by Glas Opova | 8.06.2024. | DRUŠTVO
Izvor: RTS
Visoke temperature ne prijaju mnogima, a doktor iz Hitne pomoći Nebojša Josipović dao je nekoliko saveta kako lakše podneti vrućine i šta uraditi u slučaju pada pritiska.
Doktor Nebojša Josipović iz Hitne pomoći rekao je za RTS da visoke temperature loše utiču na sve hronične bolesti, te da su česti kolapsi usled pada krvnog pritiska.
Upozorava da su na velikim vrućinama prvi na udaru krvni sudovi jer se šire, a posledica toga je pad krvnog pritiska.
“Došlo je lepo vreme, znamo da se na toploti tela šire, pa se tako i krvni sudovi šire i samim tim obaraju pritisak i vrlo često taj pad pritiska dovodi do kolapsa što se i dešavalo u povećanom broju juče u toku dana”, navodi Josipović.
Šta je najbrži lek kada nam padne pritisak
Ukoliko tokom izlaska napolju osetimo da ne možemo da hodamo, imamo osećaj da ćemo se srušiti savetuje da popijemo neko gazirano piće.
“Najbrže bi bilo da čovek sedne odnosno legne, podigne noge i uzme gazirano piće, kiselu vodu, koka kolu. Ako je kod kuće, može da uzme neki slani rastvor, pomeša vodu i so”, savetuje dr Nebojša Josipović.
Izbegavati izlaske u najtoplijem delu dana
Savetuje izbegavanje izlaske u najtoplijem delu dana – između 12 i 17 časova ukoliko je moguće.
“Posebno starija lica u tom periodu ne treba da izlaze na ulicu”, napominje dr Josipović.
Ukoliko, ipak, ne može da priušte sebi ostanak kod kuće u to vreme, obavezno sa sobom uvek nosite flašicu vode, savetuje dr Josipović.
“Pored vode, obavezno moraju da imaju neku zaštitu za glavu neki kačket ili šešir. Ukoliko osete neku vrtoglavicu, zujanje u ušima najpre treba da sednu kako ne bi pali jer pri tom padu često povrede – rame, kuk, glavu i mogu onda da naprave sebi neke druge tegobe. Zato bi najbolji savet bio da se klone sunca u tom periodu”, zaključio je dr Josipović.
by Glas Opova | 8.06.2024. | Poljoprivreda
Izvor: RTS
Žetva pšenice u Srbiji samo što nije počela. Iako, dok kombajni ne uđu u njive ne mogu da budu sigurni u prinose, mnogi proizvođači kažu da će biti manji nego ranijih godina. Ratari s pažnjom prate dešavanja na svetskim berzama, jer poslednjih dana cena hlebnog zrna raste. Nadaju se da će ove sezone bolje proći nego lane, kada su zbog izuzetno niske cene pšenice bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.
Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka trebalo bi da krene već naredne nedelje.
Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast.
“Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko 6 tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje u odnosu na pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu“, navodi Đorđe Miletin, poljoprivrednik iz Torka.
Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a. Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou i ove godine biti u ozbiljnom gubitku.
Da se usaglase svetske cene sa našom produktnom berzom
“Ulaganja u prethodnoj sezoni su bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko 5 tona, tako da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica ne možemo da kažemo tačno, dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate 5 tona ili tri i po tone po hektaru“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.
Kao i sve ratare raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.
“Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute“, dodaje ovaj ratar.
Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali, praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.
“Tačno se zna kako se računa cena pšenice. Koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine“, kaže Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.
“Ove godine je pšenica bila ispod 20 dinara. Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu“, dodaje naš sagovornik.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.
Geopolitički uticaj
“Prema našoj kalkulaciji proizvodna cena pšenice je 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru. To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Na evropskim berzama pšenica je dostigla godišnji maksimum. Ukoliko bi se gledao samo očekivani obim svetske proizvodnje hlebnog zrna za ovu godinu, prostora za dalji rast cene svakako ima. Međutim, na nju utiču i drugi faktori.
