by Glas Opova | 13.01.2026. | DRUŠTVO
Za Glas Opova, Marija Pavlović,
BEOGRAD, 13. januar 2025.
Kad komšijski dom postane meta provale, mnogi počnu ozbiljno da računaju troškove zaštite. U Srbiji se cene kreću od nekoliko desetina hiljada dinara za jednostavne panelne ograde do preko milion dinara za kompletne sisteme sa motorima, kamerama i kontrolom pristupa. Razumevanje faktora koji utiču na konačan iznos pomaže da se planira budžet i izbegnu nepotrebni troškovi.
Zašto rastu troškovi zaštite imovine?
Cena čelika i aluminijuma direktno utiče na troškove ograda i kapija. Kada se na svetskom tržištu poveća cena sirovina, domaći proizvođači to osete u roku od mesec dana. Panelne ograde po najboljoj ceni na tržištu danas traže precizniji proračun nego pre tri godine, jer su troškovi proizvodnje porasli za 20-30% u zavisnosti od tipa materijala. Drugi faktor je kvalitet zaštite. Antikorozivna obrada prema DIN EN ISO 1461 standardu produžava vek trajanja ograde za deceniju ili više, ali povećava početnu investiciju. Oni koji biraju jeftinija rešenja često moraju da menjaju delove već posle pet godina, što na kraju košta više. Treći razlog je u dodatnoj opremi. Motor za kapiju, senzori pokreta i video nadzor postaju standard, a ne luksuz. Kompletna automatizacija ulaza može dodati 50.000-150.000 dinara na osnovnu cenu kapije, ali eliminiše potrebu za fizičkim otvaranjem i omogućava kontrolu pristupa iz kuće ili preko telefona.
Kako odrediti realni budžet za zaštitu?
Precizno merenje je ključno. Dužina ograde, visina panela i tip terena određuju količinu materijala. Za dvorište od 300 kvadratnih metara sa standardnom ogradom visine 1,5 metara potrebno je između 60 i 80 metara panela. To znači investiciju od 120.000 do 200.000 dinara samo za materijal, bez montaže. Montaža dodaje 20-40% na cenu materijala. Profesionalna ugradnja obezbeđuje stabilnost i pravilno postavljanje stubova, što je posebno važno na neravnom terenu. Pokušaji uštede na montaži često se završavaju naknadnim troškovima jer ograda nije pravilno postavljena ili se paneli pomeraju nakon kiše. Kapije zahtevaju poseban proračun. Jednostavna dvokrilna kapija bez motora košta od 30.000 do 60.000 dinara, dok klizna kapija sa motorom i daljinskim upravljanjem može dostići 150.000 dinara. Izbor zavisi od učestalosti korišćenja i potrebe za automatizacijom.
https://unsplash.com/photos/brown-metal-fence-on-gray-concrete-floor-Xplil9708ZY/https://pixabay.com/photos/tape-measure-measure-up-2157303
Tehnička rešenja koja štede vreme i novac
Lasersko sečenje omogućava preciznu izradu panela po meri, što smanjuje otpad i skraćuje vreme montaže. Proizvođači koji koriste ovu tehnologiju mogu da isporuče gotove elemente za manje od dve nedelje. Tradicionalni postupci zahtevaju mesec dana ili više. Samonosive kapije eliminišu potrebu za donjim vodičem, što olakšava održavanje i smanjuje rizik od blokade zbog lišća ili snega. Ovaj tip kapije košta 10-15% više od standardne verzije, ali dugoročno štedi vreme i troškove popravki.ŽSistemi za kontrolu pristupa postaju pristupačniji. Turniketi i pešačke barijere za poslovne objekte sada se mogu nabaviti za 80.000-120.000 dinara po komadu, što je upola manje nego pre pet godina. Za stambene komplekse, kombinacija video-interfona i automatske rampe pruža solidan nivo zaštite uz investiciju od 200.000 do 300.000 dinara.
Kako proceniti dugoročnu vrednost investicije?
Vek trajanja materijala određuje realnu cenu. Panelna ograda sa cink prevlakom traje 15-20 godina bez potrebe za farbanjem ili većim popravkama. Jeftinija rešenja bez antikorozivne zaštite zahtevaju održavanje svakih pet godina, što znači dodatnih 20.000-30.000 dinara po ciklusu. Energetska efikasnost motora za kapije utiče na troškove korišćenja. Savremeni motori troše 50-70% manje struje od starijih modela, što na godišnjem nivou znači uštedu od 3.000 do 5.000 dinara. Za kapije koje se otvaraju više puta dnevno, razlika postaje značajna nakon tri godine.
Mogućnost proširenja sistema dodaje vrednost. Ograde koje omogućavaju naknadnu ugradnju senzora ili kamera pružaju fleksibilnost bez potrebe za potpunom zamenom. Oni koji planiraju postepeno unapređenje zaštite biraju modularna rešenja koja se mogu nadograđivati tokom godina.
