OPOVO, 5. februar 2023 – Popularna putopisna emisija Srcem kroz ravnicu konačno je stigla i do naše opštine. Ekipa emisije sa šarmatnim voditeljom, glumcem Slavišom Čurovićem, obišla je 2. i 3. februara Sakule, Opovo, Barandu i Sefkerin gde su uradili desetak priloga kojima će predstaviti našu sredinu.
Lokalnu samoupravu je predstavio predsednik opštine Miloš Markov, kulturnu ustanovu i baštinu direktorka Opštinske narodne biblioteke Opovo Katarina Nikolić Ralić, čuveni ikonostas opovačke crkve protonamesnik opovski Željko Milovanov, birdwatching i ekoturizam Čeda Vučković.
Srcem kroz ravnicu, popularna putopisna emisija u Opovu; Foto/Glas Opova
Svoj rad i aktivnosti predstavile su udruženja žena Kreativa Sefkerin, Zlatne ruke Sakule i Aktiv žena Opovo, u Sefkerinu je snimljen prilog o kik boks klubu gde su govorili reprezentativac Srbije Uroš Janjić i trener kluba Stevan Stankov, dok je Srba Stanojev, poljoprivrednik iz Sakula pričao o stočarstvu i najavio manifestaciju Ovčarski dan.
Pored ostalog, bilo je reči i o vili Mis Helena, ali i Olimpijadi Milovanov, naše opovčanke, majke čuvenog svetskog naučnika Mihajla Pupina.
Naravno, sve je začinjeno ugostiteljstvom i kulinarstvom u čardi Opava i hotelu „Stari Banat“.
Slaviša Čurović dobro poznaje našu sredinu jer je proteklih godina snimao serije u Barandi i Opovu. Sa ovog snimanja nosi lepe utiske, a posebno ga je impresioniralo Sakule.
„Ja sam dolazio često u Barandu gde sam snimao „Žigosane u reketu“ i druge projekte sa Bjelogrlićem, a Opovo sam znao jer sam u hotelo i pre toga spavao i moram da kažem da je divan hotel i osoblje. Prvi put sam u Sakulama i ako se niko ne ljuti, meni je Sakule najlepše i nekako bajkovito izgleda. Ali sva ova sela su lepa, blizu Beograda i ja ih ne otkrivam već ljudi iz Beograda treba da ih otkriju i u to sam siguran“, poručio je Čurović.
Emitovanje emisije „Srcem kroz ravnicu“ u Opovu predviđeno je za 16. februar.
Opštini Opovo uručeno priznanje na polju razvoja eUprave OPOVO, 4. februar 2023 – U okviru završne konferencije projekta „Uspostavljanje Indeksa eUprave (LEI) za jedinice lokalnih samouprava u Republici Srbiji“ koji sprovodi NSLED uz podršku Evropske unije, a prema rezultatima pilot merenja LEI indeksa, Opština Opovo je odabrana kao jedna od uspešnijih lokalnih samouprava.
Na konfereniciji održanoj 3. februara u Beogradu, priznanje za ostvarene rezultate na polju razvoja eUprave u lokalnoj zajednici tokom 2022. godine u oblasti Infrastrukture, ispred Opštine Opovo primile su zamenica predsednika opštine Anka Simin Damjanov i načelnica Opštinske uprave Opovo Ankica Jožika.
Uz podršku Evropske unije, NALED radi na uvođenju novog indeksa čiji je cilj merenje napretka opština i gradova u razvoju elektronske uprave (LEI indeks – lokalni indeks eUprave).
Projekat je otpočeo 1. marta 2021. godine i trajaće do kraja februara 2023. godine.
Indeks će meriti 10 najčešćih postupaka za građane i privredu u lokalnim samoupravama, ali i opšte pokazatelje napretka opština i gradova kada je reč o razvoju elektronskih usluga i to kroz sledeće komponente:
Preduslove (Key Enablers) koji se sastoje od dve komponente – Infrastrukture (infrastrukturne opremljenosti JLS za pružanje elektronskih usluga, tehničke opremljenosti službenika, potpunosti, ažurnosti i efikasnosti vođenja registara, strateškog i finansijskog okvira za razvoj eUprave na lokalu), kao i Ljudskih resursa i kompetencija (obučenost službenika, njihovog broja, kao i osposobljenosti građana da koriste eUsluge)
Prema rezultatima pilot merenja LEI indeksa, Opština Opovo je odabrana kao jedna od uspešnijih lokalnih samouprava; Foto/Glas Opova
Indeks elektronskih usluga (zastupljenost i kvalitet usluga – dostupnost, sofisticiranost, efikasnost, informaciona bezbednost, inovativnost i proaktivnost JLS u razvoju softverskih rešenja, te uključivanja građana – javnost i dostupnost podataka za građane, proaktivno informisanje građana i mehanizmi za praćenje zadovoljstva građana i merenja korisničkog iskustva.
U okviru ovog projekta biće izrađen poseban softver kojem će opštine i gradovi pristupati radi popunjavanja upitnika, a softver će takođe biti punjen podacima koji se dobijaju od drugih organa – RATEL, Kancelarija za IT i eUpravu, Republički geodetski zavod, Republički zavod za statistiku itd.
