ATELJE 212 OTVARA SEZONU Opovo, 12. maj 2017;
[vsw id=”MAKtYED6-AE” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Od polovine juna muza i zaštitnica pozorišne umetnosti Talija boraviće i na „daskama“ opovačkog Doma kulture. Nakon preliminarnih razgovora koji su vođeni krajem prošle i početkom ove godine, danas je predsednik opštine dr Zoran Tasić održao sastanak sa direktorom Pozorišta „Atelje 212“ Branimirom Brstinom i njegovim saradnicima – operativnim direktorom Mašom Mihailović i stalnim članom pozorišta glumcem Nebojšom Ilićem.
Na sastanku je na obostrano zadovoljstvo dogovorena saradnja između Ateljea 212, Opštine Opovo i Doma kulture Opovo gde će se održavati manje, kao i veće predstave iz repertoara ove renomirane pozorišne kuće.
Brstina i njegovi saradnici obišli su pozorišno – bioskopsku salu Doma kulture Opovo za koju imaju samo reči hvale i koja ispunjava većinu potrebnih uslova za održavanje predstava, mada će se, kako kažu u lokalnoj samoupravi, neke prepravke raditi u hodu tokom godine i jedno ozbiljnije renoviranje u narednoj godini.
Branimir Brstina nije krio zadovoljstvo onim što je danas video u sali Doma kulture u Opovu.
– Pre svega hoću da kažem da je glumcu i svakom ko se bavi pozorištem najprijatnije kada stoji na sceni koja je kao ova u Opovu renovirana i ispunjava uslove za gostovanje našeg pozorište, kao i druga pozorišta koja budu zainteresovana, ali mi ćemo biti prvi, što je meni veoma drago, rekao je Brstina tokom oblisaka sale.
Direktor Ateljea 212 je istakao da se sa predsednikom opštine zna od ranije i da su o ovoj ideji već pričali, a da se nakon današnjeg razgovora ta ideja polako pretače u jednu saradnju između Opštine Opovo, Doma kulture Opovo i Ateljea 212 na korist građana i ljubitelja pozorišta.
Predsednik opštine dr Zoran Tasić je u svojoj izjavi za Glas Opova potvrdio da će pozorišna sezona startovati polovinom juna.
– Današnja poseta direktora Ateljea 212 i našeg poznatog glumca Branimira Brstine, kao i njegovih saradnika dovoljno govori da počinje neko novo doba kada je u pitanju kultura Opštine Opovo. Želim da ekskluzivno najavim da će do 15. juna na pozorišnoj sceni „Dragan Bjelogrlić“ u Domu kulture Opovo biti održana prva predstava Ateljea 212, a o kojoj predstavi se radi i koji će glumci doći neka za sada ostane iznenađenje, ali želim da istaknem da ono što smo u prethodnom periodu najavljivali želimo da ispunimo i ponovo oživimo kulturni život u Opovu, poručio je predsednik opštine dr Zoran Tasić.
Sve do sada opovačka publika nije imala priliku da prisustvuje „velikim“ pozorišnim predstavama. Održavale su se, tu i tamo, monodrame i amaterske predstave, tako da će gostovanja Ateljea 212 biti veliki kulturni događaji. Interesovanje je veliko i svi ljubitelji pozorišta i umetnosti sa nestrpljenjem čekaju prvu predstavu.
ISLAND, RAJ NA SEVERU
Za Island drugačije kažu zemlja vatre i leda, i zaista je tako! Ovo je mesto gde se savršeno vidi snaga, moć prirode, pred kojom je čovek često nemoćan.
Island je smešten na samom severnom rubu Evrope, ili još bolje rečeno, između dve kontinentalne ploče, severnoameričke i evroazijske, za koje znamo da se svake godine udaljavaju po nekoliko milimetara. Mlado kopno Islanda nastaje između 16 I 18 miliona godina, stoga se jos uvek vidi snažna vulkanska aktivnost i sve ono sto je posledica takve prirode. Stupanje na tlo Islanda mi se učinilo kao dolazak na neku drugu planetu, Mesec, a nije ni čudo, nisam prva. Od 1965. do 1967. grupa astronauta iz NASA-e, pripremala se za sletanje na Mesec baš sa ovog neverovatnog mesta. Biće da je I Žil Vern imao sličan osećaj, jer je Island uzeo za polaznu tačku da putuje u središte zemlje.
