BEOGRAD, 20. marta (Tanjug) – Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHZS) saopštio je danas se sutra i u ponedeljak u zemlji očekuje hladno vreme, u brdsko-planinskim predelima sneg uz povecanje visine snežnog pokrivača za 20 do 30 cm, lokalno i više. U nižim predelima mešovite padavine i formiranje sneznog pokrivača – u centralnim od 5 do 10 cm, a u južnim od 10 do 20 cm, lokalno i više. U Beogradu oblacno i hladno, povremeno s kišom, kratkotrajno i susnežicom i snegom. Vetar slab i umeren, severni i severoistočni. Najniža temperatura od -2 do jedan, najviša oko pet stepeni. U ponedeljak umereno do potpuno oblačno i hladno, u nižim predelima sa mešovitim padavinama i kišom i snegom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom. U utorak na severu suvo, u ostalim predelima prestanak padavina I postepeno razvedravanje. U sredu novo, prolazno naoblačenje sa slabom kišom, u brdsko-planinskim predelima sa slabim snegom. Zatim postepeno toplije, u četvrtak ujutru i pre podne prestanak padavina u brdsko-planinskim predelima i razvedravanje, od petka pretežno suncano.
Sve bolje partije najmlađe selekcije Agros Basketa
OPOVO, 20. mart 2021 – Mlađe pionirke Agros Basketa odigrale su utakmicu 12. kola u okviru 2. grupe – 1. stepena KSB prvenstva.
AGROS BASKET – FLEŠ 29:39 (7:13; 4:14; 10:5; 8:7); Dobra partija najmlađe selekcije Agros Basketa protiv favorizovanog Fleša. To se posebno videlo u drugom poluvremenu kada su gosti izveli na parket košarkašice koja je po godištu koje po godištu odgovaraju Opovčankama. Podsetimo, da Agros Basket u ovoj kategoriji nastupa sa košarkašicama koje su po godinu – dve mlađe od svojih suparnica.
BEOGRAD, 20. mart 2021 – Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da će država svim nezaposlenim građanima u junu isplatiti jednokratnu pomoć od 60 evra u okviru trećeg paketa pomoći privredi i građanima u ukupnom iznosu od dve milijarde evra.
Mali je, gostujući na Televiziji Prva, rekao da će svi detalji oko te isplate biti poznati kada bude usvojena odluka Vlade Srbije, podsetivši na to da je prošle godine pomoć bila usmerena na to da se održe radna mesta, a da država sada želi da i onima koji nemaju posao pruži jednu vrstu podrške.
On je ponovio da 28. aprila kreće prijava svih punoletnih građana koji žele 60 evra pomoći od države, kao i da će prvih 30 evra biti isplaćeno u maju, a drugih 30 u novembru.
Takođe, svaki penzioner će dobiti 30 plus 30 evra, kao i dodatnih 50 evra, što je ukupno 110 evra. Nezaposleni, takođe, mogu da se prijave i za ovih 30 plus 30 evra, i uz pomenutih 60 evra u junu, dobiće ukupno 120 evra, precizirao je ministar.
Mali je ukazao na to da će pomoć od 100 evra dobiti i svi Srbi sa Kosova i Metohije, uključujući i decu, dok nezaposleni u južnoj pokrajini mogu očekivati dodatnih 100 evra, odnosno ukupno 200 evra.
Ministar je, govoreći o sastancima predstavnika najugroženijih sektora sa premijerkom Anom Brnabić, istakao da je država uvek izlazila u susret i nalazila najprihvatljivije rešenje za sve.
Imali smo sastanke i sa predstavnicima muzičke i event industrije, danas i sa predstavnicima filmske industrije, frizerima i malim preduzetnicima, kako bismo sa svima njima dopunili ovaj paket, rekao je Mali i dodao da će se u narednih nekoliko dana znati ko će još dobiti dodatnu pomoć.
Ministar je naveo i da će polovinu minimalne zarade za tri meseca po zaposlenom dobiti, osim mikro, malih i srednjih preduzeća, i velika preduzeća.
On je objasnio da je reč o ukupno 1.550.000 zaposlenih, kao i da je prijava za mart u toku, a da će 8. aprila biti prva isplata za sve koji se prijave do kraja ovog meseca.
