U protekle tri epizode upoznali smo se sa sudbinama troje, pre svega hrabrih ljudi, čije životne priče, ma koliko bile potresne, zrače optimizmom i jakim porukama. Život u invalidskim kolicima nije kraj sveta, ako se na život gleda sa realnim ciljevima.
I koliko god su njihovi putevi bili različiti u traženju smisla novog života, jedna stvar je svima bila zajednička. Pristupanje udruženjima, koja su okupljala ljude poput njih i u kojima su nalazili i utehu i podsticaj, otkrivali neke svoje nove talente i društvenim aktivizmom borili se za unapređenje uslova života za osobe sa invaliditetom.
Projekat „Invaliditet nije prepreka“ realizovao je projektni tim UG Glas Opova: Zoran Lazić, Čeda Vučković, Marko Lazić i Vuk Vučković.
SEFKERIN, 26. novembar 2024 – Sefkerin se nalazi na jugoistočnoj periferiji Opštine Opovo na putu Opovo – Pančevo. Selo se prvi put pominje u Kruševskom pomeniku sa kraja 15. veka. Prvo naselje se nalazilo uzvodno na obali Tamiša prema Opovu, kasnije je preseljeno na sadašnje mesto, verovatno između 1767. i 1774. godine.
Krajem 17. veka to je malo selo sa 15 kuća, dok je 1727. popisano 26 domaćinstava, da bi 1747. godine već bilo 90 domaćina.
Sefkerin se pominje 1712. godine kada su njegova dva žitelja, Maksim i Stojša, dali Beogradskoj mitropoliji prilog u iznosu od 40 groša. Po oslobođenju Banata od Turaka 1718. godine Sefkerin pripada neuzinskom procesu pančevačkog distrikta, a od 1767/68. godine je pridodat XII nemačko-banatskom graničarskom puku.
Srpska pravoslavna crkva se prvi put pominje 1733. godine i bila je sagrađena od cigle. Međutim, crkva je bila bez sveštenika, pa je tako seoski knez Ranko Panić početkom 1742. godine putovao u Temišvar kako bi molio Temišvarsku eparhiju da im za sveštenika postavi đakona Nikolu Rankovića, rodom iz Sefkerina. Mesto prve crkve kraj Tamiša danas se naziva „Crkvište“.
Neposredno pred zavojačenja sela, 1764. godine izvršen je popis u kojem je registrovano 112 domaćinstava od kojih se 12 izjasnilo za Vojnu granicu, a 100 za provincijal. Pošto negraničari nisu mogli ostati na Granici oni su se već naredne godine preselili u Jarkovac, a selo su naselili nemački kolonisti. Međutim, već narednih godina povećava se broj srpskih graničara u Sefkerinu, a Nemci će se 1774. godine kompletno preseliti u susedni Glogonj. Tokom boravka u Sefkerinu, Nemci su za bogosluženja koristili srpsku pravoslavnu crkvu.
Današnji hram Sabora svetog arhangela Gavrila, koji se praznuje 26. jula, počinje da se gradi 1811. godine. Građevinski odbor radove je poverio izvođaču Glazeru za 40.000 forinti, dozvolu za gradnju dala je eparhijska konzistorija u Temišvaru 13. aprila 1811., a osvećenje temelja je izvršeno 20. aprila 1811. godine. Crkva u klasicističkom stilu završena je 1813. godine.
