NOVE MERE ZA OPŠTINU OPOVO, EPIDEMIJA NA GRANICI PROGLAŠENJA VANREDNE SITUACIJE
Opovo, 30. jul 2020;
Zavod za javno zdravlje Pančevo uputio je Opštinskom kriznom štabu obaveštenje o trenutnoj epidemiološkoj situaciji na teritoriji Opštine Opovo, kao i mere za kontrolu epidemije Covid-19.
Zaključno sa 31. julom obolelo je ukupno 29 građana i incidencija (stopa novoobolelih) iznosi od 301,8/100.000. Trenutno je 16 aktivnih slučajeva koji generišu prevalenciju (stopa ukupno obolelih unutar jednog dana) od 166,5/100.000. Uslov za proglašenje vanredne situacije u Opštini je prevalencija aktivnih slučajeva iznad 100/100.000 u opštini sa više od 30.000 stanovnika, odnosno 200/100.000 stanovnika u opštini sa manje od 30.000 stanovnika.
Predsednik opštine i Opštinskog štaba za vanredne situacije dr Zoran Tasić u današnjem saopštenju navodi da je u skladu sa merama za sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemije Covid-19 koje je propisala Vlada Republike Srbije, kao i u skladu sa dopisom Zavoda za javno zdravlje Pančevo, lokalna samouprava danas na sednici opštinskog štaba za vanredne situacije donela osam novih mera. Pored toga Tasić je uputio poruku svim građanima da poštuju propisane mere ističući težinu ove bolesti na sopstvenom primeru.
„Ono što je jako važno jeste da građani shvate ozbiljnost epidemiološke situacije na teritoriji naše opštine, jer se naša opština trenutno na osnovu statističkih podataka Zavoda za javno zdravlje Pančevo nalazi na samoj granici proglašenja vanrednog stanja. S tim u vezi molim sve građane da se ponašaju u skladu sa merama i preporukama, kako Kriznog štaba Vlade Republike Srbije, tako i sa merama koje propisuje Zavod za javno zdravlje. Želim da kažem da sam ovu bolest i njene posledice lično osetio. Ova bolest je podmukla, prošao sam kroz jedan težak period, ne samo za mene nego i celu moju porodicu. Morate da shvatite da ono naše razmišljanje „da neće baš mene ili da to nije tako strašno“ ali verujte mi da je ova bolest izuzetno opasna i podmukla i da ne bira koga će napasti. Iz tog razloga, još jednom sve građane molim da ove mere ozbiljno shvatite i u skladu sa njima se ponašate. Molim vas da budete odgovorni i prema sebi, a i prema ljudima u čijem se okruženju nalazite“, poručio je Tasić.
OPŠTINSKI ŠTAB ZA VANREDNE SITUACIJE – ODLUKA O MERAMA ZA SPREČAVANJE, SUZBIJANJE I GAŠENJE EPIDEMIJE COVID-19 (31. jul 2020)
1. U ugostiteljskim objektima se ograničava broj gostiju za jednim stolom na 2, i u zatvorenom i u otvorenom prostoru.
2. Obavezno nošenje maski u svim ugostiteljskim objektima u zatvorenom i na otvorenom prostoru, izuzev za vreme konzumiranja hrane i pića.
3. Obezbeđenje sredstava za dezinfekciju ruku na svakom stolu u ugostiteljskim objektima.
4. Obavezno nošenje maski na pijacama.
5. Obavezno nošenje maske na radnom mestu u zatvorenom prostoru
6. Obavezno obezbeđenje fizičke distance u Domu za stare „Ruža Jelena“, uz obavezno korišćenje LZO od strane zaposlenih, uz zabranu poseta i izlaska za korisnike.
7. Kućna izolacija blago obolelih i hospitalizacija teže obolelih, u skladu sa stručnim mišljenjem Doma zdravlja Opovo.
8. Zabranjuje se svaka vrsta okupljanja povodom proslave seoske slave „Mandalina“ u Sefkerinu, kao i sve druge javne manifestacije za vreme trajanja epidemioloških mera.
Ova odluka će se primenjivati od 1. avgusta 2020. godine. Nadzor nad primenom ove odluke vršiće Komunalna inspekcija Opštinske uprave Opovo.
ODRŽANA KONSTITUTIVNA SEDNICA, IZABRAN PREDSEDNIK PARLAMENTA
Novi Sad, 31. jul 2020;
Danas je održana konstitutivna sednica vojvođanskog parlamenta na kojoj su potvrđeni mandati svih 120 poslanika. Sa 76 poslaničkih mandata apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu ima lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu), zatim slede SPS-JS (13), Savez vojvođanskih Mađara (11), Vojvođanski front (LSV, Zajedno za Vojvodinu, Vojvođanska partija, DSHV, Crnogorska partija i Demokratski blok) (6), Za Kraljevinu Srbiju – Za srpsko vojvodstvo (POKS i Monarhistički front) (5), Metla 2020 (5) i Srpska radikalna stranka (4).