Prema njegovim rečima, u sklopu trećeg paketa, pomoć već dobijaju najugroženiji sektori, kao što su auto-prevoznici, koji će dobijati šest meseci 600 evra po autobusu.
Imamo i još jednu punu minimalnu zaradu koju ćemo isplatiti ugostiteljima, turizmu, turističkim vodičima, rentakar agencijama, a pomažemo i hotele sa 150 evra po sobi, predočio je Mali.
Ministar je naglasio da je država paketima pomoći privredi izbegla najgore scenarije, masovna otpuštanja i zatvaranje fabrika, jer je reagovala pravovremeno.
Sada, uz masovnu imunizaciju, želimo da i dalje sačuvamo radna mesta, ali i da pomognemo svim građanima, tako da na pravi način pokrijemo krizu izazvanu pandemijom i nastavimo sa rastom ekonomije, ne narušavajući makroekonomsku stabilnost i zdravlje javnih finansija, a javni dug će ostati ispod 60 odsto BDP-a, istakao je on.
Mali je, komentarišući to što su svetske rejting agencije „Mudis“ i “Fič rejtings” povećale, odnosno zadržale, kreditni rejting Srbije, ocenio da je ovo sjajna vest jer je naša zemlja u uslovima najveće krize u svetu izazvane pandemijom dobila odlične ocene.
Ministar je, govoreći o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine, naveo da Poreska uprava već prikuplja podatke od relevantnih institucija koji se tiču imovine i prihoda.
OPOVO, 20. mart 2021 – Prema Kalendaru javnog zdravlja 20.mart se obeležava kao Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Cilj kampanje je da se skrene pažnja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, kao i o palijativnom zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti.
Rak dojke je vodeća maligna bolest kod žena kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Najveći broj umrlih od raka dojke javlja se u zemljama u razvoju zbog dijagnostikovanja raka dojke u kasnoj fazi, uglavnom zbog nedostatka svesti o potrebi ranog otkrivanja, kao i zbog nedostatka resursa u zdravstvenom sistemu. Prema podacima Registra za rak, Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2014. godini, ukupan broj novootkrivenih slučajeva raka dojke kod žena u Srbiji bio je 3690, dok je standardizovana stopa incidencije iznosila 53.3 na 100.000. Ukupan broj smrtnih slučajeva od raka dojke kod žena iznosio je 1648, dok je standardizovana stopa mortaliteta bila 19.7 na 100.000. Najveći broj obolelih žena i u našoj zemlji jeste starosti od 50 do 65 godina života, ali se trend porasta broja obolelih spušta prema mlađem godištu.
U Južnobanatskom okrugu godišnje 172 žene obole i 80 umre od raka dojke. U Pančevu 80-90 žena oboli i oko 30 izgubi bitku sa ovom bolešću. Najviše obolelih u našem okrugu registrovano je u uzrastu od 60 do 69, zatim 50-59, dok je najranije dijagnostikovani rak dojke bio u uzrastu 25-29 godine.
Broj obolelih žena prema broju stanovnika u našoj zemlji je sličan drugim zemljama u okruženju, međutim prema broju umrlih žena na žalost, naša zemlja se nalazi među zemljama sa visokom stopom mortaliteta, baš iz razloga kasnog otkrivanja karcinoma dojke. Rak dojke se najčešće otkrije kada je njegova veličina preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama. Preporuke su da se rak dojke otkrije u ranoj fazi kada su promene nepalpabilne, odnosno neopipljive, ili kada je veličina tumora manja od 1 cm. Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi uz adekvatnu dijagnostiku i lečenje, šanse za izlečenje i produžetak života su daleko veće nego u slučajevima kada se ova bolest otkrije u kasnoj fazi. U razvijenim zemljama se rak u gotovo 90% slučajeva otkrije u ranoj fazi kada je mogućnost lečenja najveća.
Trenutno ne postoji dovoljno znanja o uzrocima nastanka raka dojke, tako da rano otkrivanje bolesti ostaje kamen temeljac kontrole raka dojke. Smatra se da je nastanak raka dojke multifaktorijalnog porekla i da brojni rizikofaktori deluju udruženo. Najčešće pominjani rizikofaktori za nastanak ove bolesti jesu: nasledne predispozicije, rana prva menstruacija, kasna menopauza, nerađanje dece ili rađanje dece u kasnijoj životnoj dobi, nedojenje dece, hormonska terapija, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola, duvana itd.