Tek 26 godina kasnije, hram je oslikan i dekorisan. Konkretno, angažovan je Konstantin Pantelić, tada već poznat autor ikonostasa koji je u to vreme živeo u Pančevu. Radovi su izvedeni 1838. godine i čine skladnu celinu jer ikonostas kao jedno arhitektonsko – skulpturalno delo poseduje jedinstvo, povezan sa oplatom pevnica, arhijerejskim i Bogorodičinim tronom, a samo slikarsko delo predstavlja skladnu celinu sa ornamentalnim radovima. Da je ikonostas oslikan 1838. godine, o tome nam svedoči jedna ovalna ploča sa zapisom koji se nalazi na Bogorodičinom tronu i ona pominje ličnosti episkopa Pantelejmona Živkovića, protoprezvitera Konstantina Arsenovića, a tu se popisao i akademski živopisac Konstantin Pantelić. Nije slučajno što pominje Konstantina Arsenovića jer je u pitanju jedna moćna figura tog doba, koji se i sam bavio slikarstvom, verovatno direktno utiče na radove na ikonostasu koje je izveo Pantelić, konkretno, na rasporedu ikona i u izboru ikonografskih scena.
Za ikonostas u Sefkerinu, možemo, bez svake sumnje, reći da je jedan od uspešnijih radova Konstantina Pantelića, a znamo da je ovaj slikar iza sebe ostavio 18 ikonostasa i preko 500 ikona.
Govoreći o uticaju Pantelićevih savremenika, koji su se isticali po veštini, njegov rad možemo povezati sa delom Konstantina Danila i taj uticaj je primetniji kada Pantelić radi u Banatu za razliku od njegovih radova u Sremu. Uticaj se ogleda u načinu slikanja figure i draperija na pojedinim kompozicijama, konkretno u položaju postavljanja figure, mada je bio vezan i za tradiciju baroka i nešto što je prepoznatljivo u njegovom radu jesu robusne, snažne figure koje mu daju jednu osobenost i prepoznatljivost među ostalim autorima tog doba. Za direktan uticaj rasporeda i položaja ikona može da se napravi paralela sa poznatim uzdinskim ikonostasom koji je naslikao Konstantin Danil. U pitanju su gornje zone, u predstavama apostola i proroka. Osim toga, iako je Pantelić imao neke crtačke nedoslednosti i nesigurnosti u načinu postavljanja figura u produbljivanju pezaža, možemo istaći da je on to svoje crtačko znanje povezao u jednu skladnu celinu bez obzira na neke nedoučenosti. To plodno razdoblje njegove karijere govori da je on uspeo da poveže neka znanja koja se tiču savremenog trenutka, konkretno bečkog klasicizma sa nekim baroknim rešenjima koja su preživela do tada i kojima se on obilato koristio, kao kad radi Svetog arhangela Mihaila gde ga predstavlja u jednom baroknom zamahu, zalepršane draperije. Takođe, što se tiče nekih drugih uticaja, možemo istaći i uticaj Stefana Gavrilovića, jednog slikara kasnobaroknog i rokoko slikara, koji je uticao u nekim njegovim radovima kao što su pejzaži, koji imaju tu „sočnost“.
Sefkerinski hram je imao tri zvona, i ta zvona je skinula i zaplenila austro – ugarska vojska 1914. godine. Današnje veliko, srednje i malo zvono je izliveno u Beogradu i postavljeno 1924. Crkva je u potpunosti obnovljena i to: molerski radovi sa enterijerom 1997., restauracije ikonostasa, tronova, pevnica i mobilijara 2000., pozlata carskih dveri i bočnih dveri 2003., restauracija krova i fasade 2008. godine.
Pevačko društvo je osnovano 1916. godine, a od 2023. rade Dečiji crkveni hor i Liturgijski hor sefkerinskog hrama „Sabor Svetog arhangela Gavrila“.
Sa etnografske strane za Sefkerin su vezane dve zanimljivosti. Prva je sefkerinska zavetna slava Sv. Marija Magdalena – Mandalina, jedna od najvećih i najpoznatijih seoskih zavetina u Srbiji koja se praznuje 4. avgusta. Obeležavanje Mandaline traje gotovo dva veka i vezuje se za pomor stoke koji je tada pogodio Sefkerin, tako da se tradicionalno posle liturgije čita molitva za stoku. Na ovu temu je 1994. godine snimljen dokumentarni etnološki film u produkciji Etnografskog muzeja u Beogradu, u režiji Siniše Dimitrijevića i etnologa Ljubomira Reljića, koji je kasnije dobio niz značajnih priznanja na domaćim i međunardonim dokumentarnim i etnografskim filmskim festivalima.