Građevina koja se prva vidi sa dolaskom u Rejkjavik jeste katedrala, koja se pruža u visinu poput nekakve rakete. Obzirom na to da sam kasno došla u sam smeštaj, trebalo se odmoriti jer je sledeći dan predstavljao pravu avanturu. Moram da se osvrnem i na posebnu toplinu stanova, a to opet ne čudi, ako znamo da je Island jedna od zemalja koja svo grejanje dobija od geotermalnih izvora kojih naravno ima u izobilju. U ovoj zemlji niko ne plaća grejanje. Sledeći dan odlazim u Plavu lagunu, na prvi pogled izgleda nestvarno. Voda mlečno-plave boje okružena crnim vulkanskim stenama iznad koje se podiže oblak magle. Plava laguna je jedna od najvećih atrakcija Islanda, zapravo banja, ispod čijeg dna se nalazi sloj lave koji greje vodu. Temperatura vode je između 37 i 39°C, dok je spoljašnja u proseku 5°C. Bogati geološki slojevi izbacuju obilje minerala, koji su pogodni za lečenje kožnih oboljenja poput psorijaze. Pre samog ulaska u vodu svako mora da se istušira i da opera kosu. Takođe u samoj vodi svako od posetilaca može da potraži od osoblja banje maske za lice koje služe u terapeutske svrhe. Plava laguna je mesto upoznavanja novih ljudi, sklapanja poslova i druženja. Nakon boravka u ovoj lekovitoj vodi, sledio je ukusan ručak.
Island je zemlja koja ima veoma razvijen ribolov, zbog toga nikad nije greška naručiti u restoranu nešto od ribljih specijaliteta poput pastrmke ili lososa. Uvek je preporuka jesti i jagnjetinu, obzirom na to da je ovčarstvo jedna od malobrojnih grana stočarstva koja je zastupljena na ostrvu. Poslednjih godina banja beleži sve veći porast broja posetilaca i sa razlogom, jer zaista predstavlja jedno posebno iskustvo. Sledeći dan trebalo je obići sam jug ostrva. U dalje istraživanje Islanda moglo se krenuti samo sa terenskim vozilom, velikih točkova, jer su putevi dosta klizavi, kiša i sneg se smenjuju na svakih pola sata. Prva odrednica je bio najveći lednik na Islandu, a kazu i u Evropi – Vatnajökull . Nataloženi sneg i led koji godinama, vekovima grade lednik, spuštaju se polako ka liticama planinskog masiva, odaju neverovatnu snagu, ali i nekakav poseban mir i spokoj. Pri samom dolasku do lednika, zapazila sam nekoliko manjih sela, koja imaju po nekoliko kuća i jednu crkvu. Stanovnici ovih sela imaju veće farme gde se gaje ovce i konji. Na ostrvu se od ostalih životinja mogu zapaziti irvasi, polarne lisice, ponekad beli medvedi koji zalutaju na santama leda sa Grenlanda. Međutim, okean predstavlja pravo bogatstvo za ostrvljane, pa se u vodama okeana mogu videti kitovi, foke i brojne vrste riba. Takođe, Island je pravo bogatstvo za ornitologe, a jedan od zaštitnih simbola ostrva je morski papagaj.
Nešto dalje od samog glečera, dolazimo do obale i zatičemo led koji pluta preko rečnih tokova i odlazi polako ka okeanskoj obali.
Atrakcija ostrva je i vodopad Skógafoss, impozantan prizor gde vidite kako voda pada sa 60 m visine. Njegove lepote su zabeležene u filmovima holivudske i bolivudske produkcije.
Island, zemlja Vikinga, beleži sve veći rast broja turista, toliko da ne mogu da se potkrepe smeštajni kapaciteti, takođe, ljudski resurski ostrva postaju nedovoljni. Nadam se da ovako značajan priliv turista neće ugroziti ovaj savršen ekosistem kome bih se svakako ponovo vratila.
UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA STOPIRAJU ZOOHIGIJENU, REPUBLIČKI INSPEKTOR BEZ SLUHA ZA LOKALNI PROBLEM Opovo, 03. februar 2017;
Stalno prisutni problem napuštenih životinja periodično je izraženiji pojavom većeg broja pasa na ulicama i učestalijim napadima na ljude i životinje. U protekle dve nedelje inspekcijskoj službi prijavljeno je više napada od strane čopora pasa ispred škole u Sakulama, napadanuta je službenica pošte kada je na nju nasrnuo čopor od 15 pasa u ulici Ive Lole Ribara u Opovu dok je dostavljala poštu. U Barandi, na registrovanom poljiprivrednom gazdinstvu Dejana Vaića čopor pasa lutalica udavio je deset gravidnih ovaca i prouzrokovao vlasniku veliku ekonomsku štetu.
Po prijavi Borisa Okanovića ispred Društva za zaštitu životinja „Napuštene životinje“, Opština Opovo je zaštitniku građana dostavila izjašnjenje da je tri godine pretpostavljeni rok u okviru koga će naša nerazvijena opština, ukoliko obezbedi novčana sredstva, moći da ispuni zakonske obaveze vezane za formiranje zoohigijenske službe i izgradnju prihvatilišta za napuštene životinje. U međuvremenu, i skladu sa Programom kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji opštine Opovo, usluge hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica, opština je rešavala sklapanjem ugovora sa odgovarajućim službama sa teritorije drugih jedinica lokalne sasamouprave. U protekle dve godine to su bile službe JKP „Đunis“ Ub, JKP „Drugi oktobar“ Vršac i „Veterinarska stanica Pančevo“ d.o.o.
Poslednja Okanovićeva prijava na osnovu koje je postupala Republička veterinarska inspekcija stavila je nadležne organe opštine Opovo u poziciju „vezanih ruku“. Šef odseka veterinarske inspekcije Milica Vurdelja u toku vršenja inspekcijskog nadzora predočila je da „Veterinarska stanica Pančevo“ nelegalno obavlja delatnost i na pitanje koga lokalna samouprava da angažujemo dobijen je odgovor da lokalna samouprava nema pravo bilo koga da angažuje i da mora formirati zoohigijensku službu i napraviti prihvatilište.
U ovom slučaju inspekcijski organi se selektivno pozivaju na primenu zakonskih propisa. Većina lokalnih samouprava, koje kao i opština Opovo nisu u mogućnosti da sagrade skupa prihvatilišta i finansiraju sopstvenu zoohigijensku službu preko drugih službi rešavaju ovaj problem.
Zakon o dobrobiti životinja uređuje obavezu udruženja registrovanih za zaštitu dobrobiti životinja „da svojim delovanjem aktivno učestvuju u zaštiti dobrobiti životinja na način kojim se ne povređuje etika i prava drugih građana“, a svima je jasno na šta se svodi briga ovih društava i kada se radi o pravima ljudi i o dobrobiti samih životinja kao i poštovanju pravnih i etičkih normi.
U isto vreme, nadležni i građani naše opštine i susreću se sa konkretnim problemima za koje se mora što pre pronaći efikasno rešenje.
Sakule, 14. februar 2016;
Osvećivanjem vinograda i orezivanjem prvih čokota u vinogradu ovogodišnjeg kuma i domaćina slave Srbe Đurina, članovi Udruženja vinogradara i vinara „Pudar“ Sakule, izvršili su tradicionalni obred povodom slave Svetog Trifuna njihovog esnafa, ali i zaštitnika bračne ljubavi i vernosti.
Praksa je da svake godine jedan član Udruženja bude „kum“ slave u čijem se vinogradu vrši obred, pa je tako ove godine domaćin bio poznati sakulski vinogradar Srboslav Đurin. A kakav je Srba domaćin o tome najbolje govori njegov izuzetno uređen vinograd. Kao i većina sakulskih vinogradara, i za Srbu uzgajanje vinove loze i proizvodnja vina predstavlja više hobi za kućne potrebe.
– U vinogradu imam oko 800 čokota što je sasvim dovoljno za jedan hobi – program, mada kada je dobra godina, pretekne i neka litra za prodati. Od sorti uzgajam kabernet sovinjon i vranac, a od belih sorti italijanski rizling i šardone, kaže Srba Đurin.
Na današnjem okupljanju sakulskih vinogradara, prisustvovali su predsednik opštine Miloš Markov, predsednik skupštine Dragan Ugrinov, sekretar skupštine Goran Fogl i predstavnici Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodina iz Instituta Tamiš Pančevo. Predsednik opštine Miloš Markov je izrazio zadovoljstvo organizovanjem ovakvih udruženja i manifestacija koje sjedinjuju kulturnu i poljoprivrednu tradiciju našeg kraja.
