by Glas Opova | 13.01.2026. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 13. januara (Tanjug) – Srpska pravoslavna crkva i druge crkve koje poštuju julijanski kalendar, obeležavaju u ponoć početak nove 2026. godine, a širom Srbije organizuje se doček. Pravoslavna nova godina, poznata kao julijanska nova godina, u Beogradu će biti obeležena molebanom u Hramu Svetog Save, koji će biti služen pred ponoć, kao i u Beogradu na vodi vatrometom, igrom dronova i laserskim efektima. Srpska Nova godina se proslavlja 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemljama Srbiji, Crnoj Gori, BiH (Republika Srpska), Severnoj Makedoniji kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske, a tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru. Julijanska nova godina slavi se i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, a zanimljiva je činjenica da tradicija obeležavanja julijanske nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, ali i u nekim delovima galske zajednice u Škotskoj.
Srbi su se prema narodnim običajima, tradicionalno za Srpsku novu godinu okupljali i igrali narodne igre, dok je tokom osmanske vladavine bilo zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca gregorijanski “novi” kalendar je zvanično prihvaćen Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine objavljenom u prvom broju Službenih novina Kraljevstva SHS. Tim zakonom predviđeno je da u celoj državi 15. januara prestaje da važi “stari” kalendar i počinje “novi”. Prema običajnom kalendaru, tokom dočeka se ne spava, a običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne. U gradskoj sredini su se u ponoć služile krofne, a u jednu se stavljao zlatnik i verovalo se da će onaj ko pronađe zlatnik imati uspešnu godinu.
Julijanska nova godina u našem narodu se naziva i Srpska nova godina, ali i Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti. U domovima je u susret prazniku porodica na okupu, trpeza je bogata, uz neizostavnu prazničnu pečenicu. Nakon završetka Drugog svetskog rata, proslava Pravoslavne nove godine dugo godina je označavana kao težak nacionalni ispad, a ponovo je počela javno da se slavi od devedesetih godina prošlog veka. Srpska nova godina dočekivana je uz vatromet i koncerte, sa sve većim brojem stranih turista, a ove godine pripremljen je bogat muzički program, a ponegde će biti organizovan i vatromet na trgovima. Javnu proslavu nove pravoslavne godine prva je organizovala beogradska “Kasina”, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, lokali i bioskopi. Srpska pravoslavna crkva 14. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) slavi spomen u čast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku novu godinu – Vasilica. Pravoslavni vernici proslaviće 14. januara tri praznika, slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić.
U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka, kao što se za Božić mesi pogača česnica, za mali Božić se mesi poseban obredni hleb “vasilica”. Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka. Grad Beograd ove godine neće imati organizovan doček Srpske Nove godine, kao što nije bio organizovan ni 31. decembra, najavio je u decembru gradonačelnik Aleksandar Šapić i istakao da je ta odluka doneta jer, kako je rekao, ne želi da nijedno dete bude dovedeno u opasnost, kao što je bilo slučaj prilikom dočeka 2025. godine. Ipak, u noći između 13. i 14. januara nebo iznad srpske prestonice biće obasjano raskošnim vatrometom, najavljeno iz Beograda na vodi, uz spektakularnu igru dronova i laserske efekte. Najavljuju i da će projekcija na Kuli Beograd, najvišoj zgradi u Srbiji i regionu, prikazati nacionalne simbole u harmoničnom spoju tradicije i savremenog izraza. Taj program započeće dva i po minuta pre ponoći.
by Glas Opova | 13.01.2026. | AKTUELNO
SRBIJA/OPOVO, 13. januar 2026.
Posle hladnog jutra sa slabim do umerenim mrazom, u južnom Banatu i okolini Beograda tokom dana biće umereno do potpuno oblačno i malo toplije, uz najvišu temperaturu do 7 stepeni. U jutarnjim satima ponegde su moguće slabe padavine – sneg ili kiša koja se lokalno može lediti na tlu. Vetar će biti slab do umeren, južni i jugozapadni, a kasnije u toku dana u skretanju na zapadni i severozapadni pravac.