Takođe, prema podacima Mirjane Đekić, autorke knjige „Vodice u Vojvodini“, sa sedam vodica, Sefkerin ima najviše vodica u Vojvodini. Vodica posvećena Sv. Arhangelu Gavrilu, u narodu prozvana i kao „Džolina vodica“, nalazi se na lokalitetu Kračine na granici sa glogonjskim atarom.
Projekat „Kulturna i umetnička baština sakralnih objekata Opštine Opovo“ realizovao je projektni tim Udruženja građana Glas Opova: Čeda Vučković, Zoran Lazić, Dimitrije Jovanov i Marko Lazić.
Ovaj projekt je sufinansiran iz Budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine – Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
OPOVO, 27. novembar 2024 – O aktivnostima opovačkog komunalnog preduzeća, aktuelnim radovima sektora zelenila, pripremama zimske službe pred najavljene snežne padavine, ali i remontu postrojenja za preradu vode i unapređenju vodosnabdevanja, razgovarali smo sa rukovodiocem sektora zelenila i proizvodnje vode JP „Mladost“ Igorom Vujićem.
SLUŽBA ZELENILA
Arhiva/Glas Opova
Košenje trave je nešto što nama kreće već od marta, mada zavisi od godine do godine, i kosi se bukvalno do oktobra do novembra, sada smo završili taj posao ali ako bude trebalo da se još negde pokosi tu smo, sada je period kada se skuplja opalo lišće. Groblja su relativno skoro pokošena a ono što ćemo raditi to je čišćenje grobalja, pogotovo pred zadušnice i neke praznike kada se odlazi na groblja i to ćemo tokom zime uradili još sigirno još jednom ili dva puta u toku zime ćemo uraditi čišćenja, počistiti i pokupiti otpatke. Ono što nam sad sledi je period orezivanja granja, naročito po ulicama, to su grane koje smetaju, sada kad je stala vegetacija i kad je lišće opalo, to je nešto što mi u tom periodu radimo.
ZIMSKA SLUŽBA
Mi smo zaduženi za puteve lokalnog reda (lokalne saobraćajnice) i čistimo puteve od Barande do Sakula i idvorske raskrsnice, od Opova do zrenjaninskog puta i od Sefkerina do raskrsnice Vrbovski, kao u puteve kojima prolaze autobuske linije u Opovu. Naravno, spremni smo za zimu, so smo nabavili, ostalo nam je i od prošle godine, nikad se to ne potroši do kraja, uvek se uzima više. Imamo jedno vozilo man koje ima raonik i posipač i to vozilo nam je glavno u zimskoj službi, čisti ali takođe imamo i bager koji se često koristi za čišćenje parkinga kad je baš veći sneg, takođe imamo i traktor sa ciklonom koji je dobar za čišćenje po naseljenim mestima, jer može da se okrene i prođe bilo gde. Naravno tu su i zaposleni i ljudi angažovani po potrebi, tu su i dežurstva kada se najavi neki sneg i neku hladnije vreme mi reagujemo. Takođe, imamo saradnju sa policijskom stanicom Opovo, oni nam u toku noći jave ako se nešto nepredviđeno desi, ako se napravi neki smet, tako da smo umreženi i spremni smo za zimu, a proveru smo i imali pre nekoliko dana kad je pao prvi sneg..
