OPOVO, 28. februar 2021 – U 9. kolo KSB prvenstva nastupile su mlađe pionirke i kadetkinje, dok je pionirkama utakmica odložena. Obe selekcije doživele su poraze, koji neće puno uticati na njihov konačan plasman.
Mlađe pionirke su izgubile kao domaćin od ekipe Girl Basket rezultatom 30:98. Svakako je uočljiv njihov napredak, a kako stručni štab Agros Basketa ističe, ravnopravni rival će biti tek kroz godinu, dve, kada ove devojčice budu igrale sa svojim godištem.
Kadetkinje su u Batajnici izgubile susret sa Mondo Basketom 46:32. Ekipa je na ovo gostovanje otišla u nekompletnom sastavu, tako da se manje više ovakav rezultat očekivao. Međutim, kako su kadetkinje već obezbedile plasman u plejofu, ovaj poraz neće imati bitne posledice za konačan raspored na tabeli.
OPOVO, 28. februar 2021 – U sklopu priprema pred prolećni deo sezone u Opovu je odigran prijateljski meč između Omladinca i Radničkog iz Barande. Oba tima u kombinovanim sastavima, ali dobra prilika da se vidi trenutna forma i uigranost.
OMLADINAC 1927 (Opovo) – RADNIČKI (Baranda) 2:2 (1:1); Otvorena igra obe ekipe u kojoj su se napadi smenjivali naizmenično. Prvih 15-20 minuta, Opovčani su imali više loptu u nogama, međutim bolje prilike su stvorili gosti.
Prvu priliku za Omladinac je imao Puškaš iz slobodnog udarca ali njegov precizan ali ne baš jak šut golman Radničkog dobro prati i loptu odbija u polje. Mladi Novakov, koji je očigledno stekao iskustvo i sigurnost kao bonus igrač tokom jesenjeg dela sezone, odlično je probio u šesnaesterac sa desne strane, snažno šutirao ali je golman domaćih Todorović odlično reagovao i odbranio šut. Par minuta nakon toga, Milovanov je uspeo da se izbori između tri igrača Omladinca, izađe ispred golmana ali je njegov mlak šut Todorović brani.
I kako to biva kad se promaše izgledne prilike usledila je kazna. Ivanov je preciznom dijagonalom poslao loptu u šesnaesterac Radničkog gde se našao Janković i volejom poslao loptu u mrežu Baranđana. Međutim, vrlo brzo, Tomić u želji da rempluje Novakova koji ponovo probija po desnoj strani u šesnaestercu, ulazi nepažljivo u duel ruši Nocakova, a sudija Todorović pokazuje na belu tačku. Siguran izvođač jedanaesterca je Kostić.
U nastavku meča slična igra ali ovog puta do prednosti dolaze gosti pogotkom odličnog Novakova. Izjednačujući pogodak postiže Stanišić, takođe sa bele tačke.
Gorela trska i rastinje u Sefkerinu Sefkerin, 28. februar 2021 Na potezu između ulica Proleterske i Vuka Karadžića u Sefkerinu oko podneva izbio je požar koji je zahvatio trsku i rastinje. Požar se opasno približio i domaćinstvima u blizini, ali na sreću, brzom intervencijom vatrogasaca vatra je lokalizovana. Ne zna se šta je i ko je prouzrokovao požar, istraga je u toku. Za sada nema veće materijalne štete. Tokom gašenja požara na teren je izašao i predsednik opštine Miloš Markov kako bi se uverio da je sitiacija pod kontrolom.
Imali smo tu sreću da pre deceniju i po kroz Opovo prođe Balašević sa svojim malim karavanom „opasnih“ muzičara-artista. Ne praveći razliku da li su u sali koja prima 5000 ili 500 ljudi, priredili su nam jedno od onih večeri za koja se kaže da ćemo ih pamtiti „za ceo život“. Privilegija velikih umetnika je da to mogu da prirede, udahnu nam svima dozu magije i sreće, opiju svojom genijalnošću…Nije ostao okrugli trag na mestu šatre, ali je ostalo na stotine stihova u srcima svih koji su voleli Đoleta, ostalo pesama, sećanja, i ono za šta je Đole jednom rekao nešto u fazonu, mi se ne prisećamo, mi pravimo uspomene….