Do petka će biti suvo i toplije vreme uz smenu sunčanih i oblačnih intervala i otapanje snežnog pokrivača, a od subote umereno do potpuno oblačno, za dane vikenda na jugozapadu, jugu i jugoistoku ponegde sa kišom, na višim planinama sa snegom, dok se početkom sledeće nedelje padavine mestimično očekuju i u ostalim krajevima. Od petka se u košavskom području očekuje pojačanje jugoistočnog vetra.
by Glas Opova | 12.01.2026. | DRUŠTVO
Za Glas Opova, Marija Pavlović
- Januar 2026. Beograd.
Rast cena energenata i hrane primorava sve više domaćinstava u ruralnim i prigradskim sredinama da traže praktične načine za smanjenje troškova. U Opovu i okolnim mestima, gde je blizina poljoprivrednog zemljišta i dalje deo svakodnevice, samoodrživost postaje ne romantična vizija, već praktičan odgovor na ekonomsku realnost. Ovaj tekst donosi konkretne korake i objašnjenja zbog kojih takav pristup postaje ekonomski opravdana strategija.
Zašto samoodrživost menja ruralni život?
Razlog je jednostavan: svaki dinar koji ne odlazi na račune za struju, gas ili kupovinu hrane ostaje u kućnom budžetu.
Kada se domaćinstvo fokusira na poljoprivredu i proizvede sopstveno povrće, smanji potrošnju energije ili popravlja stvari umesto da kupuje novo, taj novac se može usmeriti na obrazovanje dece, zdravstvenu zaštitu ili investicije koje donose dugoročnu stabilnost. Direktan uticaj na kućni budžet čini ovaj pristup privlačnim.
U praksi, porodica koja gaji paradajz, krastavce i paprike na 50 kvadrata bašte može uštedeti između 20.000 i 30.000 dinara tokom sezone. Kada se saberu uštede na energiji, vodi i manjim popravkama, godišnja razlika postaje vidljiva.
Samoodrživost ne znači potpunu nezavisnost – znači smanjenje troškova tamo gde je to moguće, bez gubitka kvaliteta života. Cilj je pragmatično smanjenje izdataka, a ne izolacija od tržišta.
Ruralna i prigradska područja imaju prirodnu prednost: prostor. Dok u gradu svaki kvadrat košta, ovde je moguće organizovati malu baštu, skladištiti drva ili postaviti solarni panel bez komplikovanih dozvola.
Ta prednost postaje ključna kada se cene osnovnih resursa povećavaju brže od prihoda. Prostor kao resurs olakšava praktičnu primenu mera štednje.
https://www.pexels.com/photo/gardener-planting-seedlings-in-outdoor-garden-30371404/
Praktične navike za manje potrošnje energije
Izolacija je prvi korak koji donosi najveći efekat. Kuća koja gubi toplotu kroz neizolovan tavan ili stare prozore može trošiti i do 40% više energije za grejanje. Postavljanje dodatnog sloja izolacije na tavanu može koštati između 15.000 i 25.000 dinara, ali se investicija vraća za dve do tri sezone kroz manje račune za gas ili struju. Investicija u izolaciju brzo se isplati.
Zamena klasičnih sijalica LED alternativama smanjuje potrošnju struje za osvetljenje za oko 75%. Ako domaćinstvo troši 500 dinara mesečno na osvetljenje, prelazak na LED tehnologiju znači uštedu od 375 dinara mesečno, što je 4.500 dinara godišnje. Ulaganje se sigurno vraća iako košta nekoliko hiljada dinara. LED osvetljenje je jednostavna i brza mera štednje.
Pametno korišćenje aparata takođe čini razliku. Pranje veša na nižim temperaturama (30-40 stepeni umesto 60) smanjuje potrošnju energije za oko 50%, a rezultat je isti za većinu odeće. Isključivanje uređaja iz struje kada se ne koriste eliminiše pasivnu potrošnju koja može iznositi do 10% ukupnog računa. Navike pri upotrebi uređaja direktno utiču na mesečne troškove.