Imajući u vidu visoku verovatnoću preživljavanja i bolji kvalitet života žena kod rano otkrivenog karcinoma dojke veoma je važno sprovoditi:
samopregled dojke, koji svaka žena u generativnom periodu treba da radi jednom mesečno,
kod žena mlađih od 50 godina sprovodi se preventivni klinički pregled kod izabranog ginekologa jednom godišnje,
posle kliničkog pregleda primenjuje se ultrazvuk, a u indikovanim slučajevima i mamografija.
Kod žena starijih od 50 godina, najznačajniji način ranog otkrivanja raka dojke je sprovođenje organizovanog skrining programa. Metod organizovanog skrininga je skrining mamografija kod žena starosti od 50 do 69 godina. U zemljama koje godinama sprovode organizovanu skrining mamografiju smrtnost žena se smanjuje za oko 35% i što je najvažnije produžava se životni vek i kvalitet života ženama kod kojih je u okviru skrininga otkriven karcinom dojke u ranoj fazi.
Organizovani skrining raka dojke u 2017. godini u Srbiji, sprovodi se na teritoriji 35 domova zdravlja, kao i radom mobilnih mamografa na terenu.
Sa teritorije Južnobanatskog okruga organizovani skrining program ranog otkrivanja raka dojke sprovodi se samo u Pančevu. Od 2014. do 2016.god urađeno je 4104 mamografije, otkriveno je 17 karcinoma, 40 benignih promena i 108 sumnjivih nalaza kod kojih je u toku dodatna dijagnostika prema Vodiču dobre kliničke prakse. U mestima gde se ne sprovodi ovakav vid sekundarne prevencije sprovodi se oportuni skrining, odnosno preventivni pregledi i mamografija za sve žene koje se same jave lekaru.
Izuzetno je važno da žene brinu o sopstvenom zdravlju i da redovno sprovode samopregled dojki. Ova preporuka se odnosi i na žene mlađe životne dobi, kao i trudnice i porodilje. Potrebno je da žene posmatraju svoje dojke, obrate pažnju na izgled, oblik i veličinu dojki, promene na njima, boju kože, izgled bradavica, pojavu iscedaka ili sličnih promena. Neophodno je da se žene, ukoliko primete bilo kakvu promenu, odmah jave lekaru.
Pozivamo sve žene uzrasta od 50 do 69 godina, da se odazovu pozivu na skrining mamografiju u okviru organizovanog ili oportunog skrininga raka dojke.
Beskonačno kopanje bašte posle svake kiše može da se prekine. Za njim neće biti potrebe ako počnemo da primenjujemo malčiranje. Uz to ćemo smanjiti količinu zalivanja i korova, najezdu bolesti i potrebu za đubrenjem. Ali o svemu redom.
Malčiranje je pokrivanje tla organskim materijama kao što su trava, lišće, slama, karton i papir. Svima poznata crna folija isto vrši jednu od funkcija malča, smeta korovu da raste.
Zemlja mora da bude pokrivena uvek. Golu zemlju isušuje vetar, ispira kiša, uništava mraz i zauzimaju korovi. Poznata tvrdnja o potrebi za izmrzavanjem zemljišta je posebna tema. Šta tačno tamo treba da izmrzne? Ako se misli na korenje korova, ono neće izmrznuti, kao ni štetočine, niti mikroorganizmi koji izazivaju bolesti biljaka. Sve se to lepo premesti u donji sloj i sačeka proleće. Ali korisni mikroorganizmi izmrzavaju vrlo lako, a obnavljaju se jako dugo.
