Piše: Irina Jevtić
Združeni usevi su veoma popularni u proteklih par godina. Pre svega zbog štednje mesta u bašti. Pojedine kulture, posejane jedne pored drugih, međusobno se čuvaju od štetočina. Neke kulture suzbijaju korove, a i takvi usevi izgledaju jako atraktivno.
Po kom pravilu se seju? Koji su dobri i loši susedi? Hajde da vidimo.
Da bi združeni usevi bili uspešni potrebno je da svi imaju dovoljno svetlosti, mesta, vode i hrane. Takođe, da nemaju iste štetočine i bolesti.
Ako pogledamo jednu od tabela dobrih suseda, shvatićemo da su po tom principu i raspoređeni u njoj.
Klasičan primer su šargarepa i mirođija. Jako loše “komšije” i to ne zbog eteričnih ulja mirođije ili neslaganja po nekom principu. Odgovor je mnogo jednostavniji: mirođija svojom gustom zelenom masom “uguši” šargarepu, pa ona jedva može da se razvija zbog nedostatka svetlosti.
Ali šargarepa odlično raste pored luka. Jedno drugom ne smetaju, a usto i malo zbunjuju štetočine mešanjem mirisa, a štetočine se snalaze po mirisu, ne po izgledu biljke.
Ako posadite jedno pored drugog luk i pasulj desiće se “nasilje” u okviru jedne bašte: pasulj će “udaviti” luk gustom zelenom masom.
Hrana i voda su takođe jako bitne za uspeh združenih useva. Na primer, krastavac i grašak su kulture koje zahtevaju dosta azota i vlage. Obično pobedi krastavac, pa tako grašak pored njega teško uspeva jer “gladuje” i nema dovoljno vlage.
Ali ako sejemo krastavac pored kulture manje zahtevne za vodom, imacemo samo rod krastavca, jer sused će stradati od viška vlage.
Ako gajimo u istoj leji više različitih kultura, moramo pojačati i zalivanje i prihranu, inače će kultura koja najbrže raste uzeti sve, a susedima neće ništa ostati.
Znamo da kulture iz istih porodica napadaju iste bolesti i štetočine. Primer? Pa plavi patlidžan i krompir su najpoznatiji po istoj štetočini. Ako posadimo rasad plavog patlidžana pored krompira, spasa mu nema. Zlatica neće ostaviti na miru patlidžan dok ga ne pojede do golog stabla, a posle će biti primorana da žvaće taj manje ukusan krompir. 🙂
Loša ideja je posaditi paradajz i papriku jedno do drugog. Iz iste su porodice, pa tako imaju i istu bolest. Na primer, paradajz lako “zakači” plamenjaču i ne bi je paprika imala da nije rasla pored. Mnogo je lakše boriti se protiv plamenjače samo u paradajzu, a ne još u paprici, pa i u krompiru ako se našao u blizini.
Isto je i sa štetočinama. Na primer, Tutta absolutta najviše napada paradajz, ali ako pored raste još i paprika rado ce konzumirati i nju.
Paprika nije dobar sused paradajzu ni zbog zalivanja. Ona traži duplo više vlage nego paradajz. Ako zalivamo papriku baš kako njoj odgovara uništićemo paradajz.
Zato će odličan sused paradajzu biti bosiljak. Njegovo prisustvo lepo utiče na ukus plodova paradajza, dobijaju jaču aromu i lepši ukus.
“Komšija” može još biti vredan kada se radi o suzbijanju korova. Tako salata, tikvica i kupus ne ostavljaju mesta za rast i razvoj korova.
U združenim usevima može da učestvuje i cveće. Koristeći samo jedan princip, njemu je lako naći mesto- na koju baštensku kulturu liči, tu će i rasti.
Kadifica ima jak miris i interesantno rezbareno lišće nalik paradajzu, pa tako će za nju i biti najbolje mesto pored ovog povrća. Trebalo bi samo da bude niska sorta da ne bi bila konkurencija osnovnoj kulturi. Sem toga jak miris kadifice ne prija mnogim štetočinama.
Dragoljub puže, ima lozu i široko lišće. Izuzetno liči na tikvicu i lepo raste pored nje. Zauzima sav slobodan prostor koji mu ostavlja tikvica, a ujedno ne ostavlja mesta za rast korova. Osim toga, dragoljub čuva tikvicu od puževa.
Nabrajanje može trajati i dalje do beskonačnosti, kao što i beskonačno možemo nalaziti stalno nove tabele dobrih suseda i različite informacije o neslaganju ovih ili onih kultura. Ali najbitniji je pozitivan stav i posebna pažnja dodeljena svakoj biljci u takvim usevima.