Piše: Zoran Lazić
OPOVO, 28. februar 2021
22.maj. 2005 – Davno, pre dosta godina, u Opovo je svratio nekakav mađioničar, imao svoju predstavu. Radio je sve i svašta, izvlačio golubove i zečeve iz šešira, pogađao karte koje su mu bile sakrivene svuda po sali, ubadao mačevima devojke koje je pakovao u drvene kutije. Gledali smo bez daha. Silazio je u publiku i odvodio ljude na binu, mahao je rukama, gledao ih u oči i posle par minuta oni su slušali njegove instrukcije i radili sve i svašta. Smejali smo se do suza. Onda muk, tišina, stajao je na stomaku ukočenog momka koji je na krajevima dve stolice izigravao most. Mislio sam da je predamnom pravi čarobnjak iz neke bajke. Imao sam 7-8 godina.
Dugo godina posle toga opet sam se obreo u istoj sali, zavalio se u drvenu stolicu i čekao… kao i svi ostali, a sala je bila puna, napunjena do poslednjeg mesta. Siguran sam da se nije dogodilo dugo, dugo. Ne verujem da bi dolazak bilo koga drugog, naterao ljude da dođu u tolikom broju. Ni folk zvezde, lažnog i kratkog sjaja, glumci, političari… sala ne bi bila baš do poslednjeg mesta puna.
Ali, ovog puta je dolazio Đole, da, Balašević, on puni sale, ne samo u Opovu, on to svuda radi.
Izašli su momci, obični, bez šminke i „stajlinga“, koji bi ih izgledom odvajao od normalnih ljudi. Za tim nije bilo potrebe, zasvirali su i magija je počela. Posle toga izlazi Đole, uzdignuta ruka, kao da se javlja nekom na drugoj strani ulice, euforija, aplauz. Masovna hipnoza, uzrokovana, verovatno, ogromnom količinom harizme koju ovaj čovek poseduje, ovladava, sve oči uprte ka bini.
CELOVEČERNJI THE KID
Pokušao sam da prepričam par fazona koje sam te večeri čuo, ali mi nije uspevalo. Iako izgovoreno najnormalnijim jezikom, sa poptpuno prilagođenim rečnikom ovoj sredini, koji mi takođe nije strana, nisam mogao. Te stvari, ipak samo Đole može da ispriča, a da to bude ispraćeno salvama smeha. Svaka pesma je kao uvod imala i pričicu vezanu na ovaj, ili onaj način za temu. Da li je to bio „Januar“ sa tragovima u snegu, gde priča počinje kod jednog od deda na „Božiću“ i gde se svi smeju do suza, pesma bi počela i uskoro izmamila prave, tužne suze. Posle toga priča nam o dedi namćoru, kome sve smeta i stvara antiheroja u našim očima, da bi ga par minuta zatim pretvorio u „Ratnika paorskog srca“ i opet izmamio emocije sasvim drugačije prirode.
Priča o ocu i kucanju na prozor i vremenima komunizma, Titovim slikama po salama u kojima je svirao, priča o babi i požaru, na jedan pitak i istinat način oslikavaju glavne crte prisutnog mentaliteta na ovim našim prostorima.
NEMA VIŠE BENDA KAO NEOPLANTI
Možda ne baš kao „Neoplanti“ ali svakako dobri, „The Unfuckebles“ su svoju majstoriju pokazali diskretno i nenametljivo, na način koji muzičke velikane odvaja od prosečnih. Jednostavnost kao odlika nečeg što samo po sebi dobro krasi Balaševićevu sedmorku.
