by Glas Opova | 20.02.2025. | SPORT
OPOVO, 20. februar 2025 – U hali Novosadskog sajma, 16. februara je održano Prvenstvo Vojvodine za starije pionire i seniore.
Stariji pioniri opovačkog Spartaka oborili su dva lična rekorda, Nikolije Vitolić na 60m 9,13s (inače mlađa pionirka) i Dimitrija Đorđevića u bacanju kugle 8,35m. Lazar Čatlajić je osvojio 5. mesto u bacanju kugle uz ostvaren hitac 11,38m, dok je Đorđe Đorđević u istoj disciplini osvojio 6. mesto 11,27m. Filip Barjaktarov je u trci na 60m osvojio 4. mesto u grupi 10,28s, i ovo je bio njegov prvi nastup u atletici, a inače je i mlađi pionir.
U seniorskoj konkurenciji su nastupili Andrea Stajin u trci na 60m, 9,68 i bila je 6. u grupi i Miloš Milkovski je nastupio u disciplini skoka uvis i osvojio 4. mesto preskočivši 160 cm, a rušio je na 165 cm.
by Glas Opova | 20.02.2025. | DRUŠTVO
Izvor: Biznis.rs
Kompanije u Srbiji sve češće svojim zaposlenima uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje, a mnoge firme u oglasima za posao upravo to navode kao dodatni benefit. Sa druge strane, država je prepoznala značaj ove vrste osiguranja i kroz uvođenje neoporezivog iznosa stimulisala poslodavce da svojim zaposlenima ponude ovaj vid zdravstvene zaštite.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje predstavlja najbrže rastući segment osiguranja
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, većina zaključenih polisa potiče od uplata poslodavaca, a razlozi za to su benefit u očima zaposlenih, povoljan poreski tretman, ali i intencija preduzeća da iz socijalnih motiva i zbog organizacije poslovnih procesa obezbede zaposlenima efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, brz povratak na posao i posredno smanjenje troškova.
“Prema poslednjim podacima i procenama, broj osiguranika koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje kreće se oko pet miliona. Ali, tu su i lica koja imaju istovremeno više zaključenih polisa, pa je stvaran broj ljudi koji imaju ovaj vid osiguravajuće zaštite nešto manji”, navode za Biznis.rs iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS).
Kako ističu, ovo osiguranje sadrži više različitih proizvoda, među kojima se izdvajaju klasično dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje obezbeđuje pokriće troškova zdravstvene zaštite, zatim osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kojim se obezbeđuje isplata ugovorene osigurane sume ili njenog dela, kao i proizvodi koji se odnose na zdravstveno osiguranje tokom boravka u inostranstvu.
Broj individualnih i porodičnih polisa znatno je manji, kako zbog nerazvijene kulture osiguranja, tako i zbog same činjenice da već veliki broj građana ima polisu zdravstvenog osiguranja koju mu obezbeđuje poslodavac, u pojedinim slučajevima čak i za članove uže porodice.
“Standardne individualne polise su dosta ređe i zbog nepovoljnog tretmana u odnosu na kolektivne sa aspekta premije. Razlog za to je asimetrija informacija i negativna selekcija, koja uzrokuje da velika većina ljudi koja ima projektovanu potrebu za intenzivnom zdravstvenom zaštitom ima motiv da se osigura, podižući time troškove osiguravača, a posredno i premiju. Sa druge strane, zdravi ljudi ostaju na marginama, nezainteresovani da pod takvim uslovima uđu u osiguranje”, navode u Udruženju osiguravača.
Koje olakšice imaju kompanije?
Država je prepoznala značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO), pa je stimulisala poslodavce da uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene kroz uvođenje mehanizma neoporezivog iznosa.
“Trenutno je neoporezivi iznos 8.449 dinara mesečno i na to se ne plaćaju porezi i doprinosi, a on se kumulativno može potrošiti na premiju DZO ili doprinose za dobrovoljno penzijsko osiguranje. Drugim rečima, ukoliko bi poslodavac birao da li da navedeni iznos uplati zaposlenom kao premiju za DZO ili da mu za toliko poveća neto zaradu, u drugom slučaju to bi ga kroz poreze i doprinose koštalo dodatnih 5.430 dinara. Ako bi želeo da mu ostane isti trošak, premija DZO od 8.449 dinara ekvivalentna je neto zarada od 5.144 dinara”, objašnjavaju u Udruženju osiguravača Srbije.
Ova olakšica utiče na direktno smanjenje troškova obaveznog socijalnog osiguranja i rasterećenje državnog sistema zdravstvene zaštite, dok su ključne prednosti za korisnike privatnog zdravstvenog osiguranja brzo dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita.
