Izvor: Biznis.rs
Kompanije u Srbiji sve češće svojim zaposlenima uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje, a mnoge firme u oglasima za posao upravo to navode kao dodatni benefit. Sa druge strane, država je prepoznala značaj ove vrste osiguranja i kroz uvođenje neoporezivog iznosa stimulisala poslodavce da svojim zaposlenima ponude ovaj vid zdravstvene zaštite.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje predstavlja najbrže rastući segment osiguranja
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, većina zaključenih polisa potiče od uplata poslodavaca, a razlozi za to su benefit u očima zaposlenih, povoljan poreski tretman, ali i intencija preduzeća da iz socijalnih motiva i zbog organizacije poslovnih procesa obezbede zaposlenima efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, brz povratak na posao i posredno smanjenje troškova.
“Prema poslednjim podacima i procenama, broj osiguranika koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje kreće se oko pet miliona. Ali, tu su i lica koja imaju istovremeno više zaključenih polisa, pa je stvaran broj ljudi koji imaju ovaj vid osiguravajuće zaštite nešto manji”, navode za Biznis.rs iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS).
Kako ističu, ovo osiguranje sadrži više različitih proizvoda, među kojima se izdvajaju klasično dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje obezbeđuje pokriće troškova zdravstvene zaštite, zatim osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kojim se obezbeđuje isplata ugovorene osigurane sume ili njenog dela, kao i proizvodi koji se odnose na zdravstveno osiguranje tokom boravka u inostranstvu.
Broj individualnih i porodičnih polisa znatno je manji, kako zbog nerazvijene kulture osiguranja, tako i zbog same činjenice da već veliki broj građana ima polisu zdravstvenog osiguranja koju mu obezbeđuje poslodavac, u pojedinim slučajevima čak i za članove uže porodice.
“Standardne individualne polise su dosta ređe i zbog nepovoljnog tretmana u odnosu na kolektivne sa aspekta premije. Razlog za to je asimetrija informacija i negativna selekcija, koja uzrokuje da velika većina ljudi koja ima projektovanu potrebu za intenzivnom zdravstvenom zaštitom ima motiv da se osigura, podižući time troškove osiguravača, a posredno i premiju. Sa druge strane, zdravi ljudi ostaju na marginama, nezainteresovani da pod takvim uslovima uđu u osiguranje”, navode u Udruženju osiguravača.
Koje olakšice imaju kompanije?
Država je prepoznala značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO), pa je stimulisala poslodavce da uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene kroz uvođenje mehanizma neoporezivog iznosa.
“Trenutno je neoporezivi iznos 8.449 dinara mesečno i na to se ne plaćaju porezi i doprinosi, a on se kumulativno može potrošiti na premiju DZO ili doprinose za dobrovoljno penzijsko osiguranje. Drugim rečima, ukoliko bi poslodavac birao da li da navedeni iznos uplati zaposlenom kao premiju za DZO ili da mu za toliko poveća neto zaradu, u drugom slučaju to bi ga kroz poreze i doprinose koštalo dodatnih 5.430 dinara. Ako bi želeo da mu ostane isti trošak, premija DZO od 8.449 dinara ekvivalentna je neto zarada od 5.144 dinara”, objašnjavaju u Udruženju osiguravača Srbije.
Ova olakšica utiče na direktno smanjenje troškova obaveznog socijalnog osiguranja i rasterećenje državnog sistema zdravstvene zaštite, dok su ključne prednosti za korisnike privatnog zdravstvenog osiguranja brzo dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita.
Jednostavniji pregledi se mogu organizovati u roku od nekoliko sati, dok se za najsloženije dijagnostičke procedure i intervencije može čekati najviše nekoliko dana. Pritom, osiguranik može i sam birati ustanovu i lekara kod koga želi da obavi pregled, odnosno intervenciju.
Kako se kreću cene paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?
Cena paketa varira u zavisnosti od strukture izabranog proizvoda zdravstvenog osiguranje, odnosno ugovorene sume osiguranja.
Na našem tržištu postoje proizvodi koji pored standardnog vanbolničkog i bolničkog lečenja uključuju određeni broj izbornih fakultativnih pokrića, kao što su stomatolog, oftalmolog, fizijatar, pokriće troškova trudnoće i porođaja, lekovi na recept, sistematski pregled i drugo.
Autor: Marija Jovanović