Pored Srbe čokote je danas počasno orezao i najstariji sakulski vinogradar Steva Kanački – Baba, koji se seća vremena kada su se vinogradi rasprostirali na velikim površinama, a vinogradarstvo bilo značajna poljoprivredna grana u našem kraju. O tome svedoči i brojni toponimi na teritoriji naše opštine kao što su Vinogradi, Stari vinogradi i slično.
– Ceo Čot, prema Idvoru, kao i ceo potez prema Barandi uz drum bio je pod vinogradima, pa sigurno oko 30 hektara, priseća se Steva Kanački.
Na pitanje zašto više nema velikih vinograda i zašto se poljoprivrednici sve manje bave vinogradarstvom čika Steva smatra da je razlog u tome što vinograd traži puno rada i zalaganja, a sve je manje mladih ljudi koji bi se posvetili, ne samo vinogradu, već i poljoprivredi uopšte.
Koliko je teško uzgajati vinograd govori i činjenica da je današnji domaćin Srba Đurin, tri puta u poslednjih pet godina podizao vinograd ispočetka. Vinogradi u velikoj meri zavise od vremenskih uslova. Danas su zbog izlaska na teren i proslave svi bili zadovoljni zbog „prolećnog dana“ ali postoji verovanje, ako na današnji dan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Nakon obreda u vinogradu članovi Udruženja i njhovi gosti, nastavili su druženje u prostorijama Lovačkog društva „Ždral“ gde je rezan slavski kolač i poslućen slavski ručak.
Predsednik Udruženja vinogradara i vinara „Pudar“ Đurica Savkov, pozdravio je prisutne i poželeo im dobrodošlicu i srećnu slavu.
– Ono što nam je najpotrebnije jeste dobra i rodna godina, ali i da se nastavi ova lepa tradicija uzgajanja vinograda i proizvodnje vina, rekao je prilikom obraćanja Đurica Savkov i posebno istakao podršku i prisutvo funkcionera lokalne samouprave što se, kako kaže, nije dogodilo dugi niz godina.
Savkov je prisutne obavestio da su udruženju pristupila tri nova člana, a takođe su uručene i zahvalnice Udruženja: Opštini Opovo za podršku, OŠ „Dositej Obradović“, Mesnoj zajednici Sakule, Lovačkom društvu „Ždral“, Svetislavu Piperskom kao jednom od osnivača i stubova Udruženja, blagajniku Zoranu Martinovu, Stojanu Gligorinu na pomoći u štampi i Stevi Kanačkom, najstarijem članu, koji je od danas proglašen za počasnog člana Udruženja. Povodom smrti dugogodišnjeg zaslužnog člana Silvestera Zarića prisutni su odali poštu minutom ćutanja.
Na kraju oficijelnog dela programa, po običaju, predsednik udruženja je podigao jabuku, a jabuku je preuzeo Zoran Martinov, koji će tako biti kum i domaćin slave naredne godine.
EFIKASNIJA ZAŠTITA MOGUĆA JEDINO SA SISTEMATSKIM DELOVANJEM Pančevo, 16. januar/Opovo, 18. januar 2015;
U Pančevu je počela kampanja za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu o njihovoj ulozi u sprečavanju nasilja nad ženama koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana – ombudsmanom.
Na prvom od sedam sastanaka posvećenih ulozi zdravstvenih ustanova u zaštiti žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima okupilo se četrdesetak predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica i zavoda za javno zdravlje sa teritorije Južnobanatskog okruga, a učestvovali su i savetnici za zaštitu prava pacijenata i članovi saveta za zdravlje u lokalnim samoupravama ovog okruga.
Sastanak je održan u sedištu Gradske uprave u Pančevu. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijela Stanković Baričak je govorila o pokazateljima i zdravstvenim posledicama nasilja u porodici, kao i vrstama prevencije koje bi zdravstveni radnici, naročito oni koji se bave zdravljem žena, morali da poznaju u cilju efikasnog suzbijanja ove pojave i pružanja odgovarajuće podrške žrtvama. Iznoseći podatke iz istraživanja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalni politiku i demografiju o odgovoru zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine na nasilje u porodici, dr Baričak je podvukla značaj edukacije svih zaposlenih u zdravstvu o primeni Posebnog protokola za postupanje u slučajevima nasilja nad ženama, kao i sistematskog i pravilnog evidentiranja slučajeva nasilja u porodici i saradnje svih nadležnih institucija.
