Koliko puta vam se desilo da otvorite Instagram i tamo vidite vaše prijatelje i poznanike srećne, nasmejane, na putovanjima, u lepim restoranima, dok izgledaju kao filmske zvezde. To ponekad može učiniti da budemo nezadovoljni sopstvenim životom, jer se čini da svi drugi uživaju u trenucima koje mi možda ne doživljavamo.

Sada razmislite kako to može uticati na jedno dete, kome još uvek kritičko mišljenje nije razvijeno, kome je potrebna afirmacija u društvu i koje veliki deo svog vremena provodi na društvenim mrežama. Zvuči zastrašujuće, znam.

U današnje vreme društvene mreže predstavljaju ključni deo života mladih, donoseći brojne prednosti, ali i značajne izazove. Pitanje koje se sve više postavlja jeste kako ove platforme utiču na mentalno zdravlje mladih, posebno kada novi trendovi neprekidno izviru.

Pre svega, ne možemo ignorisati pozitivne aspekte društvenih mreža. One pružaju mladima prostor slobode za izražavanje, povezivanje s vršnjacima i deljenje svojih misli i osećanja. U svetu gde se često osećaju izolovano, društvene mreže mogu biti izvor podrške i zajedništva. Mnogi mladi ljudi koriste ove platforme za pronalaženje informacija, ali i za aktivizam, što može poboljšati njihovo samopouzdanje i osećaj pripadnosti.

Međutim, postoje i brojni negativni uticaji koji u velikoj meri utiču na mentalno zdravlje mladih. S ozbirom na to da se, sa jedne strane, bavim društvenim mrežama i dosta vremena provodim na njima, a, sa druge strane, kao profesor srpskog jezika imam kontakt sa decom, primećujem da jedan od najvećih problema koji proističe iz korišćenja društvenih mreža jeste nasilje putem interneta, tzv. sajberbuling (eng. cyberbullying).

Pored dobro poznatog fizičkog, verbalnog i psihičkog nasilja, sa pojavom interneta mladi se suočavaju i sa digitalnim nasiljem. Postoje brojni fenomeni koje je internet doneo sa sobom, poput „Undress AI” aplikacije koja koristi veštačku inteligenciju da ukloni odeću sa osoba na fotografijama. Zatim, „Legit Check App”, koji se koristi za proveravanje originalnosti odeće i obuće. On doprinosi da se mnogi mladi osećaju pod pritiskom da poseduju brendirane proizvode, što može dodatno pogoršati osećaj nesigurnosti i nezadovoljstva.

Ono što je još jedan veliki problem jeste pritisak koji se stvara oko standarda lepote.
Mnogi mladi, a posebno devojčice, suočavaju se sa osećajem nedovoljnosti zbog upoređivanja sa idealizovanim fotografijama influensera i poznatih ličnosti. Takve fotografije često predstavljaju nerealne standarde koje je teško dostići, što može dovesti do ozbiljnih problema sa samopouzdanjem i mentalnim zdravljem. Osećaj nesigurnosti u vezi sa sopstvenim izgledom može rezultirati anksioznošću, depresijom, pa čak i poremećajima u ishrani. Svedoci smo reklamiranja brojnih dijeta, putem izgladnjivanja, konzumacije određenih lekova, a sve zbog postizanja nekog „savršenog” tela.
Tu je, naravno, i opasnost od preteranog deljenja ličnih informacija na društvenim mrežama. Mnogi mladi ljudi osećaju potrebu da dele svaku svoju misao, emociju ili iskustvo, ne razmišljajući o dugoročnim posledicama. Ovaj trend može dovesti do narušavanja privatnosti, a informacije koje se dele mogu lako postati dostupne široj javnosti, što dodatno povećava osećaj ranjivosti i potencijalne opasnosti.

U ovom kontekstu veoma je važno napomenuti i ulogu roditelja. Edukacija roditelja o sigurnom korišćenju društvenih mreža i potencijalnim rizicima koje one nose je ključna. Kada roditelji razumeju kako društvene mreže funkcionišu i kako mogu uticati na decu, mogu pružiti bolju podršku i smernice. Ovo uključuje otvorenu komunikaciju o tome šta deca rade na internetu, kao i razvijanje kritičkog razmišljanja o sadržaju koji konzumiraju.

Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih je kompleksan. Dok pružaju platformu za izražavanje i povezivanje, one takođe donose brojne izazove koji mogu negativno uticati na emocionalno blagostanje. Veoma je važno edukovati mlade o sigurnom korišćenju društvenih mreža, podsticati kritičko razmišljanje o sadržaju koji konzumiraju i promovisati pozitivne vrednosti, kako bi se osnažili u suočavanju s pritiscima savremenog društva.

Marija Mišić, Centar za nestalu i zlostavljanu decu