OPOVO, 22. april 2022 – U okviru 14, kola Omladinske lige južnog Banata – grupa Sever, fudbaleri sakulskog Borca i opovačkog Omladinca odigrali su nerešeno 2:2.
Zanimljiva utakmica sa dosta dobrih akcija i šansi oba tima. Poluvreme je završeno bez golova ali smo do kraja meča videli četiri pogotka, po dva sa obe strane.
Strelac oba pogotka za Borac je bio Srđan Marjanski, kao i za Omladinac Nemanja Bogić.
Sportski vikend: Fudbal u Sakulama, Opovu i Sefkerinu
OPOVO, 22. april 2022 – ovog vikenda tri naša opštinska kluba igraju na domaćim terenima.
Sakulski Borac dočekuje 1.Maj Rumu, ekipu sličnih kvaliteta u ovoj sezoni kao i domaćin, tako da nas svakako očekuje zanimljiva utakmica.
Radnički gostuje u Pančevu gde će se sastati sa Mundialom. Baranđani imaju značajno bolji skor od svog rivala i 17 bodova više, ali znjući kako Radnički nastupa u gostima treba biti oprezan
Opovčani doćekuju lidera prvenstva, ekipu iz Deliblata. Šanse nisu na njihovoj strani ali lopta je okrugla i ako budu odigrali najbolje što mogu, iznenađenja su moguća.
Zahuktali Sefkerinci dočekuju Jedinstvo iz Dubovca koje su nedavno demolirali rezultatom 6:1, tako da bi ovo trebala biti rutinska utakmica za Tempo. Ipak, i ovaj meč treba shvatiti ozbiljno i pristupiti mu kao da je derbi.
Srpska liga Vojvodina / 24. kolo
Sakule, 24. april (nedelja) 16:30h; BORAC – 1. MAJ (Ruma)
Druga južnobanatska liga Zapad / 20. kolo
Pančevo, 24. april (nedelja) 16:30h; MUNDIAL – RADNIČKI (Baranda)
Opovo, 24. april (nedelja) 16:30h; OMLADINAC 1927 – OMLADINAC (Deliblato)
Opštinska liga Pančevo – Kovin – Kovačica – Opovo / 11. kolo
Sefkerin, 23. april (subota) 16:30h; TEMPO – JEDINSTVO (Dubovac)
Obariti krompir i napraviti pire. U tiganj sitno iseckati jetricu,slaninu i šampinjone. Sve to ispržiti i začiniti, ocediti od viška masnoće. Pileći file ispeći na tiganju. Ređati u podmazani činijicu pire krompir, jetricu pa file zatim okrenuti na tanjir. Dekorisati po zelji.
BEOGRAD, 22.aprila (Tanjug) – Vaskrs nosi snažnu poruku pobede života nad smrću zbog čega su i običaji oko tog praznika svedeniji i ređi u odnosu na Božić i druge verske praznike, kažu sagovornici Tanjuga i ističu da je suština tog praznika u okupljanju porodice, iskazivanju blagosti i u praštanju.
Etnolog Vesna Marjanović kaže da nema mnogo vaskršnjih običaja koji se povezuju sa narodnom praksom jer je, kako kaže, Vaskrs najstariji hrišćanski praznik koji se slavi od drugog veka.
””Tokom vekova običajna praksa je pročišćena i zato je Vaskrs pre svega crkveni, odnosno hrišćanski praznik. Dogma je učinila svoje da apsolutne smrti nema, nego vaskrsava u običnom narodu duša, a jedan među ljudima je vaskrsao u svom ljudskom obličju””, kaže Marjanović za Tanjug.
Ukazuje da su se u savremenom svetu običaji sveli na tržišnu logiku i da je cilj pokazati gostoprimstvo i pripremiti što raskošniju trpezu, čak i na Veliki petak, koji se, kako primećuje, identifikuje sa Badnjim danom.
””U prošlosti se na Veliki petak postilo na vodi i govorilo se da je dovoljno što je Isus Hrist iskrvario za ljudski rod i da ne valja krvariti ruke na Veliki petak, pa ni ribu pripremati, ali danas se tako ne gleda””, navodi sagovornica Tanjuga.
