by Glas Opova | 12.10.2023. | SPORT
NOVI SAD, 12. oktobar 2023 – Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta uručio je danas 287 ugovora i rešenja predstavnicima sportskih organizacija za finansiranje posebnog programa kojim se doprinosi razvoju sporta u AP Vojvodini.
Sekretar Basta je istakao da je za najveći konkurs u sektoru sporta rebalansom budžeta Pokrajinska vlada opredelila 90 miliona dinara.
„To je do sada najveća finansijska pomoć za sportske klubove iz svih 45 opština na teritoriji AP Vojvodine, koji su konkurisali u velikom broju. Zahvalni smo za svaki postignuti uspeh, za svaku medalju i ponosni na svako dete koje se bavi sportom. Na taj način stvaramo zdravu naciju i nove šampione“, izjavio je Basta izrazivši uverenje da će se i dalje zajedničkim snagama raditi na unapređenju sporta u našoj pokrajini.
Ovim konkursom finansirani su programi fudbalskih klubova Omladinac 1927 iz Opova (300.000 dinara) i Borac iz Sakula (150.000 dinara).
Ovaj konkurs, koji resorni sekretarijat raspisuje svake godine, namenjen je sportskim organizacijama, savezima za školski sport u jedinicama lokalne samouprave i nadležnim teritorijalnim sportskim savezima. Konkursom se finansiraju projekti i programi čiji je cilj unapređenje sportskih aktivnosti dece i mladih, školskog sporta i sportske rekreacije, povećanje broja građana koji se bave sportom, razvoj vrhunskog sporta, kao i podizanje sportskih kapaciteta na svim nivoima u AP Vojvodini.
by Glas Opova | 12.10.2023. | DRUŠTVO
Berberska radnja Stevana Grujića najdugovečnija u opštini Opovo
Porodična tradicija duža od veka
Izvor: Dnevnik
OPOVO, 12. Oktobar 2023
Najdugovečnija radnja u opštini Opovo je berbernica Stevana Grujića, koja već pola veka radi bez prestanka na istoj adresi, a porodična tradicija u ovom poslu duža je od veka.
Omiljenog berberina u kraju za sve to vreme posećuju generacije porodica, pa tako čika Steva šiša potomke nekadašnjih mušterija koji danas nisu više među živima.
Stevan nas dočekuje sa osmehom na licu, u belom mantilu, kojim se prvi put ogrnuo sa 14 godina, nakon završetka osnovne škole, kada je došao kod oca da uči porodični posao.
– Moj deda je poginuo u Prvom svetskom ratu, a baba je onda tatu odvela u Beograd, kada je sa 11 godina kod njegovog strica učio zanat. Tamo je radio 13 godina, a onda se vratio u Opovo i počeo sa teškim poslom brice. Ustajao je sat posle ponoći, spremao opremu i odlazio na rad. Tada se kucalo na prozore, te se ulazilo u dom i pod lampom brijalo. Kada završi, pređe na drugu kuću i tako do svitanja. Njegove mušterije su sve bili seljaci, koji su išli na njive, a voleli su da budu uredni, i obriju se jednom ili dva puta nedeljno. Bilo je tada mnogo Nemaca, pa je bio berberin i gazdama trgovcima, apotekarima, konobarima, pekarima – priča Grujić.
Posle rata su, kaže, sve bile zadruge i sve zanatlije su morale da se učlane, te je tako i on uradio. Međutim posle nekog vremena su se otvorile nove mogućnosti te je Stevanov otac otvorio svoju berbernicu četrdesetih godina i uzimao je učenike koje je obučavao da postanu majstori svog zanata, a sam Stevan je 1956. godine, sa 14 godina došao da usvaja znanja.