Đubrenje zemljišta uz pomoć malča je tema koja se spominje sve više i više. Profesionalna mineralna đubriva su za profesionalce. Oni tačno znaju kada i koliko ih treba koristiti. Na malim površinama, kao što su naše bašte oko kuća, upotreba takvih đubriva dovodi do problema. Po poljoprivrednim forumima može se naći puno informacija o efektima đubrenja, nakon raznovrsnih testiranja zemljišta, a zaključak je isti: višak elementa A blokira usvajanje elemenata B, C, D i dalje po spisku. Sledeći korak u ovoj situaciji je potraga za nekim drugim sredstvom, pa za još jednim. Na kraju doći ćemo u situaciju da nijedno sredstvo neće odgovarati, a biljke će ispoljavati simptome nedostatka prihrane.
U slučaju sa malčem iz organskih materijala je drugačija slika. On je pun svih potrebnih elemenata u lako dostupnoj formi za biljku, jer i ti biljni ostaci su uzeli iz zemlje «hranu» kako bi porasli, pa u toku razgradnje u našoj bašti sve to vraćaju u zemlju.
Tu se pridruže i kišne gliste, koji rado borave ispod malča, jedu ga i stvaraju humus.
Ispod malča debljine 10-15 cm retko izviri koji korov. Svetla nema, mora da se probije kroz debeli sloj pokrivača, pa na pola puta ugine.
Naroćito je za korove dobar karton. Preko njega se naslaže trava iz kosačice, slama, lišće… Pa “srećno” vam bilo, korovi!
Malč umnogome smanjuje potrebu za zalivanjem. Jer sva ta organika, posložena preko zemlje sprečava vlagu da isparava sa površine zemljišta. Ispod malča tokom noći stvara se rosa, koja od ranog jutra zaliva naše biljke. Još crevo nismo upotrebili, a bašta je već zalivena.
Gljivična i bakterijska oboljenja biljaka potiču iz zemlje. Štetne gljive i mikroorganizmi žive u njoj. I prvom prilikom rado se sele na naše povrće. Ali mi tu imamo debeli sloj trave iz kosačice. Kako oni da se probiju kroz njega? Nikako.
Odakle da uzmemo toliki malč? Sa svih strana. Trava iz kosačice, isplevljeni korovi, slama i naravno lišće. Baš to lišće koje u jesen palimo, puno je korisnih mikroelemenata.
Ovde bi izuzetak bilo samo orahovo lišće. Ali to ne znači da ono ide za spaljivanje. Skupite ga i ostavite ispod oraha. Već u proleće ostaće mala gomilica, većina lišća će se kompostirati tokom zime hraneći usput orah.
Malč se stavlja po celoj bašti u što debljem sloju. I ispod drveća isto. I konstantno se dodaje. A u jesen nas očekuje iznenađenje. Sav taj malč se pretvorio u fini sloj komposta. Pri tome, kompostiranje se dešavalo u prisustvu biljke, a to znači da je biljka usvojila 100% koristi od toga jer se hranila, ne samo mikroelementima iz takvog malča nego i gasovima dok se on pretvarao u kompost.
Kod malčiranja slamom može se javiti nedostatak azota. Ali taj problem se lako rešava. Cela bašta se redovno zaliva mikrobiološkim đubrivom, koje obezbeđuje pravilan način razgradnje malča.
Neko več razmišlja: ali u lišću su bolesti! Prvi ko uslika paradajz koji boluje od kovrdžavosti lista breskve ili monilije dobije čokoladu. 🙂 Jer voće i povrće imaju različite bolesti, a u većini slučajeva i štetočine. Samo smrdibube su univerzalne. 🙂
Ko se setio puževa? Da da, mogu da se pojave ispod malča, ali tu su žabe koje se isto vrlo rado sele ispod njega. A tek sa kojim apetitom ježevi “krckaju” puževe…
Miševi-konstantno prisutni u našim baštama. Malč nikako ne utiče na njihovu populaciju.
Poznata bajka da će se ispod malča sve ubuđati- pa, ono belo što često viđamo na slami uglavnom je Baccillus subtillis, vrlo korisna bakterija i glavni neprijatelj plamenjače. Setite se starog saveta o potapanju slame, pa prskanju paradajza tom vodom protiv bolesti.
Uostalom, nemoguće je da se biljka ubuđa ispod malča jer on diše. A još i sprečava zagrevanje zemlje tokom letnjih vrućina.
Legende i bajke o štetnosti malča su bezbrojne. A u realnosti što više malča u bašti, to je ona plodnija, sitija i zdravija.