“Šteta od niskih temperatura u delu Rusije i Ukrajine, kao i dugotrajni sušni periodi u delu Evrope i Afrike, uslovili su niže prinose od planiranih. To će svakako delovati na povećanu tražnju pšenice, a verovatno i na njenu višu cenu od sadašnje. Pored obima proizvodnje, svedoci smo da ukupna društveno-ekonomska i geopolitička situacija u poslednjim godinama ima visok uticaj na kretanja i poremećaje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi, što se sve reflektuje i na domaće tržište i značajno otežava projekcije u vezi očekivanih tokova prometa i visine cena roba”, objašnjava naša sagovornica.
Proizvođači opterećeni starim dugovima
Proizvođači koji su imali prosečne ili prinose ispod proseka su u velikim gubicima drugu godinu za redom. Međutim, i proizvođači sa višim prinosima pšenice od proseka su bili u gubitku od prošlogodišnje proizvodnje, imajući u vidu tržišne cene pšenice od prethodne žetve do danas.
“Već u 2023. površine pod pšenicom bile su manje u odnosu na 2022, a svakako da konstantni gubici ne stimulišu proizvođače da povećaju setvu pšenice. Ova žitarica će se sejati zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti proizvodnje, i to u meri u kojoj bude neophodno”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Nestorov Bizonj.
Mnogi proizvođači opterećeni su dugovanjima iz prethodnog perioda, što će ih primorati da prodaju bar deo ovogodišnjeg roda posle žetve.
Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo da država pomogne poljoprivrednicima i zadrugama obezbeđenjem subvencionisanih kamatnih stopa na kredite i to sa kamatama od najviše 1 ili 2 posto, kao i da donese i sprovede ranije obećanu uredbu za subvencionisanje troškova repromaterijala. Na taj način obezbedilo bi se pokriće dela troškova proizvodnje, a indirektno bi se proizvođačima omogućilo da odluče da li da prodaju pšenicu posle žetve ili da čekaju više cene.
by Glas Opova | 8.06.2024. | DRUŠTVO
Izvor: Euronews Srbija
Mala matura 2024 biće održana 17,18. i 19. juna. Prvi dan završnog ispita osmaci će polagati test iz srpskog jezika, drugog dana test iz matematike, a trećeg dana test po izboru. Za treći test osmaci su mogli da biraju između pet predmeta- istorije, geografije, fizike, hemije, biologije.
Prema podacima Ministarstva prosvete većina osmaka ove godine opredelila se da kao treći test radi zadatke iz geografije, zatim biologije, a najmanje iz hemije i fizike.
Za upis učenika u prvi razred srednje škole za školsku 2024/2025. godinu, planirano je ukupno 72.522 mesta, dok osmi razred završava oko 67.000 đaka.
Mala matura je obavezna za sve osmake. Ona ima tri funkcije – sertifikacionu, selekcionu i evaluativnu. Tek nakon male mature smatra se da je učenik završio osnovnu školu i stekao pravo upisa u srednju školu, što znači da za taj ispit nije određen minimum znanja za polaganje. Međutim, broj osvojenih bodova na maloj maturi je važan kako bi se upisala željena srednja škola.
Euronews Srbija vam donosi nekoliko ključnih stvari koje treba znati o maloj maturi.
- Tri testa
Prvog dana male mature, 17. juna, osmaci polažu test iz srpskog (maternjeg) jezika. Testiranje počinje u 9 sati i traje 120 minuta (dva sata). Naravno, uvek ima onih koji brzo završe zadatke koje znaju, ali oni ne mogu da napuste učionicu u prvih 45 minuta. Tek nakon toga mogu da izađu napolje.
Drugi dan đaci polažu matematiku, a rešavanje zadataka počinje u isto vreme kao i prvog dana. Treći dan rešavaju test iz predmeta po izboru.
