Smrdibube
Sefkerin, 28. Maj 2021
Piše: Irina Jevtić
U proteklih par godina nema groznije štetočine od smrdibube. Časkom uništava i voće i povrće i čini se da nema spasa. Već znamo da u drugoj polovini avgusta moramo ukloniti sav paradajz jer će ga one do tada uveliko “obrati”. Rekao bi neko da nema spasa jer su neverovatno brojne i neuništive. Ali i nije baš tako.
Postoje načini da mi, mali baštovani, uzmemo njihovu populaciju pod kontrolu.
Da se udubljujemo u biologiju, izučavamo način njihovog života, nema potrebe. Znamo glavnu stavku: najezda počinje u avgustu. Do tada su nekako i podnošljive. I sta činiti?
Pre svega, reagovati na vreme. Zavisi od vremenskih uslova, ali otprilike krajem maja već možemo ocekivati prvu turu. A to znači da je krajnje vreme da krenemo u patroliranje po bašti. Naoružamo se kanticom, u nju sipamo vode i puno soli. Svaku bubu koju nađemo stresemo u našu kanticu.
Takvo patroliranje ima smisla ako se obavlja 2 puta dnevno: ujutru i uveče. Po danu su one ušuškane negde u lišću i teško ih je naći.
Tokom obilaska bašte tražimo i njihova jaja. Gledamo prvo naličje donjih listova, a kako biljke rastu tako će one polagati jaja na višim nivoima.
Sledeća stavka u borbi sa njima je domaća živina. Kako ih slatko moje patke jedu. Zato ih ja skupljam u vodu bez soli i ponudim patkama. Takođe i kokoške jedu smrdibube. Naravno, puštati ih u malčiranu baštu nije najbolja ideja, ali ponekad, pod kontrolom vlasnika može da se proba.
U pomoć stižu i određeni insekti. Pauci i bubamare. Prve love odrasle jedinke, druge uništavaju jaja.
Pomoći će i setva takozvane žrtvene kulture. Na primer, smrdibube jako vole kukuruz i blitvu. Na njima najviše borave, što znači da posejane po obodu bašte, te kulture će delimično spašavati naš omiljeni paradajz, a mi ćemo tačno znati gde treba ići u toku skupljanja buba.
Od cveća, omiljen im je neven. Pritom jaja polažu direktno u cvet. Dakle i ovaj cvet je kao žrtvena kultura. Moramo znati da cvet odmah nakon precvetavanja treba ukloniti, spakovati u kesu i baciti u kantu. Ili uništititi na bilo koji drugi način.
Pročitajte još: Bašta na drugi način: Biološka zaštita bašte
Naravno, svi smo videli priloge o “čarobnim” narodnim metodama njihovog suzbijanja. U mojoj praksi se pokazalo da je sve to dzaba potrošeno vreme i materijal.
Prah od slačice im ne moze smetati jer imaju čvrst oklop. Pod istu kritiku ću staviti i mešavinu ljute paprike i belog luka. To prosto ne moze da deluje jer srećno i zadovoljno napadaju i ljutu i slatku papriku.
Neem ulje. Kod mene je imalo jako slabo delovanje. Ali zato se njegov “divan” miris osećao još dugo, terajući i mene iz bašte. 🙂
Plava vangla sa Negro bombonama isto nije imala efekta. Tu je izgleda neko pobrkao štetočine. Ova metoda je delotvorna za rutavu bubu, ali za smrdibube nije.
Klopke sa svetlom iznad vangle sa vodom deluju tek kada noći postanu hladne, tada one traže mesto da se sakriju. U vrelim letnjim noćima im ne pada na pamet da idu na to svetlo pošto imaju dosta hrane i nije im hladno. 😉
Tako popularna dijatomejska zemlja isto im nije smetala. Ali zato su se razbežali pauci.
Korišćenje klasičnijih insekticida protiv smrdibuba ima jednu neprijatnu stranu koja se slabo spominje. Ove štetočine dosta brzo razvijaju imunitet na takva sredstva pa ih treba menjati što češće.
Kao epilog, rekla bih sledeće: po mom skromnom mišljenju problem smrdibuba bi trebalo da počne da se rešava na nekom višem nivou i od strane pravih stručnjaka. Njihova najezda nije samo problem na Balkanu već trpe i mnoge druge južne zemlje.
Ali dok traju istraživanja, rasprave među biolozima, dok se pišu disertacije i traži se neki način za suzbijanje smrdibuba, mi baštovani ćemo se spašavati kako znamo i umemo. Deljenjem svojih iskustava pomažemo jedni drugima, ne zaboravite na to… 🙂
