Brantner otpadna privreda: PONEDELJAK NERADNI DAN
PONEDELJAK NERADNI DAN
16. februar
Brantner otpadna privreda obaveštava svoje korisnike da u ponedeljak 17. februara neće iznositi otpad zbog neradnog dana
Praznik: SRBIJA SLAVI DAN DRŽAVNOSTI
SRBIJA SLAVI DAN DRŽAVNOSTI
Dan državnosti Republike Srbije je 15. februar. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. Godine
Na Sretenje 1804, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Djorđe Petrović – ubrzo poznat kao Karađorđe.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je Seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Dan državnosti Srbije praznuje se dva dana 15. i 16. februara. U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.
Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje. Praznik Sretenje proslavlja se od 541. godine.
Dom zdravlja Opovo: PALIJATIVNA NEGA
PALIJATIVNA NEGA
15.februar 2014, Opovo
U okviru projekta „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“, prethodne nedelje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dodelilo je vozilo marke Fiat Punto Grande Domu zdravlja Opovo, čije je ključeve na svečanoj primopredaji pred palatom „Srbija“ u Beogradu preuzela direktorka dr Jasmina Pavlović. Ministarka zdravlja prof.dr Slavica Đukić Dejanović je istakla da joj je izuzetno drago što će i na ovaj način biti poboljšan status funkcionisanja domova zdravlja u jedinicama lokalne samouprave.
Svrha palijativnog lečenja je postizanje najboljeg kvaliteta života terminalno bolesnih i njihovih porodica, i to pomoću kontrole bola i kontrole ostalih simptoma bolesnika te psihološke, socijalne i duhovne pomoći. Članovi porodice terminalno obolele osobe ne smeju imati osećaj da su oni i njihov najbliži napušteni, nego da se cilj terapije menja od produžavanja života prema kvalitetu života. Palijativna nega je briga za bolesnika u terminalnoj fazi letalne bolesti, a obuhvata kontrolu i olakšavanje fizičkih simptoma, najviše bola, odgovarajuću negu i ishranu te psihološku i duhovnu pomoć bolesniku i porodici.
Direktor doma zdravlja Opovo dr Jasmina Pavlović ističe značaj palijativne nege stanovništva na teritoriji naše opštine Opovo.
Pre zadnjih trenutaka, određen broj bolesnika bira kućnu negu, kada za to postoje tri osnovna preduslova: da priroda bolesti dozvoljava takvu vrstu nege, da dom to omogućuje i da porodica želi aktivno učestvovati u nezi.
Prednosti lečenja u kućnim uslovima su mnogobrojni – osećaj nezavisnosti, psihološko blagostanje i privatnosti jer bolesnici nisu izloženi medicinskim aktivnostima i ne prisustvuju patnjama drugih osoba.
Informativna služba DZ Opovo
Izbori 2014:MITING SRPSKE NAPREDNE STRANKE U OPOVU
MITING SRPSKE NAPREDNE STRANKE U OPOVU
Opovo, 14. februar 2014
Povodom zvanicnog početka izborne kampanje SNS, Na platou ispred zgrade Mesne zajednice Opovo, danas u 15:00 časova održan je miting u organizaciji opovačkih naprednjaka. Pred oko 200 prisutnih građana govorili su predsednik Opštinskog odbora Opovo Zoran Tasić, kandidat Srpske napredne stranke za narodnog poslanika Željko Sušec i predsednik Okružnog odbora Pokreta socijalista Đorđe Lukač.
Naprednjaci su postavili dva štanda na kojima je deljen promotivni materijal – olovke, upaljači, kačketi i ešarpe, sa razglasa su se mogle čuti stranačke pesme, dok je većina prisutnih nosila jakne sa imenom i logom stranke.
Obraćanje govornika je bilo kratko. Zoran Tasić se zahvalio prisutnima što su se okupili u tako velikom broju i pored nezgodnog termina u radnom danu, kao i koalicionom partneru Pokretu socijalista i njihovom predsedniku Opštinskog odbora Goranu Ružiću, koji su došli da podrže skup. Tasić je svoje članove i sve ostale građane pozvao da 16. marta izađu na izbore i podrže Srpsku naprednu stranku.
