Za Glas Opova Marija Pavlović; BEOGRAD, 22. decembar 2025
Kada cene rastu brže od plata, domaćinstva preispituju svaku stavku u budžetu i menjaju navike kupovine.
Ono što je pre godinu dana bilo rutinsko postaje predmet pažljivog razmatranja, a razlika između prošlomesečne i današnje cene osnovnih namirnica postaje merljiva i konkretna.
Statistika pokazuje pad diskrecione potrošnje, ali i promenu u pristupu – od hrane i komunalija do odeće i sezonskih kupovina, svaka kategorija prolazi prilagođavanje novim uslovima.
Širi ekonomski kontekst – inflacija, plate i kupovna moć
Tokom 2023. i 2024. godine inflacija u Srbiji dostigla je dvocifreni nivo. Hrana, energenti i gorivo poskupeli su za 15-20%, dok su plate nominalno rasle sporije. Rezultat je jasan: realna kupovna moć prosečnog domaćinstva opala je.
Statistički podaci pokazuju da je prosečna porodica u Srbiji smanjila potrošnju neprehrambenih proizvoda za skoro 12% u odnosu na period pre inflatornog talasa. Istovremeno su izdaci za hranu i komunalije porasli, pa je za ostale kategorije ostalo znatno manje novca.
Ova promena nije jednako raspodeljena. Domaćinstva s nižim prihodima osećaju pritisak intenzivnije, jer veći deo budžeta odlazi na osnovne potrebe. Srednja klasa prilagođava se smanjenjem diskrecione potrošnje – ređe se izlazi u restorane, odlaže kupovina tehnike, bira se povoljnije brendove.
Sve to utiče na način razmišljanja o kupovini. Umesto impulsivnih odluka, raste svest o planiranju i prioritetima.
Kako inflacija menja svakodnevne potrošačke odluke
Kada budžet postane skučen, prvi korak je selekcija. Porodice prave razliku između neophodnog i onoga što može da se odloži. Lista prioriteta se menja – kupuje se, na primer, jedan par cipela godišnje, ali kvalitetniji.
Ovaj obrazac primećuje se u svim kategorijama. Kupuje se veće pakovanje kad je cena po kilogramu povoljnija, prelazi se na robne marke trgovinskih lanaca, biraju se sezonske namirnice umesto uvoznog voća.
Planiranje postaje ključno. Umesto spontanih odlazaka u prodavnice, domaćinstva prave nedeljne spiskove i drže ih se. Akcije i popusti dobijaju na značaj – potrošači prate kataloge, koriste aplikacije za poređenje cena i kupuju na veliko kad se isplati.
Paralelno raste interesovanje za proizvode koji duže traju. Ljudi ulažu u artikle s dužim životnim vekom. To se vidi u sektoru odeće, nameštaja, tehnike – gde je moguće bira se izdržljivost umesto količine.
Ova promena nije samo pragmatična; ima i psihološku dimenziju – ljudi traže sigurnost u neizvesnim vremenima, a jedan od načina da je ostvare jeste izbor stvari koje neće morati često da menjaju.
Mehanizmi prilagođavanja – trgovina, sezonske kupovine i budžetske taktike
Trgovinski lanci prilagodili su ponudu novim uslovima. Povećan je broj promotivnih akcija, a asortiman robnih marki trgovinskih lanaca se proširio. Potrošači to primećuju i koriste – istraživanja pokazuju da je učešće tih marki u ukupnoj prodaji poraslo za više od 8% tokom poslednje dve godine.
Sezonske kupovine dobijaju na važnosti. Ljudi čekaju sniženja krajem zime ili početkom proleća za zimsku odeću. Isti princip važi za letnju garderobu, sportsku opremu i školski pribor.
Tržni centri postaju mesta za više aktivnosti odjednom – kupovinu, odmor, zabavu. Porodice planiraju posete tako da obave što više tokom jednog izlaska. Parking, bezbednost, raznovrsnost ponude – sve to ulazi u proračun.
Izbor odeće ilustruje ovu promenu najbolje. Ljudi biraju manji broj kvalitetnijih komada.
Vuneni kaputi postaju logičan izbor – traju godinama, ne izlaze iz mode, pružaju toplotu i podnose često nošenje.
Razlog zašto su vuneni kaputi uvek u trendu nije samo estetski – reč je o trajanju i isplativosti.
Jedan dobro odabran kaput može zameniti tri jeftinija, što na duži rok znači uštedu.
U vreme kada je svaka kupovina pažljivo isplanirana i vodi se računa o svakom dinaru, teško je uklopiti neka dodatna zadovoljstva. Saveti za sve vrste putovanja i budžetiranje danas postaju sve važniji, jer pametno planiranje svake sfere života može značajno uticati na ukupne troškove. Planiranje unapred, praćenje popusta i korišćenje specijalnih ponuda može vam pomoći da ostvarite kvalitetno putovanje, bez da preterano opteretite svoj budžet.
https://unsplash.com/photos/text-letter-Gqt-25jhGE0
Praktični saveti – pametne kupovine i izbor trajne odeće kao primer
Kada planirate kupovinu odeće, razmislite koliko ćete često nositi određeni komad. Klasičan kroj, neutralna boja i dobar materijal povećavaju šanse da će stvar dugo služiti i lako se kombinovati sa ostatkom garderobe.
Proverite etikete. Sastav tkanine otkriva koliko će komad trajati i kako će se ponašati pri pranju. Prirodna vlakna obično su izdržljivija od sintetike, dok mešavine mogu biti dobar kompromis između cene i kvaliteta.
Kod zimskih kaputa obratite pažnju na izvedbu. Ojačani šavovi, kvalitetni rajsferšlusi i podstavljeni džepovi utiču na vek trajanja. Vuneni kaputi zadržavaju oblik i toplotu godinama ako su dobro napravljeni.
Isto važi za obuću. Kožne cipele s mogućnošću zamene đona mogu trajati deceniju, dok sintetičke često ne izdrže ni jednu zimu. Početno ulaganje je veće, ali se isplati.
Planirajte unapred. Ako vam treba zimska jakna, ne čekajte decembar – kupite je u martu kad su popusti. Isto važi i za druge sezonske artikle.
Iskoristite tržne centre za upoređivanje ponude. Mogućnost da obiđete više prodavnica na jednom mestu štedi vreme i omogućava da uporedite cene i kvalitet pre konačne odluke.
Šta ova promena znači za dugoročnu potrošnju?
Prelazak s česte zamene na dugoročnu upotrebu menja odnos prema predmetima. Ljudi postaju svesniji šta kupuju i zašto. To nije samo ekonomska nužnost – to je i promena mentaliteta.
Trend se poklapa sa širom kretanjima u svetu: održivost, svesna potrošnja, smanjenje otpada – sve postaje deo svakodnevnog diskursa. Inflacija u Srbiji ubrzava ovu promenu, pretvarajući je u praktičnu nužnost, a ne samo u etički izbor.
Trgovci koji prepoznaju ovaj pomak prilagođavaju ponudu: više kvaliteta, duže garancije, usluge popravke umesto zamene – to postaje deo strategije zadržavanja kupaca.
Za domaćinstva to znači da svaka kupovina postaje promišljenija. Pitanje više nije samo „Koliko košta?“, već „Koliko će mi trajati?“ i „Da li mi je zaista potrebno?“.
Možda upravo ova promena, izazvana ekonomskim pritiskom, donosi nešto korisno – promišljeniju, planiraniju i trajniju potrošnju koja bolje odgovara i budžetu i stvarnim potrebama. Za još korisnih informacija, pogledajte naš sajt!