Južnobanatski region u pokrajinskom parlamentu predstavljaće 11 poslanika – devet iz Srpske napredne stranke i po jedan iz Socijalističke partije Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara. Šest poslanika je iz Pančeva, dva iz Vršca i po jedan iz Kovačice, Opova i Kovina (Skorenovac). Iz naše opštine poslanički mandat je pripao Predragu Ginculju iz Sefkerina, koji se nalazio na 62. mestu izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu. Inače, njemu je ovo treći uzastopni mandat u skupštinskim klupama AP Vojvodine.
Do izbora predsednika Skupštine AP Vojvodine sednicom je predsedavao najstariji poslanik Momo Čolaković iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, a za predsednika parlamenta je ponovo (po treći put) izabran predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.
Inače, sednica je održana u Kongresnom master centru Novosadskog sajma, jer su u tom prostoru mogli da budu obezbeđeni svi uslovi propisani merama prevencije epidemije koronavirusa.
Narodna banka Srbije omogućila dodatni zastoj u otplati obaveza dužnika – novi moratorijum.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na vanrednoj sednici 27. jula usvojio propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i lizinga.
Dodatni zastoj u otplati obaveza propisan je:
Odlukom o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i
Odlukom o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
U skladu sa danas usvojenim propisima, dužnicima je omogućen još jedan zastoj u otplati obaveza prema bankama/davaocima finansijskog lizinga koje dospevaju u periodu od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, kao i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.
„Na prvi udar pandemije Narodna banka Srbije reagovala je efikasno i odlučno, omogućivši građanima i privredi zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga na period od tri meseca. O značaju i pravovremenosti ovakve odluke, govori činjenica da je preko 90% dužnika koristilo ovu mogućnost“, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković. „S obzirom na to da vanredna zdravstvena situacija i dalje traje Narodna banka Srbije donela je odluku o pružanju mogućnosti dodatnog predaha našim građanima i privredi u otplati obaveza ispunjavajući time i zakonom definisani cilj očuvanja stabilnosti finansijskog sistema“, rekla je guverner.
Proizvodi banke na koje se primenjuje moratorijum
Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).
Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.
Ponuda
Banke/davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum).
Obaveštenje o ponudi banke/davaoca finansijskog lizinga će biti objavljeno na njihovoj internet stranici, a sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.
Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije, smatraće se da je ponudu prihvatio.
Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.
Obračun kamate
Za vreme moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma. Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke. Ako je dužnik privredno društvo, banka/davalac finansijskog lizinga može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma.
Kada je u pitanju zatezna kamata, banka/davalac finansijskog lizinga je neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma. Pored navedenog, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate ovih potraživanja.
Prestanak moratorijuma
Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).
Banka/davalac finansijskog lizinga će u skladu sa prethodno navedenim načinom obračuna kamate sačiniti novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma i dostaviti dužniku putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Plan otplate mora biti sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost dužnika o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.
Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma.
Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana, od banke/davaoca finansijskog lizinga zahtevati da umesto tako definisanog načina otplate, po prestanku moratorijuma:
izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom (sve anuitete iz perioda moratorijuma – glavnicu i redovnu kamatu) ili da
izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.
Dozvoljeno prekoračenje po računu i kreditne kartice
Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.
Trajni nalozi i administrativne zabrane
Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama za banke (28. jula 2020. godine) banka će po svim trajnim nalozima obustaviti isplate obaveza dužnika koje su obuhvaćene moratorijumom (deaktiviraće trajne naloge), kako bi kod dužnika koji nameravaju da prihvate moratorijum, a kojima julska rata dospeva počev od tog dana – i ta rata mogla biti obuhvaćena moratorijumom.
Dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvog razloga za zabrinutost jer je banka dužna da, kada je korisnik u propisanom roku (do 10. avgusta 2020. godine) obavesti da odbija ponudu – obaveze dospele nakon stupanja na snagu Odluke naplati u iznosu koji bi bio naplaćen da banka nije obustavila isplate po trajnim nalozima (bez bilo kakvog dodatnog obračuna kamate), kao i da aktivira trajni nalog. Takođe, ako se dužnici naknadno opredele da odbiju moratorijum i nakon 10. avgusta, moći će da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica, tj. biće u istoj situaciji kao da su banku na vreme obavestili da ne prihvataju moratorijum.
Isti princip važi i za dužnike banaka/davalaca lizinga koji svoje obaveze izmiruju putem administrativne zabrane – poslodavci, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje takođe treba da od 28. jula 2020. godine obustave prenos sredstava na kreditne partije dužnika sve dok ih banka/davalac lizinga ne obavesti da je dužnik odbio moratorijum. Naime, ako se otplata obaveza dužnika koji je obavestio banku/davaoca lizinga da odbija ponudu vrši putem administrativne zabrane, banka/davalac lizinga je dužna da o tome odmah obavesti poslodavca, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kako se ne bi obustavio prenos sredstava, odnosno kako bi se izvršilo plaćanje u iznosu koji bi bio plaćen da administrativna zabrana nije obustavljena.
