Izvor: BETA Visoke temperature i nedostatak vlage smanjiće ove godine rod kukuruza u Srbiji do 50 odsto i stanje te kulture ne bi mogle da poprave ni kiše, rekli su stručnjaci.
Rukovodilac marketinga u zemunskom Intitutu za kukuruz „Zemun polje“ Života Jovanović rekao je da će, zavisno od područja, prinos biti od 30 do 50 odsto manji nego što se očekivalo, ali da nema opasnosti od bolesti aflatoksin koja se javlja usled prevelikih kiša i vlage.
„Ova godina će biti jedna od slabijih godina zbog ektremno visokih temperatura zbog čega se kukuruz loše oprašio, malo vlage i loše raspoređenih padavina“, rekao je Jovanović.
Dodao je da je najgora situacija u Banatu, istočnoj Srbiji i delu Šumadije, a da je rod prosečan ili dobar u zapadnoj Bačkoj, Sremu i požeškoj kotlini, ali da to nije velika teritorija.
On je rekao da je stanje semenskog kukuruza na 1.300 hektara tog Instituta dobro jer se 85 odsto navodnjava i da će ga biti dovoljno za domaće tržište i za izvoz.
Saković: Prosečan prinos biti 5,9 tona po hektaru
Direktorka Udruženja za unapređenje prozvodnje žitarica i uljarica „Žita Srbije“ Sunčica Saković rekla je da će, prema proceni od pre nekoliko dana, prosečan prinos biti 5,9 tona po hektaru, a ukupan rod oko šest miliona tona, ali da će se prognoza sigurno korigovati.
Ona je rekla da je rod prošle godine bio 8,1 tonu po hektaru a ukupan rod oko šest miliona tona.
Saković je rekla da nekoliko poslednjih godina vlada suša koja je posebno 2012. godine bila velika, kada je prosečan prinos bio oko tri tone po hektaru, a ukupan 3,75 miliona tona.
„Iako je 2012. godina bila loša Srbija je tada uspela da izveze 575.000 tona kukuruza“, rekla je ona.
Podsetila je da je jedna od lošijih godina bila i 2015. kada je prosečan prinos bio 5,4 tone po hektaru, ukupan rod je bio 5,68 miliona tona, od čega je izvezeno 1,6 miliona tona.
Saković je rekla da је povećana domaća potrošnja kukuruza sa 4,4 miliona tona na 4,6 do 4,7 miliona tona i da će ove godine biti dovoljno za domaće tržište, ali da je ugrožen izvoz.
Kukuruzom je ove godine zasejano nesto više od milion hektara, a sojom oko 250.000 hektara.
Procena prosečnog roda soje, koja je takodje osetljiva na sušu, već je korogovana sa 2,2 tone po hektaru na dve tone i prema rečima Saković moguće su i nove korekcije.
Sefkerin, 09. avgust 2021 U Sefkerinu na terenu fudbalskog kluba Tempo je u nedelju 08.08.2021. godine održan streličarski turnir. Turnir je prvi sportski događaj takve vrste u našoj opštini i organizovan je od strane streličarskog kluba Pančevo. Sam turnir je bio edukativnog karaktera i njegova osnovna svrha je bila upoznavanje mladih takmičara sa načinom rada i ponašanjem na većim turnirima. Ukupno je učestvovalo 8 mladih takmičara od kojih su dve buduće takmičarke iz Opova. Anđela Slavković i Danijela Tadić su gađale na distanci od 15 metara i pokazale odličnu obučenost u ovom sportu. Organizatori se nadaju da će ovakve turnire viđati češće po malim sredinama.
Dva smrtna slučaja groznice Zapadnog Nila u Srbiji
BEOGRAD, 8. avgusta (Tanjug) – Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut saopštio je da su na teritoriji Srbije do 6. avgusta ove godine registrovana prva dva potvrđena slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila, koja su se završila smrtnim ishodom.
Groznica Zapadnog Nila registrovana je kod osoba muškog i ženskog pola od 63 i 50 godina koje već imaju hronična obolenja, a žive u Južnobačkom i Sremskom okrugu, objavljeno je na sajtu Batuta.
Na osnovu izveštaja Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju od 27. jula, prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila otkriveno je u domaćim komarcima Culex pipiens sa šest lokacija na teritoriji Pančeva i dve lokacije na teritoriji grada Beograda.
Do 30. jula i u zemljama Evropske unije u humanoj populaciji prijavljeno je oboljevanje od groznice Zapadnog Nila, u Italiji.
OPOVO, 7. avgust 2021 – Tokom jula u matičnim i pogrebnim knjigama na teritoriji Opštine Opovo upisano je 11 preminulih. U Opovu i Barandi po četiri, Sakulama dvoje i Sefkerinu jedan.
