1

Prenos moštiju svetog oca Nikolaja: Seoska, hramovna slava i praznik opštine

Seoska, hramovna slava i praznik opštine

OPOVO, 16. maj 2022 – Prenos moštiju svetog oca Nikolaja ili letnji Sveti Nikola (mladi Sveti Nikola) je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se obeležava 22. maja. Posvećen je svecu koga Srbi u najvećem broju praznuju kao krsnu slavu 19. decembra.

Kako je to seoska slava tri naša opštinska mesta, jer su pravoslavni hramovi u Sakulama, Barandi i Opovu posvećeni upravo ovom prazniku i svecu, Skupština opštine Opovo je usvojila odluku kojom se ovaj datum od 2005. godine praznuje kao Dan opštine Opovo.

Pored svetovnih manifestacija koje organizuje lokalna samouprava, kulturna ustanova, udruženja i sportski klubovi, važan segment ovog praznika jeste njegov verski deo.

Povodom ovog praznika Srpska pravoslavna opština Opovo je objavila saopštenje u kojem poziva građane da aktivno učestvuju na liturgiji i litiji.

„Obaveštavamo verni narod i građane naše opštine, da će u nedelju, 22.05.2022. povodom hramovne slave služiti Sv. Liturgiju Episkop banatski G.Nikanor sa početkom u 08.45h. Nakon Liturgije obaviće se čin LITIJE kroz ulice (JNA, Borisa Kidriča i Stanka Tomića). Po završetku litije uslediće lomljenje slavskog kolača i posluženje ispred hrama. Dobrodosli“! 

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području današnje Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili. Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i najčešća je srpska slava.

Posle smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Potom, Sveti Nikola biva izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, obilazio gradove i sela.

Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimilijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo.

U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju, koji je branio pravu veru.

Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada.

Godine 1087. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u tada pravoslavni Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu Svetog Jovana Preteče.

Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli koji se proslavlja 19. decembra. Svi oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.

Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada „pada“ današnji praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola.

Srpske porodice, koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i slave Svetog Nikolu koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.

Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobednik.

I danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

Prema predanju, smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.

Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da Sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika. Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca, kome je posvećeno  više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.




U susret gulašijadi: Jova Veselinov, gulaš majstor iz Barande (video)

BARANDA, 17. maj 2022 – U nedelju 22. maja održava se jedna od najvećih lokalnih manifestacija u našoj opštini – Gulašijada u Barandi.

Manifestacija, pre svega gastronomskog karaktera ali sa bogatim sportskim, kulturno – umetničkim i drugim sadržajima.

Mada su u centru pažnje takmičari, ton i ukus daje ekipa kuvara organizatora Lovačkog društva „Šnjep“ koji u nekoliko velikih kotlova kuvaju gulaš za posetioce. Među njima svakako se izdvaja veteran Jova Veselinov koji nam ovom prilikom daje korisne savete za pripremu ovog popularnog jela.

„Kao prvo važan je kvalitet mesa i naravno da posuđe bude čisto. Meso mora da se obradi lepo, iseče na jednake kockice, zatim ide crni i beli luk. Začini po ukusu jer neko voli ljuto, neko ne voli, ja pravim da bude umereno, deo odvojim za one koji vole ljuće pa dodajem kašikom ljuće.

Nije to neka tehnika samo da se pazi tokom kuvanja, isto kao i svaki zanat, malo se „ukrade“, gleda. Najviše je posla oko pripreme, čisto suđe, meso takođe mora da se dobro ispere, posebno kada je u pitanju divljač, očistiti od krvi i dlaka, to sve mora da se pregleda dva, tri puta. Mi panglujemo koskice, kako ne bi bilo problema tokom jela, a može neko i da polomi zub“, kaže Veselinov.

Jova i njegove kolege u nedelju kuvaju tri vrste gulaša – srneći, goveđi i juneći, pa ko voli, nek izvoli.