Hotel “Stari Banat” je idealno mesto za sve vrste proslava, gde se najčešće odigravaju rođendani, svadbe, krštenja i slično…
Objekat hotela raspolaže dečjom igraonicom i dvema salama za proslave (svečana sala i restoran). Svečana sala ima kapacitet od 120 mesta i muzičku binu. Prostrana je i pogodna za organizovanje svih vrsta proslava i manifestacija. Restoran hotela ima kapacitet od 32 mesta, tako da je prikladan za organizovanje manjih koktela i svih vrsta proslava sa manjim brojem gostiju.
Trudimo se da svi vaši srećni trenuci budu još srećniji i za pamćenje. Ne samo da slavimo sa vama, već profesionalno i stručno organizujemo sve vrste vaših proslava. Po dogovoru, hotelski menadžment i osoblje rade organizaciju, uslugu i dizajniranje prostora za proslave i svečanosti. Pružamo i ketering usluge pri organizaciji događaja. Svojim gostima nudimo pomoć u svim sferama organizacije keteringa, počevši od idejnog rešenja, preko stručnih konsultacija tokom planiranja, do konačnog sprovođenja utvrđenih ciljeva, poručuju iz hotela “Stari Banat”
Nakon Prvog svetskog rata, ujedinjenja i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prestolonaslednik i regent (kralj) Aleksandar I Karađorđević je obilazio razne krajeve nove države. Tako je, verovatno 1921. godine, zajedno sa predsednikom vlade Nikolom Pašićem i načelnikom generalštaba vojske Živojinom Mišićem, prolazeći kroz naš kraj (Sefkerin, Opovo, Baranda, Čenta), tada jedinim putem sa tvrdom podlogom Pančevo – Opovo – Perlez – Zrenjanin (Petrovgrad) imao i kraće zdržavanje u Opovu.
Kako navodi Andreas Majer, visoku državnu delegaciju sa nešto vojne pratnje dočekao je i pozdravio ispred opštinske zgrade predsednik Vlada Milakov, a Julkica Matić je Aleksandru Karađorđeviću na dar predala košulju.
Postoji priča da se Aleksandar zadržao i u Barandi gde se susreo sa jednim delegatom, pretpostavljamo Velike narodne Skupštine koja je donela odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji ili je možda bio skupštinski poslanik. Kako god bilo, priča kaže da je Aleksandar na njegovo insistiranje svratio do njegovog domaćinstva, a da li je u pitanju samo lokalna legenda ili ima nešto istine u tome, ne možemo sa sigurnošću reći. Ako među našim čitaocima ima nekog koje bolje upoznat sa ovom pričom bili bi smo zahvalni da nas kontaktira.
Pretpostavku da je to bilo 1921. godine zasnivamo na činjenici da je Nikola Pašić bio predsednik Vlade Kraljevine SHS u periodu od 1921 do 1924. godine, a Živojin Mišić načelnik generalštaba vojske Kraljevine SHS u periodu od 1918. do 1921. godine, kao i da je Vlada Milakov bio drugi po redu predsednik opštine (ekvivalent današnjoj mesnoj zajednici) nakon Prvog svetskog rata, tako da bi 1921. godina bila optimalna za datovanje ovog događaja.
