OPOVO, 25. april 2021 – U prvoj utakmici četvrtfinala baraža KSB prvenstva za kadetkinje, Opovčanke su već odradile pola posla. Košarkašice Agros Basketa su juče na gostovanju pobedile ekipu Girl Basket i realno je očekivati da to ponove u revanšu koji se igra u Opovu.
GIRL BASKET (Beograd) – AGROS BASKET (Opovo) 58:69 (14:8; 13:14; 14:26; 17:21); Mada je prvo poluvreme bilo uglavnom egal u drugo poluvreme domaće košarkašice su ušle sa vođstvom od pet poena razlike. Opovčanke su meč prelomile u trećoj četvrtini kada su preokrenule rezultat i u poslednju deonicu utakmice ušle sa +7 poena i do kraja održale prednost.
Igru Agros Basketa su i ovog puta nosile Milica Lazić sa 25 i Ana Jovanov sa 24 poena i dve postignute trojke.
Aleksandra Jana Milenković i David Knežević iz Opova finalisti takmičenja
24. aprila u Republici Irskoj u čast Pobede u Drugom svetskom ratu odžano je onlajn finale međunarodnog dečijeg konkursa za izvođače pesama i stihovа «Govorimo o ratu u pesmama». Organizatori ovogodišnjeg takmičenja su udruženje „Ruska Irska“ i Centar za ruski jezik i kulturu „Matrjoška” uz podršku pokreta „Besmrtni puk Rusije“.
Ciljevi takmičenja:
– formiranje građansko-patriotskog odnosa prema matici kod dece i adolescenata;
– razvoj dečjeg amaterskog stvaralaštva i potraga za novim mladim talentima;
– očuvanje ruskog jezika i obrazovanje mlađe generacije, umetnički ukus i scenska kultura.
U okviru takmičenja učesnici uzrasta između 5 i 16 godina glumački su izvodili recitacije izabranih pesama o Velikom otadžbinskom ratu. Ove godine su osam zemalja uzelo učešće u konkursu. Deca iz Irske, Litvanije, Velike Britanije, Egipta, Jordana, Belorusije, Azerbejdžana i Srbije poslala su na takmičenje svoje predstave. Srbiju, opštinu Opovo i našu školu su predstavljali đaci Osnovne škole «Dositej Obradović» iz Opova.
U kategoriji od 13 do 16 godina predstavila se učenica VIII-1 razreda Aleksandra Jana Milenković sa stihovima „Opet je rat, ponovo opsada…“ i osvojila je u finalu pobedničko 1. mesto. David Knežević, učenik VIII-2 razreda predstavio se stihovima Maje Rumjanceve «Balada o ljudima sede kose» i osvojio je 2. mesto u finalu u nominaciji „U krupnom planu“. Pobednici tačmičenja biće nagrađeni diplomama i prigodnim nagradama. Čestitamo našoj Jani i Davidu!
Odličan je format za počast sećanju na heroje uoči Dana velike Pobede!
Vertikalna i horizontalna saobraćajna signalizacija u zoni sakulske škole
SAKULE, 24. april 2021 – U Sakulama se sprovode radovi na realizaciji projekta postavljanja vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije u zoni OŠ „Zoran Petrović“, odnosno u zoni usporenog saobraćaja.
Radove su obišli predsednik opštine Miloš Markov, njegova zamenica Anka Simin Damjanov i rukovodilac Odeljenja za privredu i finansije Opštinske uprave Opovo Slavko Mančev.
Zamenica predsednika opštine Anka Simin Damjanov je istakla važnost bezbednosti dece u saobraćaju, pridržavanja saobraćajnih propisa u zonama škola, kao i neposredne edukacije dece od strane roditelja.
