toga zanimljivog. Ove izložbe su korisne jer će i Srbi puno toga saznati o Češkoj, izjavio je ambasador Tomaš Kuhta.

U postavci se nalazi 60 eksponata, a izložba je otvorena do 28. oktobra.

Pre sto godina: Pesnici iz Barande i Sakula objavljuju stihove u časopisima

Pre sto godina: Pesnici iz Barande i Sakula objavljuju stihove u časopisima

Pesnici iz Barande i Sakula objavljuju stihove u časopisima

OPOVO, 8. oktobar 2021 – Pesnika u našoj maloj sredini nikad nije nedostalo. Od onih koji recituju svoje stihove u društvu, veseljaka koji u kafani pričaju u stihu, ali i onih koji su izdali zbirke poezije ili pak ljubomorno svoje stihove čuvaju u nekoj svesci u fioci.

Naš stalni saradnik Dragan Maslarević, koji nam redovno šalje novinske članke sa kraja 19. i početka 20. veka, a koji se vezani za ljude i događaje u našem kraju, ovog puta nam je poslao pesme koje su pre sto godina pisali i objavili u tadašnjim časopisima „Ženski svet“ i „Žena“, Jelka iz Sakula i St. Zebić iz Barande.

U listu Ženski svet, 1. novembra 1912. godine St. Zebić – Gorski iz Barande objavljuje pesmu „Ništa me ne boli“ posvećenu njegovoj Zorki.

U čaopisu Žena posebno je bila aktivna Jelka iz Sakula. U izdanju od 1. aprila 1913. godine ona je objavila pesmu „Veče“

Kako ovi časopisi nisu izlazili tokom Prvog svetskog rata, Jelka se ponovo javlja u „Ženi“ 6. avgusta 1920. godine sa rodoljubivom pesmom „Na ogranku“ koju je napisala 1919. godine.

 

„Ženski svet“ je je izlazio od 1886. do 1914. godine, punih 29 godina u Novom Sadu. Časopis je bio prosvetnog i zabavnog karaktera.

Časopis je izlazio svakog prvog dana u mesecu punih 29 godina, od 6. aprila 1886. godine (prvi broj) do 1. jula 1914. godine (poslednji broj). Arkadije Varađanin bio je urednik, u ono vreme poznat kao pravi prijatelj ženskog obrazovanja. Časopis je izdavala Dobrotvorna zadruga Srpkinja „Novosatkinja“. Ukupno je izašao 341 broj. Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja je na svojoj glavnoj skupštini 19/31. januara 1886. godine odlučila da u dogovoru sa ostalim dobrotvornim zadrugama Srpkinja pokrenu zajednički ženski časopis. Ideja osnivanja časopisa je bila u obrazovanju, i to prvenstveno, srpske ženske dece. Časopis je davao korisne savete o materinstvu, ličnom i porodičnom zdravlju, domaćinstvu. Donosio je i pouke, savete i beleške upućene ženama.

Dobrotvorna zadruga Srpkinja „Novosatkinja“ bila je prva ženska zadruga, a smatra se da je osnovana 1880. godine i to iz Odbora gospođa novosadskih koji je osnovan 1862. godine.

Časopis „Žena“ predstavlja veoma značajan, ako ne i najznačajniji, list namenjen ženama u prvim decenijam 20. veka. Izlazio je u Novom Sadu, redovno i kontinuirano od 1911. do 1921. godine. Jedini prekid u izlaženju bio je tokom Prvog svetskog rata. Svojom delatnošću na polju emancipacije žena obeležio je ne samo period tokom koga je izlazio, već i drugu i treću deceniju 20. veka.

Časopis Žena je pokrenula i uređivala Milica Tomić, ćerka Svetozara Miletića i Anke Milutinović i žena Jaše Tomića. Veoma je važna činjenica da je Milica Tomić bila jedina žena urednica među Srbima, zato što je u Novom Sadu u to vreme važila druga pravna praksa. Ostali ženski časopisi imali su za urednike muškarce, što je bio rezultat zakona na osnovu kog su žene bile lišene prava da se brinu o novcu i imovini ili da se pojavljuju pred sudom. Časopis je pokrenut s namerom da se bavi svim pitanjima koja se tiču života žene.

Prosečan broj stranica je između 65 i 75 strana. Ilustracije su retke, a pojavljuje se nekoliko fotografija znamenitih žena i poneka ilustracija u oglasima. Pretplata za Ugarsku, Austriju, Bosnu i Hercegovinu iznosi 8 K godišnje ili 2 K na tri meseca. Za sve druge države 10 dinara godišnje. Pojedini brojevi koštaju 80 potura (1 dinar) za Crnu Goru i Srbiju.