by Glas Opova | 29.12.2025. | AKTUELNO
OPOVO, 29. Decembar 2025
Kako je saopšteno od strane nadležnih, stacionarni radari postavljeni su na više putnih pravaca i to u Beogradu i okolini na deonicama Ostružnica-Umka, Batajnica-Dobanovci, Beograd-Čenta-Kovilovo, kao i na pravcima Orlovača-Ripanj i Meljak-Stepojevac.
Na teritoriji Vojvodine novi sistemi za merenje brzine nalaze se na pravcima Pančevo-Vatin, gradskoj deonici u Pančevu, Melenci-Zrenjanin, Sombor-Kljajićevo i Odžaci-Ratkovo.
Šta sve beleže novi radari?
“Sada imamo nove radare na 99 crnih tačaka. Postavićemo ih još u nekoj skorijoj budućnosti, počećemo sa prvih 36 najrizičnijih deonica, stacionarne radare, koje će beležiti devet prekršaja. Dakle, imaćemo tu i preticanje, važnost registracione nalepnice, odnosno registracije vozila, pojas, mobilni telefon, nepropisnu upotrebu, crveno svetlo, preticanje preko pune linije i nepropisnu brzinu“, izjavio je potpukovnik policije Dejan Stević za Blic.
Sistem stacionarnih radara aktivan je od 22. decembra i oni vrše automatsku detekciju prekršaja, pa nema potrebe za policijskim službenicima i zaustavljanjem vozila. Beleže trenutnu i prosečnu brzinu na deonicama puta gde su postavljeni, detekciju ekstremnih prekoračenja, prepoznavanje registarskih oznaka u različitim uslovima, automatsko prepoznavanje rizičnog ponašanja i slanje upozorenja službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova.
by Glas Opova | 29.12.2025. | DRUŠTVO
Za Glas Opova Srbijanka Stanković – Deca nisu mali odrasli, njihov organizam funkcioniše u ritmovima koji se menjaju kroz godišnja doba. Ti ritmovi utiču na energiju, imunitet, san, apetit i opšte zdravlje. Kada se približi zima, dečje telo prolazi kroz prirodnu tranziciju. Dani su kraći, više su u zatvorenom prostoru, manje se kreću, a kontakt sa virusima postaje neizbežan. Zato je važno razumeti šta je godišnji ritam i kako ga podržati na način koji ojačava organizam deteta pre nego što krenu prve infekcije.
Godišnji ritam predstavlja prirodnu dinamiku tela tokom četiri godišnja doba, odnosno način na koji se metabolizam, imunitet i nervni sistem prilagođavaju spoljnom okruženju. Kada se ovaj ritam podrži ishranom, rutinom i zdravim navikama, deca ulaze u zimu spremnije, stabilnije i otpornije. Kada se zanemari, veća je verovatnoća da česte prehlade, iscrpljenost, loš san i pad imuniteta postanu “normalna” pojava.
Istraživali smo godišnji ritam kod dece i otkrivamo vam praktične smernice za prevenciju pred hladnu sezonu, uz podsećanje da je saradnja sa pedijatrom važan deo svake odgovorne pripreme. Pročitajte.
Šta je godišnji ritam i zašto je posebno izražen kod dece?
Godišnji ritam predstavlja prirodno kretanje organizma tokom godine, kada je telo aktivnije, kada je osetljivije, kada troši više energije i kada se regeneriše. Deca su daleko osetljivija na ove promene jer se njihov imunitet još razvija, hormoni nisu stabilni kao kod odraslih, a nervni sistem tek uči da reaguje na spoljne uslove.
Tokom leta, deca imaju više energije, brže vare, više se kreću i provode vreme na suncu. Koža tada stvara vitamin D, pluća rade u optimalnim uslovima, potreba za snom je često manja, a imunitet je prirodno ojačan.
Ulaskom u jesen i zimu sve se menja. Dan postaje kraći, temperature padaju, sunčeve svetlosti je manje. Deca provode više vremena u zatvorenom, pa sa virusima koji cirkulišu u kolektivima imunitet počinje da reaguje sporije.
Iz svih navedenih razloga, bolesti intenziviraju upravo u jesen i zimu. Godišnji ritam tela traži više topline, više odmora, drugačiju ishranu i sporiji tempo nego leti. Kada roditelji ovo razumeju, lakše im je da dete pripreme za sezonu prehlada i infekcija.
Kako se telo deteta menja pred zimu?
Sa hladnijim vremenom dečji organizam prelazi u fazu očuvanja energije. Metabolizam postaje nešto sporiji, stomak traži topliju i hranljiviju hranu, a imunitet zavisi od toga koliko se dete odmaralo i kakve navike je razvilo tokom jeseni.
Deca često postaju pospanija, raspoloženje može varirati, a koncentracija blago opada. Sve je to izraz prirodnog godišnjeg ritma koji dete priprema za period povećanog napora. Ukoliko dete prelazi u zimu umorno, sa lošim snom i neredovnom ishranom, telo ima manje resursa da se izbori sa virusima.
