Preporuke lekara: Umerenost u ishrani tokom slav(lj)a
Umerenost u ishrani tokom slav(lj)a
Zakoračili smo u kalendarski deo godine kada su učestale proslava slava, koje nas lagano uvode u praznični period. Nadamo se i praznično raspoloženje. Bogate trpeze mamiće na zalogaj, dva više. Kako nam neumerenosti u hrani i piću ne bi zadale dodatne muke i naknadna kajanja, setimo se nekoliko saveta i smernica ishrane, ali i bezbednosti hrane, koji, nadamo se, mogu biti od pomoći da slavlja prođu bez „posledica“.
Prilikom sedanja za prazničnu trpezu trebalo bi se setiti da preobilni obroci dovode do nepotrebnog preopterećenja želuca i celog organizma. Zimi najčešće dolazi do povećanja telesne težine, javljaju se respiratorne infekcije, a usled suženog izbora svežih namirnica može doći i do deficita određenih hranljivih materija. I nelagodnosti različitog stepena kod hroničnih bolesnika mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Stručnjaci upozoravaju da nagli prelazak sa nemasne na masnu hranu, kao i povećan unos mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe. Svake godine u vreme novogodišnjih i božićnih praznika najveći broj intervencija dežurnih zdravstvenih službi je upravo zbog neumerenog konzumiranja hrane i pića.
Osnovna preporuka pravilne ishrane u vreme predstojećih praznika je jedino – umerenost. Preobilni obroci kod hroničnih bolesnika mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Masna hrana provocira tegobe probavnog sistema, žučne kese, a slana hrana visok krvni pritisak koji dalje prouzrokuje veoma ozbiljne komplikacije.
Pored umerenosti ne bi trebalo zaboraviti ni ostale savete koji se odnose na pravilnu ishranu, a to su raznovrsnost, mešovita hrana uz dovoljno voća i povrća, o čemu posebno treba voditi računa, jer je sezona gripa i respiratornih infekcija.
Zimski period karakteriše veliki broj slava i proslava gde se konzumiraju veće količine hrane i alkoholnih pića. Organizam se opterećuje velikom količinom masti životinjskog porekla i prostim ugljenim hidratima u vidu raznih vrsta kolača i torti, a sve se to odvija u večernjim satima, što još više pogoršava situaciju.
Ne odlaziti na ovakvu vrstu skupova gladnog stomaka (neki ne jedu ceo dan, jer se čuvaju za slavu!?) Popiti čašu obične ili mineralne vode pre obroka. Voditi računa o količini. Veći deo tanjira ispuniti svežom salatom a preostali deo ostalim namirnicama. Izbegavati tzv. kalorijske bombe kao što je ruska salata, gibanice, masna mesa. Obratiti pažnju na količinu alkohola. Na primer, preporuka za žene je jedna čaša crnog vina, a dve za muškarce.
Jesti polako, svesno, jer se za vreme razgovora najčešće ne obraća pažnja na količinu hrane koja se pojede. Izbegavati torte već se radije opredeliti za tzv. sitne kolače i zadržati se na 1-2 kolača.
Nepravilno sproveden post može biti uzrok taloženja kilograma. Usled izbacivanja namirnica životinjskog porekla može se javiti povećan osećaj gladi, pa se uzimaju namirnice bogate ugljenim hidratima i biljnim mastima.
Praktikovati izbalansiranu ishranu bogatu proteinima biljnog porekla kao što su soja i ostale mahunarke, integralne žitarice, dovoljno svežeg voća i povrća.
MALI SAVETI:
UMERENOST. Izobilju hrane i pića je teško odoleti, ali probajte da nađete meru. Ovo je posebno važno za one koji već imaju neko od hroničnih oboljenja (kao što su hipertenzija ili dijabetes) ili stanja sa povećanim zdravstvenim rizikom (npr. hiperholesterolemija, gojaznost i sl.), kod kojih je ishrana važan faktor u lečenju i prevenciji neželjenih zdravstvenih događaja.
Neumereni unos kako alkoholnih tako i bezalkoholnih pića može nepovoljno uticati na zdravlje, nove neželjene kilograme i druga kajanja, nakon praznovanja.