Lokalni izvori hrane i korisni resursi
Bašta od 50 do 100 kvadrata može proizvesti dovoljno povrća za porodicu od četiri člana tokom cele sezone. Paradajz, paprika, krastavci, tikvice i salata zahtevaju minimalno ulaganje – seme košta nekoliko stotina dinara, a osnovna oprema (motika, ašov, kantarica) se kupuje jednom i služi godinama. Domaći uzgoj znatno smanjuje potrebu za kupovinom povrća.
Ključ je planiranje. Umesto nasumičnog sejanja, bolje je napraviti raspored koji osigurava kontinuiranu berbu. Rani paradajz se sadi u aprilu, salata u martu i septembru, a krastavci u maju. Tako se izbegava situacija kada sve sazreva odjednom i deo uroda propada. Raspored setve povećava efikasnost bašte.
Kod izvođenja baštenskih radova, veliki izbor baštenskog alata daje mogućnost da se prilagodi potrebama – od osnovnih ručnih alata za manje površine do mehanizovanih rešenja koja olakšavaju obradu većih parcela. Kvalitetan alat traje godinama i smanjuje napor, što je važno kada se radovi obavljaju redovno tokom cele sezone.
Konzervisanje viška pomaže da se urod koristi i van sezone. Paradajz se može sterilisati u teglama, paprike zamrznuti, a krastavci ukiseliti. To zahteva vreme, ali eliminiše kupovinu istih proizvoda zimi kada su cene duplo veće. Konzervisanje dodaje vrednost i produžava upotrebljivost uroda.
Kako planirati održive kućne projekte?
Svaki projekat počinje procenom potreba i mogućnosti. Ako je cilj smanjenje troškova grejanja, prioritet je izolacija. Ako je cilj manja zavisnost od kupovine hrane, fokus je na bašti. Pokušaj da se sve uradi odjednom obično završava napuštanjem plana zbog prevelikog opterećenja. Postepen pristup povećava šanse za uspeh.
Budžet se može podeliti na faze. Prva godina može biti posvećena osnovnoj opremi i maloj bašti. Druga godina donosi proširenje i eventualno dodavanje sistema za prikupljanje kišnice.
Treća godina uvodi veće investicije poput solarnih panela ili sistema za kompostiranje. Ovaj pristup omogućava postepeno uhodavanje bez finansijskog pritiska. Fazno ulaganje olakšava upravljanje troškovima.
Održavanje je deo plana, ne dodatak. Alat koji se ne čisti posle upotrebe brže hrđa. Bašta koja se ne plevi gubi prinos. Sistem za navodnjavanje koji se ne proverava može procuriti i potrošiti vodu umesto da je štedi. Redovno održavanje produžava vek trajanja svega i smanjuje potrebu za zamenom. Redovno održavanje štedi resurse i novac.
https://pixabay.com/photos/equipment-outdoors-dirt-dig-2047314/
O čemu razmišljaju susedi i zajednica?
U manjim mestima, iskustvo se prenosi direktno. Komšija koji već ima funkcionalan sistem za navodnjavanje može pokazati kako ga je postavio i koliko ga košta održavanje. To je vrednija informacija od bilo kog vodiča, jer dolazi iz istih klimatskih i ekonomskih uslova. Lokalno znanje često je najpraktičnije.
Zajedničke nabavke smanjuju troškove. Kada nekoliko domaćinstava naruči seme ili đubrivo zajedno, dobija se količinski popust. Ista logika važi za alat koji se koristi povremeno – kosilica, motorni kultivator ili testera mogu biti zajednička investicija koju deli nekoliko porodica. Zajedničke nabavke štede novac i resurse.
Neki počinju sa skepticizmom, drugi sa entuzijazmom. Rezultat zavisi od toga koliko je pristup realan.
