Inverter klimatske jedinice: Grejanje zimi, hlađenje leti i realna potrošnja struje u Srbiji

Kako sve više domaćinstava traži efikasne i jeftinije načine za grejanje i hlađenje svojih domova, inverter klima uređaji postaju sve popularniji izbor. Ovi sistemi koriste invertersku tehnologiju koja omogućava preciznu regulaciju snage kompresora — u praksi, klima ne radi konstantno punom snagom, već varira u ritmu potreba prostora, što znatno smanjuje potrošnju električne energije u odnosu na klasične (non-inverter) modele.

Grejanje: kako radi i zašto štedljivo?

Inverter klima radi na principu toplotne pumpe: umesto da direktno pretvara struju u toplotu kao TA peći ili električni kotlovi, ona prenosi toplotu iz spoljne sredine u unutrašnji prostor. To znači da iz 1 kWh utrošene struje može proizvesti 3 do 5 kWh toplotne energije, zavisno od modela i spoljne temperature. Ovo se meri koeficijentom SCOP (Seasonal Coefficient of Performance).

Zamišljena kuća površine 100 m², sa standardnom izolacijom i PVC stolarijom, često zahteva okvirno 8 kW grejne snage tokom najhladnijih dana. Tipičan inverter klima srednje klase (npr. 12 000 BTU), troši približno 0,8–1,0 kW električne snage po satu rada dok proizvodi oko 3,5–4,5 kW toplotne snage.

Procena potrošnje i troškova (grejanje)

Ako pretpostavimo da takav uređaj radi u proseku 6 sati dnevno tokom 120 dana grejne sezone:

• Dnevna potrošnja: 0,9 kW × 6 h ≈ 5,4 kWh/dan
• Sezonska potrošnja: 5,4 kWh × 120 dana ≈ 648 kWh

Za poređenje: tradicionalni TA radijator od 3 kW koji radi istih 6 h dnevno potrošiće 18 kWh/dan ili 2 160 kWh tokom sezone — više od 3× potrošnje inverter klima uređaja.

Hlađenje leti

Tokom leta, inverter klima se uključuje za hlađenje. Potrošnja u hlađenju najčešće je niža jer spoljašnje temperature nisu ekstremno visoke, pa uređaj često radi na nižem opterećenju. Ako se klimatizacija koristi 4 sata dnevno tokom 90 dana leta, tipična potrošnja može biti oko:

• 0,9 kW × 4 h × 90 dana ≈ 324 kWh

Prosečna mesečna potrošnja

Ako raspodelimo potrošnju po mesecima:

Ukupno u godini: ≈ 810 kWh samo za klima uređaj koji greje i hladi.
Prosečno mesečno to je oko 67–70 kWh u toku cele godine.

Koliko to košta u dinarima?

Cene električne energije u Srbiji su, od oktobra 2025, povećane i kreću se (bez PDV-a) otprilike ovako:

• ~9,6 – 14,4 RSD/kWh u plavoj zoni (tipična potrošnja većine domaćinstava),
• ~28,8 RSD/kWh u crvenoj zoni ako se potrošnja prelomi.

Ako računamo jednotarifnu prosečnu cenu od oko ~12,6 RSD/kWh (oko 0,11 € po kWh), godišnja potrošnja od 810 kWh znači:

• 810 kWh × 12,6 RSD ≈ 10 200 RSD godišnje
• Prosečno mesečno ≈ 850 RSD

Poređenje sa klasičnim (non-inverter) klima uređajem

Klasični klima uređaji koji nemaju inverterski kompresor rade punom snagom ili isključeno, bez prilagođavanja opterećenju. To dovodi do veće potrošnje za isti efekat komfora — često i 30 % ili više nego inverter modeli.

Na primer, ako non-inverter klima troši 1,2 kW po satu i radi istih 6 h dnevno zimi, potrošnja bi bila:

• 1,2 kW × 6 h × 120 dana ≈ 864 kWh samo u grejanju.
  To je +33 % više od invertera u našem primeru — što direktno znači i veći račun za struju.
• Inverter klima uređaji su izuzetno efikasni za grejanje zimi i hlađenje leti, jer koriste toplotne pumpe i prilagođavaju radnu snagu realnoj potrebi prostora.
• Za kuću od 100 m², realna godišnja potrošnja za oba režima rada je ~800–900 kWh, što znači oko 800–1 000 dinara mesečno (prosečno) pri aktuelnim cenama struje.
• U poređenju sa klasičnim klimi i tradicionalnim grejnim telima, inverter modeli troše značajno manje struje i obezbeđuju bolji komfor, iako inicijalna cena uređaja može biti viša.

• Izvori: (rs) (Mondo) (servisinfo.com) (klimaplus.rs) (redsun.bg) (Dnevni list Danas)