Ne zaboravite i da umerenost nije samo u duhu pravilne ishrane, već i predstojećih praznika.
RAZNOVRSNOST. Uživajte u raznovrsnosti izbora i ukusa, uz vođenje računa da su u ishrani i u danima slavlja zastupljene sve osnovne grupe namirnica. Posebno obratite pažnju na unos svežeg voća i povrća, koji bi trebalo da je svakodnevan, jer su ove namirnica bogati izvori vlakana, vitamina, minerala i drugih korisnih nutrijenata koji su dobri saveznici u jačanju imuniteta i drugim blagotvornim efektima po zdravlje.
Suvo voće (smokve, šljive i sl.), iako predstavlja dobar nutritivni izvor, ne bi trebalo unositi u većoj količini od jedne dnevne porcije (oko 30 g), s obzirom na visok sadržaj šećera i veću energetsku vrednost u odnosu na sveže voće.
UOBROČENOST. Redovne obroke ne preskakati u iščekivanju slavske trpeze! Voditi računa da se režim ishrane u periodu proslava značajno ne poremeti, te da se održi relativna redovnost u konzumiranju hrane, kroz unos 3 glavna obroka i 2 užine.
NE HITATI PO REPETE. Između posluženja pravite pauze. Potrebno je vreme da do mozga dođe informacija da je stomak pun. Za desetak minuta, možda shvatimo da smo siti, ili da nam je potrebna sasvim mala porcija da bismo utolili glad i želju za hranom.
Mislite o BEZBEDNOSTI HRANE jer je ona preduslov svakom uživanju u hrani. Poštujte osnovne principe higijenskog režima u radu sa hranom:
NAMIRNICE ČUVATI NA ODGOVARAJUĆOJ TEMPERATURI! Temperaturni režim je jedan od ključnih faktora u bezbednosti hrane, od termičke obrade namirnica do uslova čuvanja termički obrađenih i sirovih namirnica, posebno onih koje se ubrajaju u kategoriju lako kvarljivih, kao što su: meso i proizvodi od mesa, kremasti kolači, ruska i ostale salate sa majonezom, jajima i sl. Hranu ne ostavljati duže od 2 sata na sobnoj temperaturi!
POSEBAN OPREZ JE POTREBAN U MANIPULACIJI NAMIRNICAMA KOJE SE UČESTALIJE KONZUMIRAJU SIROVE, jer nose veći epidemiološki rizik, kao što su sveže voće i povrće. Sveže voće i povrće je potrebno temeljno oprati pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode i očistiti; kod svežeg kupusa, spoljašnje listove odstraniti i prati list po list, pre i nakon mehaničke obrade (seckanja); sveže povrće koje se uobičajeno konzumira bez kore (npr. krastavac), oljuštiti, uz pranje pre i posle ljuštenja.
Čistoća i higijenska manipulacija priborom i opremom u svim stadijumima pripreme i čuvanja hrane.
Ne koristite isti pribor u manipulaciji sirovim i gotovim, termičkim obrađenim namirnicama, bez prethodnog pranja vrelom vodom i deterdžentom!
VODITE RAČUNA O LIČNOJ HIGIJENI, NAROČITO, PRAVILNOM I REDOVNOM SPROVOĐENjU HIGIJENE RUKU, koristeći sapun i higijenski ispravnu vodu u trajanju od minimum 20 sekundi.
Ne zaboravite da ljudski faktor ima važnu ulogu u kontaminaciji hrane, s obzirom da se ona najčešće zagađuje mikrobiološkim agensima koji se prenose putem prljavih ruku.
-Nema potrebe za dosoljavanjem! Hrana na trpezi je sasvim sigurno već dovoljno slana.
-Vodite računa o unosu dodatog šećera. Podelite radost i dezert sa bližnjima.
-Unosite dovoljno tečnosti prevashodno unosom vode!
-Izbegavajte unos alkohola na prazan stomak! Alkohol „otvara“ apetit i doprinosi ukupnom energetskom unosu.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Pančevo
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