Na zasebnom sajtu biće prikazani rezultati merenja u vidu interaktivne onlajn mape Srbije.
Projekat ima za cilj da, između ostalog, promoviše primere dobre prakse kroz objavljivanje Vodiča najboljih praksi, ali i da pruži podršku onim lokalnim samoupravama koje pri prvom merenju indeksa pokažu najlošije rezultate.
U okviru projekta biće organizovane i posebne obuke za organizacije civilnog društva u oblasti elektronske uprave, elektronskog poslovanja, informacione bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti, budući da projekat ima za cilj osnaživanje građana i organizacija civilnog društva u monitoringu razvoja eUprave na lokalu i njihovo aktivno uključivanje u ovaj proces.
Ponovo se rade operacije dojke u bolnici u Pančevu
PANČEVO 4. februar 2023
U Opštoj bolnici u Pančevu ponovo se rade operacije dojke koje su zbog kovida i nedostatka kadra bile prekinute.
Dr Slađana Kovačević, PR Opšte bolnice kaže da se ove hirurške intervencije ponovo izvode zahvaljujući novim, mladim lekarima.
“Pančevačka bolnica tokom kovida 19 bila je jedna od retih koja je imala i zelenu i crvenu zonu. Pored kovid pacijenta sve specijalističke ambulante su radile. Međutim u jednom trenutku, zbog odlaska lekara u penziju, nisu rađene operacije dojke. Od nedavno taj problem je prevaziđen i operacije dojke se rade ponovo. Ovaj operacioni program nastavljen je zahvaljujući uspostavljenoj saradnji sa prim. dr Nevenom Jokićem sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koji navedene operacije radi u saradnji sa mladim lekarima pančevačke bolnice dr Denijem Petra Ardeljanom i dr Aleksandrom Maričićem,” kaže dr Slađana Kovačević.
U ovoj zdravstvenoj ustanovi, koja prima pacijente iz čitavog južnog Banata, ponovo radi i ambulanta za bolesti dojke u Specijalističkom centru.
U pančevačkoj Bolnici podsećaju da je rak dojke najčešći maligni tumor i najčešći uzrok smrti žena u zapadnom svetu. Životni rizik, odnosno kumulativna verovatnoća dobijanja raka dojke iznosi oko 12,4 odsto, to jest jedna od osam žena oboli od raka dojke. U Srbiji 26 procenata svih obolelih žena i 17,5 procenata žena umrlih zbog malignih tumora, imaju dijagnozu karcinoma dojke.
Svake godine ovde se registruje oko 4.600 novootkrivenih slučajeva, a kod više od polovine njih, u trenutku otkrivanja, bolest je već u odmaklom stadijumu. Od raka dojke godišnje u Srbiji umre oko 1.600 žena.
RHMZ upozorava na olujni vetar, u celoj Srbiji narandžasti meteo-alarm
Srbija, 4. februar 2023
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će danas u Srbiji biti vetrovito sa jakim i olujnim severozapadnim vetrom sa udarima od 17 do 24 metara u sekundi, ponegde i sa udarima orkanske jačine, odnosno preko 24 metra u sekundi. U celoj Srbiji na snazi je narandžasti meteo-alarm, koji označava opasno vreme. U Beogradu će duvati jak i olujni severozapadni vetar sa udarima oko 17 metara u sekundi, koji će sredinom dana biti i kratkotrajno jači. U planinskim predelima vejavica, mećava i stvaranje snežnih nanosa.
BEOGRAD, 4. februara (Tanjug) – Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine u toku je nova trogodišnja kampanja u cilju smanjenja nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka. Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini.
Kako je saopštio Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti. Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u tim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Uprkos toj činjenici i dalje hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 15–20 odsto. Procenat je manji od 5 odsto u razvijenim zemljama i prelazi 50 odsto u subsaharskoj Africi. Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća, na primer kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo 41.419 osoba, od čega 22.110 muškaraca i 19.309 žena, navodi Batut. Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9156 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice. Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2020. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.926 osoba (4.738 muškaraca i 2188 žena), a umrlo je 4.999 osoba oba pola (3.399 muškaraca i 1.600 žena). n Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2020. godine od malignih tumora dojke obolelo 4.368 žena, a umrlo je njih 1.782.
Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolelo je 5.059 osoba (3.025 muškaraca i 2.034 žene), a umrlo je 2.430 osoba oba pola (1.478 muškaraca i 952 žene).
Rak grlića materice je tokom 2020. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i peti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena 2020. godine kod 1.087 žena, dok su 453 žene umrle od te vrste malignog tumora. nTreći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2020. godine od raka prostate novoobolelo je 2.247, a umrlo je 1.049 muškaraca. Srbija se, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja i nalazi se na 12. mestu i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi i na drugom je mestu, odmah posle Mađarske.
Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Za razliku od procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske, zemlja u kojoj su registrovane visoke stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola.
Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim tumora kože. Prevencija malignih bolesti ima veliki potencijal i najefikasniji je pristup u kontroli malignih bolesti. Na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.
Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, održavanjem prosečne težine, konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje. U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.
Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