Samoodrživost nije koncept sve-ili-ništa – to je spektar malih odluka koje, zajedno, čine vidljivu razliku u budžetu i kvalitetu života. Postepene promene vode ka dugoročnim koristima. Za još korisnih informacija, posetite naš sajt!
by Glas Opova | 12.01.2026. | DRUŠTVO
Izvor: RTS
Hladni dani, ledena kiša i otopljen sneg koji se ponovo smrzavaju prave brojne probleme vozačima – od zaleđenih brava i vrata do slabe vidljivosti i problema sa akumulatorom. Iskusni auto-mehaničar Đorđe Šljukić ukazuje na najčešće greške i daje savete kako da se automobil pravilno pripremi za zimu
Ne otvarajte zaleđena vrata na silu
Pokušaj nasilnog otvaranja vrata može dovesti do oštećenja kedera, brava ili retrovizora. Da bi se to izbeglo, važno je na vreme pripremiti automobil za zimu. Najjednostavniji i proveren način je premazivanje gumenih delova vrata – kedera – glicerinom. Tako se sprečava lepljenje i zaleđivanje vrata. Ovaj postupak treba uraditi pre početka zime, ali i nakon svakog pranja vozila.
Podmazujte brave
Kod starijih vozila sa klasičnim ključem, brave je potrebno redovno podmazivati kako ne bi došlo do njihovog smrzavanja. Savremena vozila sa daljinskim otključavanjem manje su podložna ovom problemu, ali i kod njih može doći do toga da su vrata otključana, a da se ne mogu otvoriti zbog zaleđenog kedera.
Ne podižite brisače preko noći
Iako mnogi vozači misle da tako štite brisače, njihovo podizanje tokom noći može biti opasno. Opruga brisača može da ih vrati velikom silom i ošteti vetrobransko staklo, čija je zamena skupa. Bolje je ujutru odvojiti nekoliko minuta više za čišćenje stakala.
Dajte automobilu vreme da se zagreje
Jedna od čestih grešaka je žurba. Poželjno je da motor radi nekoliko minuta u mestu pre polaska, kako bi dostigao radnu temperaturu. To koristi i vozilu i vozaču, jer omogućava temeljno čišćenje stakala i punu vidljivost.
Led na staklima – alkohol kao brzo rešenje
Alkohol može brzo da otopi led na staklima. Može se koristiti u bočicama sa raspršivačem, ali nakon toga stakla moraju biti dobro očišćena, jer voda koja ostane nakon isparavanja alkohola može ponovo da se zaledi.
Pazite na akumulator
Akumulator je čest uzrok problema zimi. Prvi znak da je pri kraju je otežano startovanje motora, posebno ujutru. Vozači bi na taj signal odmah trebalo da se jave servisu. Postoje uređaji kojima se može precizno proveriti stanje akumulatora, a redovno održavanje vozila omogućava da se problem uoči na vreme.
Očistite sva stakla – i još jedno važno mesto
Pre polaska neophodno je očistiti sva stakla, ne samo vetrobransko. Pored toga, često se zanemaruje prostor između haube i vetrobranskog stakla, gde se nalaze rešetke za ulaz spoljašnjeg vazduha. Ako su one zapušene snegom ili ledom, u kabinu neće ulaziti svež vazduh, što dovodi do magljenja stakala i smanjene vidljivosti.
Ovakvim jednostavnim koracima mogu se izbeći neprijatna iznenađenja, ali i značajno povećati bezbednost u zimskim uslovima vožnje.
by Glas Opova | 11.01.2026. | PRIRODA I EKO
OPOVO, 11. januar 2026.
Članovi Lovačkog društva „Fazan“ iz Opova sproveli su akciju zimske prihrane divljači u lovištu na području opštine. Tokom akcije, lovci su obišli hranilišta i izneli potrebne količine hrane, kako bi divljač imala obezbeđene dovoljne zalihe u najhladnijem delu godine.
Akcija je realizovana u skladu sa planom gazdovanja lovištem, a u njoj je učestvovao nekoliko članova društva, koji su svojim dobrovoljnim radom još jednom pokazali odgovoran odnos prema prirodi i divljači. Redovna zimska prihrana doprinosi očuvanju brojnosti divljači i predstavlja jedan od najvažnijih zadataka lovaca tokom zimskih meseci.
Iz Lovačkog društva „Fazan“ poručuju da će i u narednom periodu nastaviti sa obilascima terena i dopunjavanjem hranilišta, u zavisnosti od vremenskih uslova, kako bi divljač u lovištu kod Opova bez većih gubitaka prebrodila zimu.