– Imao sam samo jednom prekid i to 1959. godine, pozvali su me iz Pančeva da igram fudbal za klub „Dinamo”, jer sam bio i odličan fudbaler u to vreme. Otišao sam i tamo proveo pet godina, mada, kada god je bilo više posla, tata me zvao i ja sam bio u radnji. Posle fudbala sam se vratio porodičnom biznisu i od 1962. godine, kada je on otišao u penziju, ja preuzimam posao i do danas nisam više skinuo mantil. Isključivo sam muški frizer – priča čika Steva.
Svoj lokal sagradio je 1953. godine koji je i danas na istoj adresi. A kada uporedi vreme, nekada se znalo kako se postaje zanatlija, no danas, tvrdi, ima mnogo priučenih zanatlija, još uz ove nove moderne mašinice, svi nekako mogu da šišaju. On je ostao veran starim alatima koje i danas koristi. Posla ima, a najstarija njegova mušterija ima 97 godina. Do prošle godine je imao i učenike na praksi, no sada radi sam, uz pomoć sina Dejana, koji je takođe naučio frizerski deo posla, jer je želeo da ostavi traga u očuvanju porodične tradicije.
– Pomagao sam ocu u ranoj mladosti, još dok je deda bio živ, no to mene nije puno zanimalo, više sam bio privržen medicini. Dolazili su mu ljudi iz cele opštine, sa Dunavca i iz Čente, a tada je možda bilo tri frizera, na tako veliki broj stanovnika. Ne brijem, ali šišam i tu sam koliko mi vreme dozvoli, jer tata više ne može toliko da radi kao nekada. Ovaj posao nije nimalo lak, naročito onomad, kada je sve radio ručnom mašinom, što se vidi po njegovom zglobu desne ruke. Pritom treba stajati ceo dan. Ali njemu je ovaj posao sve i dok može, on će raditi, a ja sam tu da mu pomognem, jer da ne dođe jedan dan na posao, mislim da bi mu se srušio ceo svet – rekao je Dejan Grujić, koji bi želeo da nasledi posao, ali je, kako kaže, još uvek u potrazi za nekim prihvatljivim načinom ostvarenja te ideje.
tekst: I. Bakmaz
foto: Dnevnik.rs
by Glas Opova | 12.10.2023. | LOKALNA SAMOUPRAVA
OPOVO, 12. oktobar 2023
Opština Opovo je raspisala javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Opovo za 2023. godinu.
U okviru projekta “Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji”, Ministarstvo rudarstva i energetike za ove subvencije je izdvojila jednu milijardu, a opštine odnosno lokalne samouprave 800 miliona dinara.
Ove godine u opštini Opovo opredeljeno je 3.000.000 dinara, dok je prošle godine je na ovom konkursu u našoj opštini je program realizovan u 44 domaćinstva.
„Ovo nam je jedan od bitnih projekata jer se upravo tiče direktne mere subvencije našim građanima za unapređenje energetske efikasnosti, a interesovanje nam govori da će ove godine verovatno biti i veći odziv stanovništva, što nam je i cilj“ izjavio je predsednik opštine Miloš Markov
Program ima devet mera za koje se građani mogu opredeliti, a to su:
1) zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača
2) postavljanja termičke izolacije spoljnih zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru
3) postavljanja termičke izolacije ispod krovnog pokrivača ili tavanice
4) zamene postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo, tečno gorivoili električnu energiju (kotao ili peć) efikasnijim kotlom na biomasu
5) ugradnja toplotnih pumpi
6) zamene postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela i pratećeg pribora.
7) ugradnja solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode;
8) ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ugradnje dvosmernog mernog uređaja za merenje predate i primljene električne energije i izrade neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova na ugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije koji su u skladu sa zakonom neophodni prilikom priključenja na distributivni sistem. Snaga solarnih panela ne može biti veća od odobrene snage mernog mesta, koja je navedena u računu za utrošenu električnu energiju, a maksimalno do i jednako 10,8 kW;
9) Izrada tehničke dokumentacije u skladu sa Prilogom 2
Detaljne informacije, Javni poziv i priloge možete videti OVDE