„Danas sprovodimo projekat u oblasti bezbednosti saobraćaja, a tiče se postavljanja saobraćajne signalizacije u naseljenom mestu Sakule. Zbog veće frekvencije saobraćaja, a u zoni škole, jako nam je bitna bezbednost dece kako bezbedno otišli i vratili se iz škole. Ovom prilikom apelujem na sve vozače i učesnike u saobraćaju da se maksimalno pridržavaju pravila i propisa, pogotovo u zonama škola, da smanje brzinu na preporučenu ali i da mi kao roditelji našu decu učimo o pravilima i bezbednosti saobraćaja od malih nogu“, poručila je Simin Damjanov.
Projekat je sufinansiran preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.
Očekuje vas veliko razočaranje. Naročito ako verujete da su narodne metode u bašti korisne. Nažalost…
Navikli smo na takve metode još iz detinjstva: rakija za skidanje temperature, list bokvice na razbijeno koleno. Pa tako, mic po mic, narodne metode “procurele” su i u naše bašte. Naročito u doba kada smo preterali sa hemijom i mineralnim đubrivima, pa se traži bilo koji način da se to izbegne. I tu je nekome palo na pamet da sve što je bezbedno po čoveka može da se koristi i za biljke. Tako su do naših bašti stigli soda bikarbona, prašak za pecivo, jod, permanganat i još puno toga.
Ali zašto onda ne koristimo stajnjak za ishranu i ne pijemo mikrobiološka đubriva umesto probiotika? Verovatno zato što navedeni princip radi samo u jednom smeru, a to navodi na misao da je pogrešan.
Ali o svemu redom.
Soda bikarbona odavno “živi” u našim kuhinjama. I za kolače je dobra, i sudovi mogu da se operu. Još se koristi i u narodnoj medicini. Ali u bašti sva njena svojstva su štetna. Soda bikarbona ili natrijum bikarbonat-baš ovaj naziv nam govori i više nego dovoljno. U pitanju je vrsta soli, a šta će nam so u bašti?
Da, da, čuli ste priče kako deluje i na bube i protiv plamenjače. Ali uz to izaziva zaslanjenje zemljišta i smeta biljci da usvaja vodu i hranu. Zašto? Pod jedan: jako dugo se ispira iz zemljišta. Pod dva: bukvalno se lepi za koren biljke i pravi problem.
Pročitajte još: Združeni usevi Združeni usevi su veoma popularni u proteklih par godina. Pre svega zbog štednje mesta u bašti. Pojedine kulture, posejane jedne pored drugih, međusobno se čuvaju od štetočina.
Što se insekticidnih i fungicidnih svojstava tiče, da bi zaista delovala, treba uzeti takvu koncentraciju koja bi bukvalno spržila biljku.
Jod je popularno baštensko sredstvo. U bašte je stigao najverovatnije sa ruskog segmenta interneta. Tamo se naširoko koristi u borbi protiv oboljenja paradajza od Phytophora. Ta bolest se na našim prostorima pojavljuje vrlo retko.
Neko od vas je sigurno čitao da je odlično okačiti par bočica joda u plastenik kako bi se zaštitili usevi od bolesti izazvanih gljivicama. Možda i pomaže biljkama, ali škodi baštovanu. Svi smo čuli da je nedostatak joda opasan po zdravlje čoveka. Ali i njegov višak isto. Kada se zatvorimo u plasteniku, gde su ispod folije isparenja joda značajna, udišemo ga satima.
Prskanje i zalivanje jodom u svrhe dezinfekcije tla i borbe sa gljivičnim oboljenjima isto ima neželjeno dejstvo. Običan jod iz apoteke u sebi sadrži alkohol, pa uz štetne mikroorganizme uništava i korisne, a bez korisnih mikroorganizama biljke ne mogu da se hrane. I naravno, u zemlji postoje mikroorganizmi koji se bore sa patogenima koji izazivaju oboljenje povrtnih kultura, a mi ih uništavamo sa jodom.
Ali posebno bih izdvojila hipermangan ili kalijum permanganat. U njemu se “kupaju” semena pre sadnje, dezinfikuju se saksije za rasad, zaliva se zemlja pre sejanja… A posle, gle čuda, rasad je pao ili uopšte ništa i ne nikne.