REMONT FABRIKE VODE, LETO BEZ RESTRIKICIJA
Druga godina kako radimo remont fabrike vode i sada smo u poodmakloj fazi jer smo veliki deoo posla uradili. Krenuli smo od početka jer remont nije rađen dvadesetak godina, od izgradnje i u puštanja u rad fabrike. Remont je radila firma Enigma. Krenuli smo prvo sa zamenom svih tih PLC kontrol uređaja, softverom za te PLC uređaje, takođe bitno je što smo uradili nadzorni „Skada“ sistem koji nam pomaže, a to znači da mi sada možemo da pratimo sve šta se dešava u fabrici daljinski a samim tim i da upravljamo i analitički vidimo koje se sve promene dešavaju. Preko jednog PC računara gledamo i to nam u radu i funkcionisanju puno pomaže. U ormanima su zamenjeni svi uređaji i to sve prati jedno drugo. Takođe pomoću jednog UPS uređaja nemamo sad te sitne nestanke struje koji su nam pravile velikih problema jer kad god je neki kratak nestanak električne energije mi moramo da idemo da dođemo u fabriku da je ponovo pokrenemo a često i na izvorišta, što je opet odlazak u šumu gde su bunari, a do bunara br. 4 često se zbog vremenskih uslova ne može ni doći tako lako. Sada smo to unapredili i izbegli tako da sada ti kratki nestanci struje nama ne prave više problem, a ako se dese i nešto stane sve se posle samo pokrene. Na početku tog remonta takođe smo uradili frekventne regulatore pristiska koji su nam isto tako pomogli. Šta to znači. Mi sad prema svim našim potrošačima imamo isti zadati pritisak, što izuzetno znači u letnjem periodu (kada je velika potrošnja vode) tako da mi ovog leta nismo imali restrikcije zbog velike potrošnje vode kada se bukvalno potroši sva voda iz naših rezervoara i onda fabrika mora da stane i onda moramo da čekamo da se oni ponovo dopune. Regulacijom ovog pritiska ne dozvoljava se da se potroši sva voda u rezervoarima a opet imamo dovoljno vode za sve naše korisnike.
Fabrika snabdeva sva četiri opštinska mesta ali imamo i dve podstanice u Sakulama i Sefkerinu i u nastavku remonta i imamo planove da i te podstanice unapredimo, da kvalitetnije rade i maksimalno smanjimo rizike prekida vodosnabdevanja osim kada se dese te neke nepredviđene havarije ili pucanje cevi na uličnoj vodovodnoj mreži, kada zbog popravki moramo zatvarati neku ulicu, kvart ili celo selo u zavisnosti od složenosti kvara i havarije.
Kvalitet vode je rezultat tog dunavskog sliva koji se kreće od Crvenke, naši bunari su preko mosta, sa desne strane Tamiša prema Dunavu i tu je zaista dobra voda, a izuzetno je značajno što i sirova voda koja uđe u fabriku može se čak i bez prerade piti, jer Institut za Javno zdravlje radi redovnu analizu dva puta mesečno, po potrebi to se radi i češće i rezultati su uglavnom dobri i siguran sam da pijemo kvalitetnu vodu.
OPOVO, 27. novembar 2024 – U okviru Programa unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima u 2024. godini, koji sprovodi Opština Opovo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencijom za bezbednost saobraćaja, u utorak, 3. decembra (17:00h), u Kulturnom centru Opovo, održaće se predavanje – obuka poljoprivrednika sa teritorije Opštine Opovo o bezbednosti saobraćaja.
Teme predavanja su bezbedan prevoz tereta i putnika, bezbedna vožnja traktora u noćnim uslovima, održavanje pneumatika i važnost tehničke ispravnosti vozila. Predavanje uključuje aktivno učešće svih učesnika (predavači i slušaoci), na osnovu koga će se vršiti prijave za podelu besplatne svetlosne signalizacije za traktore za noćnu vožnju (rotaciono svetlo za radne mašine narandžaste boje).
Projekat „Kulturna i umetnička baština sakralnih objekata Opštine Opovo“ realizovao je projektni tim Udruženja građana Glas Opova: Čeda Vučković, Zoran Lazić, Dimitrije Jovanov i Marko Lazić.
Ovaj projekt je sufinansiran iz Budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine – Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