- Šta đaci obavezno treba da ponesu
Osmaci na malu maturu obavezno treba da ponesu đačku knjižicu i identifikacionu nalepnicu – Obrazac 41. Mnoge škole imaju praksu da učenici đačke knjižice donesu za probni završni ispit, koji je ove godine bio u martu, u da one ostanu u školi, kod razrednog starešine do male mature.
Važno je da se na malu maturu ne kasni. Đaci dolaze u školu do osam sati. Praksa je da se skupe u dvorištu, a zatim ulaze i raspoređuju se po učionicama ili fiskulturnoj sali, zavisno od toga gde škola organizuje malu maturu.
Prethodnih godina, po instrukciji Ministarstva prosvete, za učenike koji kasne do pola sata, direktor može da odobri da pristupi polaganju testa. Međutim, njemu se ne produžava izrada testa, već završavaju kada i ostali đaci u 11 sati.
- Testovi se rade hemijskom olovkom
Đaci testove rade plavom hemijskom olovkom. Tokom rada mogu da koriste grafitnu olovku i gumicu, ali je kraju kompletan test mora biti urađen hemijskom olovkom. Odgovor koji je napisan samo grafitnom, crnom hemijskom ili “piši-briši” olovkom neće biti priznat.
U zadacima gde se od učenika očekuje da nešto dopiše, uvek se koriste puni nazivi, skraćenice nisu dozvoljene (imenica, a ne im., ili lokativ, a ne lok.). Test se popunjava ćirilicom, odgovori treba da budu razumljivi, ali i gramatički i pravopisno ispravni.
Nije dozvoljeno da đaci koriste mobilne telefone, kalkulatore, pametne satove… Sve to u obavezi su da ostave u rancu isred učionice.
Na testiranje učenici mogu da ponesu flašicu sa vodom, a od pribora grafitnu olovku , gumicu i plavu hemijsku olovku. Na test iz matematike još treba da ponesu i lenjir, trougao i šestar.
4.Čuvanje testova
Izrada testova, ali i njihovo štampanje povereni su Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Testovi su već spremni, odštampani i čuvaju se u posebnoj prostoriji, gde je ograničen pristup zaposlenima. Postoje tri nivoa zaštite – video nadzor, alarm, ali i fizičko obezbeđenje.
Distribuciju testova do punktova prethodnih godina radila je Pošta Srbije. Testovi se iz Zavoda distribuiraju prema punktovima u pratnji policije. Za svaku školsku upravu određena je jedna škola koja predstavlja punkt. Direktori na dan testiranja preuzimaju zapečaćene testove sa punktova.
- Tipovi zadataka
Testovi na završnom ispitu sadrže zadatke na tri nivoa postignuća – osnovnom, srednjem i naprednom nivou. Polovina zadataka uglavnom budu zadaci osnovnog nivoa, a ostali srednjeg i naprednog nivoa.
Testovi sa male mature se pregledaju elektronski. Zbog toga je većina zadataka zatvorenog tipa, gde se od učenika očekuje da oboje kružić ispred tačnog odgovora od nekoliko ponuđenih. Samo nekoliko zadataka bude otvorenog tipa, gde se od učenika očekuje da upišu tačan odgovor. Te zadatke pregledaju nastavnici.
- Bodovanje male mature
Za upis u srednju školu boduje se ostvareni uspeh u osnovnoj školi (šesti, sedni i osmi razred), ali i ostvareni rezultati na maloj maturi. Iz osnovne škole đaci najviše mogu da ponesu 60 bodova, dok na testovima mogu da ostvare 40 bodova.
Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti, 14 bodova na testu iz matematike i 12 bodova na trećem testu. Svaki test male mature nosi po 20 poena, a da bi se izračunali bodovi broj ostvarenih poena sa srpskog i matematike množi se sa koeficijentom 0,7, a na trećem testu sa koeficijentom 0,6.