Sa druge strane, dete koje je ušlo u stabilnu rutinu, ima pravilno raspoređene obroke, dovoljno sna, boravak napolju i dobro hidrirano telo, mnogo lakše podnosi sezonske promene. Ovde je važno i mišljenje stručnjaka: ako primetite izražen umor, česte infekcije ili nagle promene raspoloženja, konsultacija sa pedijatrom daje sigurnost da je dete dobro pripremljeno za sezonu.
Ishrana kao osnova pripreme: šta menja pred zimu?
U zimskom periodu deca prirodno traže drugačiju hranu nego leti. Hladno vreme troši energiju brže, a telo treba kvalitetnije nutrijente.
Digestivni sistem podržavaju topli obroci, supe, čorbe, variva. Tople žitarice za doručak kao što su ovsena kaša, palenta i heljda štite stomak, a kuvano povrće je lakše za varenje nego sveže. Unos proteina u vidu mesa, jaja i ribe postaje važniji, jer se u njima nalaze amino-kiseline potrebne za rast i reparaciju tkiva.
Voće bogato antioksidansima, poput jabuka, narandži, mandarina i kivija, podržava imunitet. Med, propolis, đumbir i limun mogu biti odlični saveznici, ali uvek u skladu sa uzrastom deteta i preporukama pedijatra.
Kada dete zimi jede hladnu hranu, slatkiše u velikoj meri i preskače obroke, telo ulazi u energetski deficit i imunitet opada. Zato je ishrana prvi i najvažniji korak u prevenciji.
San, rutina i ritam dana – osnova jakog imuniteta
Deca su bića ritma. Njihov nervni sistem voli predvidivo vreme buđenja, vreme obroka, vreme igre, prostor za odmor i vreme za spavanje. Kada je ritam stabilan, hormon melatonin proizvodi se redovno, a on direktno jača imunološki odgovor.
Pred zimu je ključno:
- ranije vreme spavanja
- gasiti ekrane sat vremena pre odlaska u krevet
- redovni obroci u slično vreme svaki dan
- boravak napolju bez obzira na temperaturu
- uvođenje malih dnevnih rituala poput toplog čaja ili zajedničkog čitanja uveče
Telo deteta u zimskom periodu treba dodatnu stabilnost, a struktura dana mu daje upravo tu sigurnost. Na taj se način suptilno, ali snažno preveniraju bolesti i prehlade.
Boravak napolju: prirodan imunitet koji se ne može zameniti
Iako roditelji često brinu da će dete „ohladiti“, boravak napolju je jedan od najvažnijih prirodnih načina jačanja imuniteta. Lagana fizička aktivnost na hladnom vazduhu poboljšava rad pluća, cirkulaciju i sposobnost tela da reaguje na spoljne uslove.
Deca koja svakodnevno provode makar 30–60 minuta napolju pred zimu ulaze sa boljim plućima, boljom cirkulacijom, boljim spavanjem i kvalitetnijim metaboličkim ritmom. Izbegavanje boravka napolju često dovodi do suviše vremena u zatvorenim prostorima, gde virusi lakše cirkulišu. Naravno, slojevito oblačenje i kvalitetne zimske jakne čine boravak napolju bezbednim i prijatnim.
Kada posegnuti za suplementacijom?
Neka deca u zimskim mesecima imaju veće potrebe za određenim nutrijentima. Posebno se ovo odnosi na vitamin D, koji je ključan za imunitet i raspoloženje, a tokom zime ga je gotovo nemoguće dobiti dovoljno putem sunčeve svetlosti. Suplementacija vitamina D često je preporučena od strane pedijatra, posebno u severnijim regionima i kod dece sa slabim imunitetom.
Probiotici, med, propolis i omega-3 masne kiseline mogu biti korisni u jačanju imuniteta, ali je važno da se biraju kvalitetni proizvodi i da se konsultujete sa stručnjakom pre uvođenja nečeg novog. Naravno, važno je razumeti da suplementi nikada nisu zamena za ritam, ishranu i san, ali mogu biti odličan dodatak kada se koriste pametno.
Godišnji ritam je prirodni vodič – pratite ga i dete će biti snažnije
Godišnji ritam kod dece nije teorija već stvarna biološka potreba. Kada se približi zima, telo deteta traži topliju hranu, više sna, jasnije rutine i boravak napolju. Ako ga podržimo na pravi način, deca ulaze u hladnu sezonu stabilnija, otpornija i veselija.
Prevencija pred zimu zasniva se na jednostavnim, ali moćnim stvarima, na ishrani, odmoru, ritmu dana, toplini i redovnom boravku napolju. U svemu tome, pedijatar je dragoceni partner, jer može proceniti da li je detetu potrebna dodatna suplementacija ili eventualne laboratorijske analize.
Kada se godišnji ritam razume, a navike usklade sa prirodnim potrebama deteta, zima prestaje da bude izazov i postaje period stabilnosti i zdravlja.