Željko Sušec se osvrnuo na trenutnu političku situaciju, reformističkim naporima svoje stranke i predsednika Aleksandra Vučića i takođe pozvao građane Opova da svoje poverenje na izborima daju Srpskoj naprednoj stranci.
Po završetku oficijelnog dela, priređena je mala bakljada, a svi prisutni su mogli da se posluže kuvanim vinom.
Izbori 2014: KAKO SMO GLASALI 2012. GODINE
KAKO SMO GLASALI 2012. GODINE
Opovo, 13. februar 2014
Idući u susret novim republičkim izborima i dok se aktivnosti stranaka previše ne razmahnu, podsetićemo vas na postignute rezultate stranaka na poslednjim parlamentarnim izborima na teritoriji naše opštine.
Redovni izbori za republički parlament održani su 6. maja 2012. godine ili pre 22 meseca. Sa ovim izborima istovremeno su organizovani i pokrajinski i lokalni izbori. Možda ne treba posebno ni isticati da su rezultati tradicionalno varijabilni u odnosu na nivo izbora i da se birači različito odlučuju i daju podršku na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Međutim, ovoga puta ćemo se zbog aktuelnosti situacije zadržati samo na republičkim izborima.
Na majske izbore 2012. godine, od 8610 upisanih birača izašlo je 5448, što predstavlja 63,28% ukupnog biračkog tela naše opštine. U pitanju je izuzetno visok procenat izlaznosti i pitanje je da li će se ponoviti i na vanrednim izborima. Inače, izlaznost je za većinu stranaka veoma bitna jer dok jednima odgovara visoka izlaznost, drugima to ne odgovara, ali to je već druga tema o kojoj ćemo govoriti u nekom od narednih priloga.
Najbolji rezultat je ostvarila Srpska napredna stranka dobivši 1513 glasova, što predstavlja 27,77% od ukupno izašlih birača. Za naprednjacima je sledila koalicija „Izbor za bolji život“ okupljena oko Demokratske stranke (LSV, SDPS) sa 1182 glasa (21,7%), zatim slede koalicija SPS-PUPS-JS 784 (14,39), koalicija Preokret (LDP, SPO) 330 (6,06), Demokratska stranka Srbije 314 (5,76%), Srpska radikalna stranka 295 (5,41%), Dveri 292 (5,36%), Pokret radnika i seljaka 148 (2,72%), URS 143 (2,62%), dok su ostale partije i koalicije imale minoran broj glasova.
U ovom trenutku nameće se pitanje u kolikoj meri opštinske političke organizacije mogu doprineti povećanju rejtinga svojim partijama. Najčešće minimalno, a u većoj meri tek u izuzetnim slučajevima. U to smo se uverili više puta kada su neke stranke na republičkom nivou ubedljivo pobeđivale, a na lokalu beležile dosta skromnije rezultate u odnosu na republičke. I ranije smo skretali pažnju da lokalne političke organizacije imaju slabiji rejting od svojih glavnih odbora. Činjenica je da je rejting političkih stranaka već etabliran jer na birače najviše uticaja imaju aktivnosti vodećih ljudi stranaka, harizme stranačkih vođa (sa često prisutnim fenomenom kulta vođe) i naravno nacionalni elektronski mediji i visokotiražna dnevna štampa iz kojih se uglavnom crpe informacije.
Naravno, ne može se apriori izostaviti i doprinos stranaka na lokalu. Iako njihov rejting nije odlučujući, u dobroj meri rezultat zavisi od njihove organizovanosti i predstavljanja programa ali pre svega političke ideje koja mora biti provučena kroz marketinšku prizmu. Razgovori sa biračima i sada popularne kampanje „od vrata do vrata“ možda više odgovaraju manjim strankama koje nisu toliko zastupljene u medijima i javnosti. I svakako, ne treba zanemariti uticaj koji imaju posete popularnih političara i njihov neposredan susret sa biračima. Opovo kao mala sredina i neznatno biračko telo u prošlosti retko je bila destinacija političara iz vrha, ali svaki put kada bi se to desilo, stranke čiji su oni članovi beležile bi bolje rezultate.