Nekada su, dodaje, na Veliki petak žene oblačile crninu i išle u crkvu da posećuju Hristov grob koji su, kaže, čuvali mladići pred ženidbu, što je bila tradicija u krajevima ””gde je bila vojna granica””, a tu obrednu praksu su, kaže, Krajišnici preneli iz svog zavičaja u Batajnicu, gde su obnovili taj običaj.
Na Veliki petak se farbaju jaja kao simbol nastavka života što je, prema rečima sagovornice Tanjuga, nekada bio ritual dok se danas mnogo toga ””izobičajilo”” pa se i na pijaci kupuju farbana i ukrašena jaja.
Međutim, iščezli su običaji kojima se, kako kaže, snaga uskršnjeg jajeta prenosila na čoveka i kada se prvim ofarbanim jajetom sva deca u porodici pomažu po čelu i obrazima za zdravlje ukućana i napredak domaćinstva.
Retki su i krajevi u kojima na uskršnje jutro jedan član porodice ide na prvu službu, obično oko dva ili tri ujutro, a po povratku iz crkve svi ukućani se, koji su do tada postili, omrse jajetom i umiju vodom u koju su potopoljeni crveno jaje, bosiljak, zdravac…
Ipak, zadržalo se to da se prvo skuvano jaje odvaja kao ””čuvarkuća”” i čuva do sledećeg Vaskrsa kao simbol zaštite doma i ukućana od zlih sila.
Vesna Marjanović
””U seoskim sredinama se to jaje posle godinu dana mrvilo i stavljalo u prvu brazdu ili mravinjak da bude što bogatija žetva, dok se danas sve češće poklanjaju muzejima što je, kaže, praksa ne samo kod nas, nego i kod Rumuna i Bugara””, kaže Marjanović.
U zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu je oko 1.200 uskršnjih jaja, a muzejski savetnik u toj ustanovi Saša Srećković kaže da su eksponati raznovrsni po ornamentici, tehnikama bojenja i ukrašavanju.
Među najstarijima u zbirci je ””potkovano jaje””, koje datira s kraja 19.veka, a kakvo je obično devojka darivala mladiću.
””Takva jaja izradio bi kovač i pokazao svoju veštinu jer trebalo ekserčićima potkovicu učvrstiti za jaja, a da ljuska ne pukne””, kaže Srećković za Tanjug.
U muzejskoj kolekciji se čuva i ””target”” jaje iz vremena bombardovanja 1999.godine, ali i jaja koja su ””najavljivala”” izgradnju pruge Beograd-Bar, a na kojima je voskom napisano ””upišite zajam za prugu Beograd-Bar, voz kreće 1973”” ili ””gradi se pruga Beograd-Bar, voz stiže sve bliže i bliže””.
Dok se danas uglavnom koriste veštačke boje, naši preci su, kaže, prirodno bojili jaja, a crvena se dobijala od lekovite biljke broć ili od lukovine, dok krajem 19. veka i početkom 20.veka počinje uvoz varzila iz Brazila, brazilskog crvenog drveta kojim su, takođe, farbana jaja.
Jaja su, dodaje, nekada ukrašavana uglavnom batik tehnikom, odnosno voskom, a farbana, pre svega, crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
””Među vojnicima koji su čuvali Hristov grob, jedan se uplašio da će Hristos vaskrsnuti, a drugi je rekao da će se to desiti kada kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje, a prema legendi se to desilo””, navodi Srećković.
Dodaje da su se elementi stare vere kroz vreme sažimali sa pravim smislom hrišćanske vere i da je Vaskrs praznik u kome se spajaju pobeda nad smrću i ponovno buđenje prirode.
””Uskrs je dokaz da je Gospod pobedio smrt i zbog toga je vaskrsao. To se dešava u vreme kada se ponovo budi priroda i kada raste ljudska radost sa tim. U prazniku se sažima taj smisao – pobeda nad smrću i ponovno buđenje prirode””, kaže Srećković.
Srbija, 22. April, 2022 Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju julijanski kalendar, danas obeležavaju Hristovo stradanje, Veliki petak, dan kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i “jednoniče” – ceo dan ništa ne jedu niti piju već tek uveče uzmu malo hleba i vode.
U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju jaja.
Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću.
To je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.
U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima.
Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju tzv. Carski časovi.
Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.
Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom.
Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.
Farbanje jaja za Uskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.
Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.
Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao “čuvarkuća”, zaštitnik porodice.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja.
Sledeće godine, na dan Uskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik Uskrs.
