Malčiranje
Piše: Irina Jevtić
Beskonačno kopanje bašte posle svake kiše može da se prekine. Za njim neće biti potrebe ako počnemo da primenjujemo malčiranje. Uz to ćemo smanjiti količinu zalivanja i korova, najezdu bolesti i potrebu za đubrenjem. Ali o svemu redom.
Malčiranje je pokrivanje tla organskim materijama kao što su trava, lišće, slama, karton i papir. Svima poznata crna folija isto vrši jednu od funkcija malča, smeta korovu da raste.
Zemlja mora da bude pokrivena uvek. Golu zemlju isušuje vetar, ispira kiša, uništava mraz i zauzimaju korovi. Poznata tvrdnja o potrebi za izmrzavanjem zemljišta je posebna tema. Šta tačno tamo treba da izmrzne? Ako se misli na korenje korova, ono neće izmrznuti, kao ni štetočine, niti mikroorganizmi koji izazivaju bolesti biljaka. Sve se to lepo premesti u donji sloj i sačeka proleće. Ali korisni mikroorganizmi izmrzavaju vrlo lako, a obnavljaju se jako dugo.
Đubrenje zemljišta uz pomoć malča je tema koja se spominje sve više i više. Profesionalna mineralna đubriva su za profesionalce. Oni tačno znaju kada i koliko ih treba koristiti. Na malim površinama, kao što su naše bašte oko kuća, upotreba takvih đubriva dovodi do problema. Po poljoprivrednim forumima može se naći puno informacija o efektima đubrenja, nakon raznovrsnih testiranja zemljišta, a zaključak je isti: višak elementa A blokira usvajanje elemenata B, C, D i dalje po spisku. Sledeći korak u ovoj situaciji je potraga za nekim drugim sredstvom, pa za još jednim. Na kraju doći ćemo u situaciju da nijedno sredstvo neće odgovarati, a biljke će ispoljavati simptome nedostatka prihrane.
U slučaju sa malčem iz organskih materijala je drugačija slika. On je pun svih potrebnih elemenata u lako dostupnoj formi za biljku, jer i ti biljni ostaci su uzeli iz zemlje «hranu» kako bi porasli, pa u toku razgradnje u našoj bašti sve to vraćaju u zemlju.
Tu se pridruže i kišne gliste, koji rado borave ispod malča, jedu ga i stvaraju humus.
Ispod malča debljine 10-15 cm retko izviri koji korov. Svetla nema, mora da se probije kroz debeli sloj pokrivača, pa na pola puta ugine.
Naroćito je za korove dobar karton. Preko njega se naslaže trava iz kosačice, slama, lišće… Pa “srećno” vam bilo, korovi!
Malč umnogome smanjuje potrebu za zalivanjem. Jer sva ta organika, posložena preko zemlje sprečava vlagu da isparava sa površine zemljišta. Ispod malča tokom noći stvara se rosa, koja od ranog jutra zaliva naše biljke. Još crevo nismo upotrebili, a bašta je već zalivena.
Gljivična i bakterijska oboljenja biljaka potiču iz zemlje. Štetne gljive i mikroorganizmi žive u njoj. I prvom prilikom rado se sele na naše povrće. Ali mi tu imamo debeli sloj trave iz kosačice. Kako oni da se probiju kroz njega? Nikako.
Odakle da uzmemo toliki malč? Sa svih strana. Trava iz kosačice, isplevljeni korovi, slama i naravno lišće. Baš to lišće koje u jesen palimo, puno je korisnih mikroelemenata.
Ovde bi izuzetak bilo samo orahovo lišće. Ali to ne znači da ono ide za spaljivanje. Skupite ga i ostavite ispod oraha. Već u proleće ostaće mala gomilica, većina lišća će se kompostirati tokom zime hraneći usput orah.
Malč se stavlja po celoj bašti u što debljem sloju. I ispod drveća isto. I konstantno se dodaje. A u jesen nas očekuje iznenađenje. Sav taj malč se pretvorio u fini sloj komposta. Pri tome, kompostiranje se dešavalo u prisustvu biljke, a to znači da je biljka usvojila 100% koristi od toga jer se hranila, ne samo mikroelementima iz takvog malča nego i gasovima dok se on pretvarao u kompost.
Kod malčiranja slamom može se javiti nedostatak azota. Ali taj problem se lako rešava. Cela bašta se redovno zaliva mikrobiološkim đubrivom, koje obezbeđuje pravilan način razgradnje malča.
Neko več razmišlja: ali u lišću su bolesti! Prvi ko uslika paradajz koji boluje od kovrdžavosti lista breskve ili monilije dobije čokoladu. 🙂 Jer voće i povrće imaju različite bolesti, a u većini slučajeva i štetočine. Samo smrdibube su univerzalne. 🙂
Ko se setio puževa? Da da, mogu da se pojave ispod malča, ali tu su žabe koje se isto vrlo rado sele ispod njega. A tek sa kojim apetitom ježevi “krckaju” puževe…
Miševi-konstantno prisutni u našim baštama. Malč nikako ne utiče na njihovu populaciju.
Poznata bajka da će se ispod malča sve ubuđati- pa, ono belo što često viđamo na slami uglavnom je Baccillus subtillis, vrlo korisna bakterija i glavni neprijatelj plamenjače. Setite se starog saveta o potapanju slame, pa prskanju paradajza tom vodom protiv bolesti.
Uostalom, nemoguće je da se biljka ubuđa ispod malča jer on diše. A još i sprečava zagrevanje zemlje tokom letnjih vrućina.
Legende i bajke o štetnosti malča su bezbrojne. A u realnosti što više malča u bašti, to je ona plodnija, sitija i zdravija.