Primera radi, ukoliko učenik na testu iz srpskog jezika uradi sva pitanja tačno i ostvari 20 poena, taj broj se množi sa koeficijentom 0,7 što znači da je na testu iz srpskog jezika ostvario maksimalnih 14 bodova.
Bodovi na osnovu uspeha iz škole dobijaju se tako što se prosek ostvaren na kraju šestog, sedmog i osmog razreda, zaokružen na dve decimale, sabere i zatim pomnoži brojem četiri. Maksimalni broj bodova iz osnovne škole je 60 bodova, za učenike koji imaju sve petice u knjižicama.
- Dodatni bodovi sa takmičenja
Đaci koji su tokom osnovne škole ostvarili dobre rezultate na takmičenjima dobijaju dodatne bodove.
Prva nagrada na međunarodnom takmičenju donosi dodatnih 12 bodova, druga nagrada 10, a treća osam poena, dok se na prvo mesto na republičkom takmičenju dobija šest, za drugo četiri, a za treće dva boda.
Ukoliko je učenik osvojio više nagrada na takmičenjima iz jednog predmeta uzima se u obzir najbolji ostvaren rezultat, odnosno najveći broj bodova.
- Bodovni prag
Koncept male mature koji se danas primenjuje uveden je 2010. godine. U početku nije postojao bodovni prag za upis u trogodišnje i četvorogodišnje srednje škole. Međutim, to je promenjeno pre pet godina. Četvorogodišnje škole mogu da upišu đaci koji imaju minimum 50 bodova (uspeš u osnovnoj školi plus rezultati na testu). Svi koji imaju manje od 50 bodova mogu samo da upišu trogodišnju srednju školu.
Uvođenje bodovnog praga povećalo je broj učenika u trogodišnjim srednjim stručnim školama, koje prethodnih godina nisu bile atraktivne za maturante.
- Liste želja
Popunjavanje liste želja rezervisano je za 25. i 26. jun. Liste se mogu popuniti elektronski na portalu Moja srednja škola ili u školi.
Svaki učenik ima mogućnost da u listu želja navede 20 obrazovnih profila, koje želi da upiše. Učenicima se savetuje da popune svih 20 pozicija, jer se prethodnih godina dešavalo da i đaci koji imaju dobar uspeh u školi i dobro urade malu maturu ostanu neraspoređeni u prvom krugu jer navedu jednu ili dve željene škole.
Ukoliko nemaju dovoljno bodova za te škole, ostaju neraspoređeni. Zato je važno da se lista želja popuni do kraja, da se navede što više škola i obrazovnih profila.
- Upis u srednju školu
Konačni rezultati male mature biće objavljeni 24. juna, dok će 1. jula biti objavljeni konačni rezultata raspodele po školama i obrazovnim profilima. Istog dana biće objavljena i preostala slobodna mesta u srednjim školama za upis u drugom krugu.
Podnošenje prijave za upis u srednje škole elektronskim putem biće 1. jula. Za one koji žele neposredno da se upišu u srednju školu rezervisani su 1. i 2. jul.
Već dve godine elektronski je moguć upis učenika koji upisuju obrazovne profile za koje je potreban zdravstveni pregled. Jedini uslov je da su ga obavili zdravstveni pregled do trenutka podnošenja elektronske prijave za upis.
Prema podacima Ministarstva prosvete, prošle godine su najtraženije škole bile Medicinska škola “Dva heroja” iz Novog Pazara (smeru medicinska sestra tehničar), Tehnička škola “Rade Metalac” iz Leskovca (smer – tehničar drumskog saobraćaja), Medicinska škola u Vranju (smer- medicinski tehničar), Elektrotehnička škola “Nikola Tesla” (smer – elektrotehničar informacionih tehnologija).
Tražene su bile i Vazduhoplovna akademija u Beogradu, Tehnička škola “Mileva Marić Ajnštajn” iz Novog Sada (smer – Tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje), Škola za dizajn u Beogradu (smer tehničar dizajna grafike).