Jednostavniji pregledi se mogu organizovati u roku od nekoliko sati, dok se za najsloženije dijagnostičke procedure i intervencije može čekati najviše nekoliko dana. Pritom, osiguranik može i sam birati ustanovu i lekara kod koga želi da obavi pregled, odnosno intervenciju.
Kako se kreću cene paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?
Cena paketa varira u zavisnosti od strukture izabranog proizvoda zdravstvenog osiguranje, odnosno ugovorene sume osiguranja.
Na našem tržištu postoje proizvodi koji pored standardnog vanbolničkog i bolničkog lečenja uključuju određeni broj izbornih fakultativnih pokrića, kao što su stomatolog, oftalmolog, fizijatar, pokriće troškova trudnoće i porođaja, lekovi na recept, sistematski pregled i drugo.
Autor: Marija Jovanović
by Glas Opova | 20.02.2025. | DRUŠTVO
Izvor: Novosti online
Do sredine godine na snagu bi trebalo da stupi potpuno novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, čiji će nacrt, kako se očekuje, biti završen u aprilu, a ključne novine su – ukidanje probne vozačke dozvole, trajno oduzimanje vozila za najteže prekršaje, uvođenje pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom koje će automatski beležiti prekršaje, uvođenje obaveznih senzora za mrtve uglove i sistema automatskog kočenja…
To bi, kako je objasnio Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije u MUP, nakon 2009. godine bio prvi, potpuno novi Zakon o bezbednosti saobraćaja u Srbiji, a uveo bi potpuno nova pravila koja dosad nisu postojala.
Važeći zakon o bezbednosti saobraćaja iz 2009. pretrpeo je dosad 18 izmena, a poslednju 2023. kada su promenjena 53 člana. Najavljujući da će novi zakon biti jedan od najvećih, i po broju članova, i po obimu materije, i da je njegovo pisanje veoma kompleksno, zbog čega su angažovani stručnjaci različitih profila, Lakićević je rekao da je važno da se sačini zakon koji će biti realan, primenjiv, i koji će unaprediti stanje bezbednosti saobra ćaja, i biti usklađen sa zakonima EU.
– Po usvajanju zakona, kada prođe javnu raspravu, Vladu, a potom skupštinsku proceduru i usvajanje, biće neophodan period prilagođavanja – rekao je Lakićević.
Novi zakon predviđao bi da umesto posebne probne dozvole, mladi vozači dobiju standardnu vozačku dozvolu sa posebnim kodom koji ukazuje na ograničenja. To bi mladim vozačima omogućilo da upravljaju vozilima i u inostranstvu, što sada nije moguće. S druge strane, možda će se uvesti mogućnost praćenja vozača nakon položenog ispita.
Jedna od novina je automatski nadzor saobraćaja, što podrazuzmeva uvođenje pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom koje bi mogle automatski prepoznati prekr- šaje, kao što su prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine i nepropisna upotreba mobilnog telefona, uz automatsko slanje kazni.
Vozači koji nisu počinili nijedan prekršaj u određenom vremenskom periodu mogli bi, ponovom propisu, da računaju na bonuse, kao što su popusti na osiguranje ili mogućnost smanjenja poreza na vozila.
Lakićević je rekao da bi se to odnosilo na vozače sa čistim dosijeima. A, planirano je i uvođenje digitalnog dosijea vozača, što će omogućiti svakom vozaču da putem aplikacije prati svoje prekršaje, kazne i tehničku ispravnost vozila.
Novina je i mobilni tehnički pregledi vozila, koji bi podrazumevao kontrolu tehničke ispravnosti vozila neposredno u saobraćaju na putu, uz merenje brzine na posebnim mobilnim uređajima.
Razmatra se i uvođenje nulte tolerancije na alkohol za sve vozače, a ne kao što je sada samo za profesionalne i mlade vozače i motocikliste, a moguće je da će biti povećana i visina kazni.
U posebnim zonama 20 km na sat
JEDAN od ključnih ciljeva novog zakona, kako je objasnio Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije u MUP, bilo bi i unapređenje bezbednosti pešaka. Planirano je precizno definisanje obaveza vozača prema pešacima, kao i strože kazne za nepoštovanje pravila pešačkih prelaza. Posebna pažnja posvećena je ranjivim kategorijama u saobraćaju, poput dece. Zbog toga je predlog uvođenje trostruko većih kazni za prekršaje počinjene u prisustvu dece mlađe od 12 godina deo je novog pristupa ka oštrijim sankcijama. U planu je i uvođenje specijalnih zona u kojima su prioritet pešaci i biciklisti, sa ograničenom brzinom vožnje za motorna vozila (npr. 20 km/h).