Nakon uvodnog osvrta na rezultate Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i svih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini od 2008. do 2012. godine, Biljana Delić, načelnica odeljenja za analize, planiranje i razvoj u oblasti zdravstva u nadležnom pokrajinskom sekretarijatu predstavila je Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini do 2020. godine koji je Skupština AP Vojvodine usvojila u decembru prošle godine. Ukazujući na mere koje će biti preduzimane u oblasti zdravstva, načelnica Delić je rekla da će neke od njih biti sprovedene do kraja godine, a njihovom primenom treba da se obezbedi efikasniji i svrsishodniji odgovor zdravstvenih ustanova na nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima.
Direktor Doma zdravlja u Inđiji prim. dr Vasa Petrović predstavio je praksu ove ustanove u zaštiti žena od nasilja u porodici i opisao postupanje u nekoliko slučajeva. Dr Petrović je govorio i o praktičnim aspektima utvrđivanja vrste povreda i okolnosti pod kojima je do nasilja došlo, evidentiranja ovih podataka u Domu zdravlja i o saradnji sa drugim nadležnim organima i službama, pre svega sa policijom i centrom za socijalni rad.
Govoreći o iskustvima u vezi sa postupanjem zdravstvenih ustanova u slučajevima nasilja prema ženama zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov ukazala je na iskustva pokrajinske mreže ”Život bez nasilja” čijim radom koordinira ova institucija. Zdravstvene ustanove su se pokazale kao prilično uzdržane u svom odgovoru na nasilje u porodici, često ne shvatajući koliki je njihov značaj, ne samo u saniranju povreda, nego i u dokumentovanju povreda i posledica nasilja što je od velike pomoći u dokazivanju nasilja na sudu. Proteklih godina učinjen je značajan pomak, a puno je dobrih primera efikasnog postupanja zdravstvenih ustanova u pružanju podrške žrtvama nasilja. Međutim, ima primera odustajanja žrtava od obraćanja lekarima zbog njihovog odnosa, odnosno umanjivanja problema ili čak odbijanja da se pruži zdravstvena usluga. Stoga je potrebno konstantno unapređivati i znanje, ali i međusektorsku saradnju zdravstvenih i socijalnih ustanova, policije i tužilaštva kako bi žrtve stekle poverenje u institucije i bile ohrabrene da izađu iz nasilja. Neke primere pritužbi na rad zdravstvenih ustanova zbog kojih je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokretao istrage i upućivao preporuke domovima zdravlja za promenu prakse u postupanju u slučajevima nasilja prema ženama govorila je saradnica institucije u oblasti ravnopravnosti polova Andrijana Čović.
U raspravi je ukazano na to zbog čega odgovor zdravstvenih ustanova na nasilje u porodici prilikom prvog kontakta sa žrtvama nije uvek adekvatan. Ponegde je to nedovoljna osetljivost osoblja, ali je veoma često naročito u urgentnim službama, nedostatak osoblja zbog čega svi pacijenti, pa i žrtve nasilja dugo čekaju na zdravstvenu uslugu. Iskustva prisutnih potvrdila su da u sistemu nadležnih institucija ima puno dobrih primera rada, ali i prostora za unapređenje njihovog postupanja. Zaključeno je da je, osim povećanja resursa u zdravstvenim ustanovama za postupanje, potrebno unaprediti odnos prema žrtvama, informisanost o nasilju prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima i obučenost profesionalaca, ali i saradnju sa ostalim instutucijama. Svaki slučaj koji se pojavi u zdravstenom sistemu mora da bude evidentiran, kako bi se nastale povrede i stanje žrtava neposredno nakon što se ono dogodilo mogle dokumentovati, a žrtve na taj način zaštititi.
Naredni sastanci sa predstavnicima zdravstvenih ustanova biće održani sledeće srede i petka u Kikindi i Subotici, a njihovi domaćini biće okružni Zavodi za javno zdravlje.