Osim toga što je jako sredstvo za dezinfekciju koje se naširoko koristi u medicini, još zna i da “sprži” seme, napravi zemlju sterilnom i dosta dugo ostaje u tlu. U sterilnoj zemlji ništa ne raste, jer u sterilnoj zemlji nema živih mikroorganizama koji prerađuju hranu za biljke.
A kao veoma neprijatan dodatak, dok rukujete sa hipermanganom možete zadobiti i opekotine.
Mleko i kiselo mleko isto su dospeli do naših bašti. Kažu da su odlično sredstvo protiv štetočina, jer bube ne mogu da prerade mlečnu kiselinu pa tako uginu. A kako mleko stigne do te bube? Prskanjem? Ili nakupimo bube pa ih okupamo u mleku? 🙂 Smešno, nema šta.
Ali uz sav apsurd oko korišćenja sumnjivih sredstava u bašti, to je još i skupo. Kada konačno oštetimo naše biljke koristeći takve narodne metode, moramo da kupimo nova semena, trošimo silne stimulatore rasta, a ponekad i kupimo novi rasad umesto uništenog. I tako, na prvi pogled, zanimljive, jeftine narodne metode postaju jako skupe i opasne po zdravlje čoveka i biljke.
Pa hajde da koristimo stvari čemu su namenjene, a ne da uzimamo “šmirglu umesto wc papira”. 🙂
Tri nova ugovora za sufinansiranje projekata u Opštini Opovo
NOVI SAD, 23. april 2021 – Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas predstavnicima lokalnih samouprava u Vojvodini ugovore za sufinansiranje projekata u oblastima poljoprivrede, vodoprivrede i lokalnog razvoja, vredne više od 773 miliona dinara.
Na ovim konkursima Opština Opovo je dobila sufinansirajuća sredstva za tri projekta: uređenje atarskih puteva, završetak komasacije u Barandi i izradu projektno – tehničke dokumentacije u cilju unapređenja, razvoja i modernizacije lokalne infrastrukture.
Predsednik opštine Miloš Markov je izrazio zadovoljstvo što Pokrajinska vlada prepoznaje Opštinu Opovo kao dobrog partnera, a ujedno se zahvalio i svom projektnom timu koji je stručno i kvalitetno pripremio projekte za konkurse.
„Danas je Opština Opovo potpisala tri ugovora kod dva različita sekretarijata i moram da kažem da sam izuzetno zadovoljan i ponosan radom stručnih službi Opštine Opovo, što smo uspeli da nam ovoliki broj projekata bude odobren, kao i Pokrajinskoj vladi što prepoznaje i podržava Opštinu Opovo, kao jednu malu opštinu kojoj je potrebna pomoć viših nivoa vlasti. Podržani smo kod dva konkursa Sekretarijata za poljoprivredu, u pitanju su konkursi za sanaciju i izgradnju atarskih puteva, kao i konkurs za završetak postupka na komasaciji u Barandi, tako da računamo da ćemo ove godine završiti komasaciju u Barandi kao poslednje katastarske opštine na teritoriji naše lokalne samouprave. Takođe, projekat koji nam je u nekoj perspektivi jako interesantan i kojim ćemo se baviti u narednom periodu jeste izrada projektno – tehničke dokumentacije za pešačko – biciklističku stazu Opovo – Baranda gde planiramo da projektom definišemo solarnu rasvetu kao jedan inovativni pristup mobilijara na toj pešačko – biciklističkoj stazi i nastavimo da dodatno unapređujemo našu lokalnu samoupravu, kako, opštom infrastrukturom, tako i nekom energetskom efiksnošću, odnosno zaštitom životne sredine.
Pročitajte još: Izrada planova razvoja jedinica lokalnih samouprava NOVI SAD, 16. april 2021 – Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić uručio je danas ugovore vredne 34 miliona dinara predstavnicima 36 opština i gradova koji su pravo na sredstva ostvarili na osnovu Konkursa za sufinansiranje izrade planova razvoja jedinica lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine.
Uručenju ugovora prisustvovali su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić.