Kvalitetna zaštita privatnog prostora nije jednokratni trošak, već investicija koja se isplati smanjenjem rizika, nižim troškovima održavanja i dužim vekom trajanja.
Razlika između osnovnog i kvalitetnog rešenja se meri u godinama funkcionalnosti, a ne samo u početnoj ceni. Za još korisnih saveta, posetite naš sajt!
by Glas Opova | 13.01.2026. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 13. januara (Tanjug) – Srpska pravoslavna crkva i druge crkve koje poštuju julijanski kalendar, obeležavaju u ponoć početak nove 2026. godine, a širom Srbije organizuje se doček. Pravoslavna nova godina, poznata kao julijanska nova godina, u Beogradu će biti obeležena molebanom u Hramu Svetog Save, koji će biti služen pred ponoć, kao i u Beogradu na vodi vatrometom, igrom dronova i laserskim efektima. Srpska Nova godina se proslavlja 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemljama Srbiji, Crnoj Gori, BiH (Republika Srpska), Severnoj Makedoniji kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske, a tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru. Julijanska nova godina slavi se i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, a zanimljiva je činjenica da tradicija obeležavanja julijanske nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, ali i u nekim delovima galske zajednice u Škotskoj.
Srbi su se prema narodnim običajima, tradicionalno za Srpsku novu godinu okupljali i igrali narodne igre, dok je tokom osmanske vladavine bilo zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca gregorijanski “novi” kalendar je zvanično prihvaćen Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine objavljenom u prvom broju Službenih novina Kraljevstva SHS. Tim zakonom predviđeno je da u celoj državi 15. januara prestaje da važi “stari” kalendar i počinje “novi”. Prema običajnom kalendaru, tokom dočeka se ne spava, a običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne. U gradskoj sredini su se u ponoć služile krofne, a u jednu se stavljao zlatnik i verovalo se da će onaj ko pronađe zlatnik imati uspešnu godinu.
Julijanska nova godina u našem narodu se naziva i Srpska nova godina, ali i Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti. U domovima je u susret prazniku porodica na okupu, trpeza je bogata, uz neizostavnu prazničnu pečenicu. Nakon završetka Drugog svetskog rata, proslava Pravoslavne nove godine dugo godina je označavana kao težak nacionalni ispad, a ponovo je počela javno da se slavi od devedesetih godina prošlog veka. Srpska nova godina dočekivana je uz vatromet i koncerte, sa sve većim brojem stranih turista, a ove godine pripremljen je bogat muzički program, a ponegde će biti organizovan i vatromet na trgovima. Javnu proslavu nove pravoslavne godine prva je organizovala beogradska “Kasina”, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, lokali i bioskopi. Srpska pravoslavna crkva 14. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) slavi spomen u čast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku novu godinu – Vasilica. Pravoslavni vernici proslaviće 14. januara tri praznika, slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić.
U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka, kao što se za Božić mesi pogača česnica, za mali Božić se mesi poseban obredni hleb “vasilica”. Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka. Grad Beograd ove godine neće imati organizovan doček Srpske Nove godine, kao što nije bio organizovan ni 31. decembra, najavio je u decembru gradonačelnik Aleksandar Šapić i istakao da je ta odluka doneta jer, kako je rekao, ne želi da nijedno dete bude dovedeno u opasnost, kao što je bilo slučaj prilikom dočeka 2025. godine. Ipak, u noći između 13. i 14. januara nebo iznad srpske prestonice biće obasjano raskošnim vatrometom, najavljeno iz Beograda na vodi, uz spektakularnu igru dronova i laserske efekte. Najavljuju i da će projekcija na Kuli Beograd, najvišoj zgradi u Srbiji i regionu, prikazati nacionalne simbole u harmoničnom spoju tradicije i savremenog izraza. Taj program započeće dva i po minuta pre ponoći.
by Glas Opova | 13.01.2026. | AKTUELNO
SRBIJA/OPOVO, 13. januar 2026.
Posle hladnog jutra sa slabim do umerenim mrazom, u južnom Banatu i okolini Beograda tokom dana biće umereno do potpuno oblačno i malo toplije, uz najvišu temperaturu do 7 stepeni. U jutarnjim satima ponegde su moguće slabe padavine – sneg ili kiša koja se lokalno može lediti na tlu. Vetar će biti slab do umeren, južni i jugozapadni, a kasnije u toku dana u skretanju na zapadni i severozapadni pravac.
Do petka će biti suvo i toplije vreme uz smenu sunčanih i oblačnih intervala i otapanje snežnog pokrivača, a od subote umereno do potpuno oblačno, za dane vikenda na jugozapadu, jugu i jugoistoku ponegde sa kišom, na višim planinama sa snegom, dok se početkom sledeće nedelje padavine mestimično očekuju i u ostalim krajevima. Od petka se u košavskom području očekuje pojačanje jugoistočnog vetra.