Đoletove kompozicije imaju svoju ciljnu grupu u širokom auditorijumu, teku jedna za drugom tako lako i pitko da bi mogle da se slušaju godinama u neograničenim količinama. Na prvi pogled jednostavne pesme u izvođenju ovog benda postaju hitovi za tili čas i osvajaju publiku.
Sa turneje 2005
Lakoća kojom „The Unfuckebles“ putuju po muzičkim stilovima, neprimetno slušaoca vode kroz „šansonjerske“ balade, samba ritmove,, kroz ciganske violine, preko virtuozne kantri – bluz majstorije u Boži Pubu. Ritam sekcija koja kao jedan čovek nepogrešivo kuca poput sata, vodi ostale, inače, odlične solo instrumentaliste kroz poznate harmonijske sklopove. Bend ovakvog kalibra, sa ovim pojedincima, ne bi se sigurno postideo ni neko od velikana sa svetske muzičke scene. Biti prateći bend nekom kao što je Đole Balašević nije nimalo jednostavno, ali sa druge strane je i beskrajno lako. Harizmatičan kantautor na sceni predstavlja tačku na bini u koju svi gledaju. Ono jedino na šta se on oslanja je sopstveni kvalitet, originalnost i naravno bend koji mora savršeno da isprati svaku situaciju koja se na stejdžu dešava.
Zato su „The Unfuckebles“ najbolji. Prof. Aleksandar Dujin, aranžer i umetnički producent, mozak muzičkog dela priče, čovek koji je, sada već dugo godina u Balaševićevoj ekipi, svirao je klavijature. Kotoranin, Dragan Ivanović na basu i mladi Petar Radmilović na bubnjevima (sećaće se ove svirke jer mu je prva kao oženjenom) bili su ritam sekcija. Dušan Duda Bezuha, muzičar svetskog kalibra plenio je svojim umećem na gitari. Gabor Buga Bunford multiinstrumentalista svirao je saksofon i klarinet. A simpatični, tamnoputi violinista Ignac Šen je publiku digao na noge svojim solo deonicama na violini. Majstor harmonike, Andrej Maglovski je pokazao da se ovaj instrument može i te kako uklopiti u ovakvu svirku. Svoj profesionalizam pokazali su i u tome da respektuju i 466 prodatih karata i da za tu količinu ljudi sviraju puna dva i po sata (a nije bilo ni „soma“ ljudi).
ČOVEK SA MESECOM U OČIMA
Đoletove pesme svi znaju. Možemo tako da kažemo. Da smo svi u sali poželeli da čujemo samo one koje volimo, Đole bi verovatno morao da nam peva do ujutro. Retki su autori sa toliko hitova u karijeri. Imali smo priliku da čujemo pesme iz svih faza karijere. Od onih sa početka, koje odišu humorom, jednostavnošću, preko ljubavnih sa stihovima koji će sigurno jednog dana završiti u udžbenicima i lektirama. Čuli smo pesme o davnim danima i nepravedno zaboravljenim žrtvama u suludim ratovima. U pesmama novijeg datuma sa poslednjih albuma primećuje se moderniji, savremeniji zvuk, aranžmanski uobličen u formu ozbiljnog hita, što je naravno logičan sled stvari, gde Balašević svakako ostavlja sebi mesto u istoriji muzike i u širem smislu.
Uz podršku UNHCR-a i kabineta predsednika, Balašević je u misiji za toleranciju. Kao jedan od najvećih i najrespektabilnijih javnih likova, Balašević uspešno i pošteno odrađuje ovaj plemeniti zadatak, obilazeći i najmanja sela širom Vojvodine.
Poruka je jasna, borac protiv rata, nekada protiv režima Miloševića, čovek koji poznaje svoj narod u dušu ima nešto da nam kaže, saslušajmo ga…
… Nemam više sedam godina, izašao sam iz sale. Sada više ne bi trebalo da verujem u čarobnjake… ali kako kad je jedan bio, pričao i pevao, udahnuo nam svima delić prave magije ja ga lično slušao, video…
