Odjeci harfe kroz istoriju: Biseri klasike za četiri harfe

Odjeci harfe kroz istoriju: Biseri klasike za četiri harfe

by | 7.10.2023. | KULTURA

Biseri klasike za četiri harfe

OPOVO, 7. oktobar 2023 – Ljubitelji muzičke umetnosti po treći put su imali prilike da na sceni Kulturnog centra Opovo slušaju, gledaju i pre svega uživaju na koncertu harfi.

Ovog puta nastupio je Beogradski kvartet harfi koji čine Dijana Sretenović, Marija Đurđević Pavlović, Milica Milivojević i Sofija Sibinović. Kvartet je izveo 10 kompozicija: Nokturno za Čarnojeviće (S.Božić), Četiri godišnja doba – Proleće, prvi stav Allegro (A.Vivaldi), Što te nema (J.Stojaković/Art.D.Beljanski), Karmen svita – Habanera (G.Bizet), Karmen svita – Seguedille (G.Bizet), Sweet Cherry Waltz (W.Maerz), El choclo – Tango (A.Villodol/I.Albéniz/arr: A.Klöhn), Splet srpskih pesama (arr: Helena Sirmiumska), Dirty Elise (W.Maerz), Kosovski splet (arr: Helena Sirmiumska).

Koncert je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a ulaz je besplatan.

Beogradski kvartet harfi osnovan je 1987. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pod rukovodstvom doajena harfe i tadašnje redovne profesorke Milice Barić. Ansambl se svih ovih godina održao zahvaljujući entuzijazmu 14 profesionalnih beogradskih harfistkinja. Osnivanje ovog jedinstvenog ansambla, izraslog iz viševekovne tradicije negovanja vrhunske estetike u zvučnoj i vizuelnoj prezentaciji, imalo je cilj: transparentnija afirmacija umetničke muzike za harfu, kroz intenzivne promocije postojećeg repertoara, kao i njegovog obogaćivanja.

Kvartet je naročito podsticao kompozitore na stvaralačku kreativnost u polju harfe i time ostvario značajno nasleđe za buduće generacije izvođača i publike. Sarađivao sa mnogim značajnim srpskim kompozitorima. Beogradski kvartet harfi je predstavljao Srbiju na Svetskom kongresu harfe u Ženevi, Švajcarskoj i Kanadi. Takođe, kvartet je nastupao i na festivalima harfe u zemlji i inostranstvu, kao i na raznim manifestacijama.

Kvartet i danas nastupa na različitim kulturnim događajima, promofišući umetnost i ljubav prema muzici.

Dnevnik u Opovu: BRANKA PEŠIĆ IZ OPOVA IMA RECEPT ZA PENZIONERSKE DANE

Dnevnik u Opovu: BRANKA PEŠIĆ IZ OPOVA IMA RECEPT ZA PENZIONERSKE DANE

by | 7.10.2023. | DRUŠTVO

BRANKA PEŠIĆ IZ OPOVA IMA RECEPT ZA PENZIONERSKE DANE Gaji koze s ljubavlju, sir u paprici najtraženiji
Izvor: Dnevnik
OPOVO: Radila je Branka Pešić 39 godina u „Imleku”, na kontroli kvaliteta, a nakon penzionisanja je nastavila da praktikuje svoju struku i kod kuće. U domaćinskoj atmosferi, probali smo neke od proizvoda koje pravi od kozjeg mleka.

–  Imam šest koza i osim mleka, proizvodim beli mladi sir i sir u paprikama, koji je najviše i tražen. Dok je bila pandemija, uglavnom su mi tražili i surutku, a pravim i kiselo mleko po potrebi, za poznate kupce. Imam prijatelje koji, osim iz okolnih mesta, dolaze iz Beograda, Pančeva i Padinske Skele i kupuju ono što proizvedem. Nisam probala da pravim zreli sir, jer malo je mleka kojim količinski raspolažem da bih ga mogla raditi. Nema uslova za to – ispričala nam je Branka Pešić.

Koze, veli, u proseku daju 12 do 13 litara mleka, što se može pretvoriti u oko dva kilograma sira.

– Sirim i muzem koze svako jutro i to ručno u svojoj štali. Sirenje traje dva do tri sata, a onda se iseče i stavi u cedilo. Imamo kupljenu formu za sir i onda ga dobro iscedimo i posolimo, te je on u krišci, a izvađena je sva surutka. Zatim se stavi u frižider i nakon nekog vremena, kada poprimi so, sir se stavlja u surutku u plastične posude i nazad u frižider. Sir sa paprikom koji pravim vakumiram i tako neotvoren može da stoji i do godinu dana. Ali kada se otvori, najbolje je, što pre ga pojesti – ističe naša sagovornica.

Da bi proizvodi bili kvalitetni, moraju se ispuniti i odgovarajući uslovi, a u njenom poslu pomažu joj suprug i sin, koji je inače po struci veterinarski tehničar.

– Bitno je održavanje sudova ali i priprema hrane za koze, jer ne idu na pašu. Hrane se detelinom i kukuruzom, pa na našem zemljištu gajimo te dve kulture. Nije lako  ali ja ovo radim više iz ljubavi i hobija, a usput i dodatni dinar dobro dođe – kaže Branka.

Tekst: I. Bakmaz
Foto: S. Šušnjević