Kad primi obaveštenje banke/davaoca lizinga da je dužnik odbio moratorijum, poslodavac, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da izvrši prenos po osnovu obaveza koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke u istom iznosu kao da administrativna zabrana nije obustavljena i da ponovo aktivira administrativnu zabranu za buduće obaveze dužnika. Dakle, ni u ovom slučaju dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvih razloga za zabrinutost jer im nikakva dodatna kamata neće biti obračunata ako im julska rata bude izmirena administrativnom zabranom koja je realizovana kasnije (kada je njihova banka/davalac lizinga obavestila njihovog poslodavca ili PIO fond da su odbili moratorijum u skladu sa propisima).
Važno je istaći da princip koji je uspostavljen (obustava svih administrativnih zabrana počev od 28. jula 2020. godine, dok se ne utvrdi ko odbija moratorijum) ne sprečava poslodavce da anketiraju svoje zaposlene, i da izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane na partije onih zaposlenih koji su ih obavestili da će moratorijum odbiti.
Kada je reč o onim dužnicima koji prihvataju moratorijum, a poslodavac ili Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ipak izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane (u okviru redovne otplate obaveza u toku trajanja moratorijuma) – banka/davalac lizinga su u obavezi da dužniku u najkraćem mogućem roku omoguće raspolaganje tim sredstvima, isplatu tih sredstava ili prenos sredstava na račun dužnika kod druge banke.
Zauvek nas je napustio Radovan Ikonov – Peca, omiljeni nastavnik, kulturni i sportski radnik, čovek koji je svojim profesionalnim i društvenim radom u velikoj meri zaslužio priznanja od strane Sakula i cele Opštine Opovo.
Rođen u Sakulama 23.10.1948. godineOsnovnu školu završio u Sakulama , srednju hemijsku u Zrenjaninu i Višu pedagošku školu nastavnički smer u Zrenjaninu. Još kao dečak sa 9 godina sa meštanima sela učestvuje u izgradnji škole u Sakulama 1962.godine što će i odrediti čitav njegov životni put. 1967. godine završava školu rezervnih oficira u Zadru i u periodu od 1982-1989.godine radiće kao službenik opštenarodne odbrane u Opovu. 1969. godine postaje član izvršnog odbora fudbalskog kluba ,,Borac ,, u Sakulama. 1977.godine postaje predsednik skupštine Mesne zajednice.
Počeci rada u prosveti od 1971. godine. Za kratko vreme pokazao je da mu nije strana organizacija i rukovođenje i postaje jedan od najmlađih direktora škole u Sakulama. Posle osam godina rukovođenja vratiće se u nastavu . Bio je nastavnik matematike koji je od bauka napravio zanimljivu, funkcionalnu nastavu svog predmeta. Generacijama učenika je dao osnovu koja će im kasnije značiti bez obzira da li će biti zidari, trgovci, profesori , ekonomisti, lekari, inženjeri , paori. Učenici su ga iskreno voleli, kolege poštovale.
Jednostavan, koncizan, odgovoran i matematički tačan. Realan,dosledan, druželjubiv, iskren, uvek spreman da pomogne i nadasve pošten.
Od njega smo naučili da je biti učitelj , nastavnik,profesor privilegija i čast i da u svakom čoveku ima ljudskosti i dobrote bez obzira na obrazovanje i posao kojim se bavi.
Bio je pokretač radih akcija u selu, učesnik svih značajnijih manifestacija Sakula, predsednik Crvenog krsta Oštine Opovo, aktivan član udruženja Ovčara i stočara, aktivan u udruženju vinogradara Sakula.
Na kraju kad je 2012.godine kao nastavnik otišao u zasluženu penziju, postaje predsednik udruženja penzionera Sakula. Zahvaljujući njemu naši penzioneri a i meštani su obišli najznačajnije kulturno-istorijske znamenitosti Srbije. Za to je uvek bio dobro pripremljen i spreman sa odgovorom za svako pitanje svojih penzionera.
Voleo je iznad svega tradicionalnu Vojvodinu , zemlju Banatsku , Srbiju , istoriju svoje zemlje, pratio kulturna dešavanja do samog kraja. Bio je autonomaš u duši, demokrata po ponašanju i altruista u biti.
Ikonov Radovan-Peca, veliki čovek malog mesta, sela sakula a u Banatu.
Danas se u većini krajeva a na jugu, istoku i jugoistoku i u petak (31.07.) očekuje veoma toplo vreme sa maksimalnom temperaturom od 34 do 36 °C.
U narednim danima pretežno sunčano i toplo. U petak i subotu je, uz lokalni razvoj oblačnosti, ponegde moguća pojava kratkotrajnih pljuskova i grmljavina. Tokom noći utorak na sredu i u sredu osetnije osveženje sa pljuskovima i grmljavinom.
