NOVI SAD, 17. februar 2021 – Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore predstavnicima 24 lokalne samouprave za finansiranje i sufinansiranje infrastrukturnih projekata u oblastima saobraćajne infrastrukture, vodosnabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, osnovnog obrazovanja i vaspitanja i razvoja sporta.
Ispred Opštine Opove ugovor o finalnim radovima na projektu izgradnje puta Opovo – Debeljača potpisao je predsednik opštine Miloš Markov.
„Danas smo sa Upravom za kapitalna ulaganja Vojvodine potpisali ugovor o finansiranju poslednje faze puta Opovo – Debeljača i mislim da ćemo do kraja 2021. godine završiti ovaj posao. Moram da napomenem da paralelno s tim radimo već na projektu samo priključenja, imali smo radni sastanak sa firmom Štrabag, koja radi ove vrste poslova ispred Puteva Srbije, tako da očekujemo kada krene građevinska sezona, a brzo će krenuti, budemo spremni, imamo kompletnu dokumentaciju i možemo da radimo maksimalno brzo i odgovorno kako bi ovaj put priveli nameni do kraja godine. Ovo je nama jedan od strateški bitnih projekata čija se realizacija radi godinama unazad. Nama je posebno bitno da tokom 2021. godine uspemo da završimo ovaj posao kako bi mogli dalje aplicirati sa nekim novim projektima i novim idejama na novim konkursima Uprave za kapitalna ulaganja“, rekao je za Glas Opova Markov nakon potpisivanja ugovora.
U izjavi za Glas Opova, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je značaj izgradnje puta na međuopštinskoj saradnji kao i povezivanju ove lokalne saobraćajnice sa budućim autoputem Beograd – Zrenjanin – Novi Sad.
„Ove godine ćemo odobriti 162 miliona dinara za završetak radova na izgradnji puta od Opova do Debeljače. Važna lokalna saobraćajnica koja će povezati dva mesta i omogućiti učenicima, zaposlenima da brže komuniciraju. U neposrednoj blizini je i trasa budućeg autoputa od beograda do Zrenjanina, u ovoj dugoj deonici od Zrenjanina do Novog Sada i sa ovom malom i ovom velikom investicijom ćemo povezati mesta, učiniti ih bližim velikim centrima, omogućiti privredi i privrednicima da otvaraju nova radna mesta u industrijskim i poslovnim zonama i to je smisao rekonstrukcije i izgradnje saobraćajne infrastrukture. Ono što je važno jeste da malo kasnimo kada je reč o izgradnji puta Opovo – debeljača jer smo šest ili sedam meseci proveli u pripremi projekta i u reakciji na proceduru, na žalbe koje su postojale. Nadam se da svega toga neće biti u ovoj godini i da ćemo put završiti i da ćemo svih 12 kilometara pustiti u funkciju. Mi smo se u tehničkom smislu bavili i za to smo opredelili sredstva, jednom deonicom od nekoliko stotina metara koja je močvarno tlo i za to smo takođe opredelili novac, tako da gotovo 200 miliona dinara će biti utrošeno za za ovaj nedostajući deo puta. Radujem se i verujem da će građani i jedne i druge opštine imati priliku da put koriste već do kraja 2021. godine“, izjavio je Mirović.
Dodeli ugovora prisustvovao je i direktor Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine Nedeljko Kovačević, a prema planu projekta završetak lokalnog puta Opovo – Debeljača planira se do kraja 2021. godine.
U 7. kolu kadetkinje i mlađe pionirke Agros Basketa bez pobede
Opovo, 17. februar 2021;
Tokom vikenda i praznika odigrano je 7. kolo KSB prvenstva za košarkašice. Pionirke Agros Basketa su bile slobodne, a na parket su izašle kadetkinje i mlađe pionirke. Nažalost, ovog puta obe ekipe bez trijumfa. Mlađe pionirke su kao domaćin izgubile od ekipe Ras rezultatom 9:65, dok su kadetkinje na gostovanju u derbi meču sa Art Basket 2 poražene reuzltatom 65:40
Opovo. 17. Februar 2021 Rok za plaćanje prve ovogodišnje rate poreza na imovinu ističe danas, a on je ovaj put pomeren zbog praznika.
Iznos poreza koji treba platiti u prvom kvartalu 2021. godine isti je kao i iznos za poslednji kvartal 2020.
Za kašnjenje u izmirivanju te obaveze plaća se zatezna kamata od devet odsto godišnje.
Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave, a plaća se u četiri rate – prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 15. novembra.
Organska hrana sve traženija,zasadi povećani za 800 hektara
BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) – Površine zasada organskom hranom u Srbiji su u 2020. uprkos otežavajućim okolnostima zbog kovida 19, povećane za 800 hektara u poređenju sa predhodnom godinom kada je površina zasada bila 2.200 hektara, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branisalav Raketić.
Ističe u izjavi za Tanjug da u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane koja postaje sve značajniji vid proizvodnje.
Raketić dodaje da su to, pre svega, obradive površine za proizvodnju različitih kultura, a da su nešto manje površine pod livadama i pašnjacima.
Potencijalni proizvođači koji žele da se bave prodajom organske hrane, najpre treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo, kaže Raketić.
“To je jedan trend koji postoji i u EU. Organska proizvodnja predstavlja dobar izvozni potencijal, a naredni period treba iskoristiti za jačanje proizvodnje organske hrane. Da što više ovu vrstu hrane približimo našim potrošačima da vide koje su prednosti organskih proizvoda”, ističe on.
Dodaje da su ciljne grupe za konzumiranje ove hrane mladi bračni parovi, deca u školskim i predškolskim ustanovama.
Takođe, sagovornik Tanjuga kaže da je evidentno da treba više raditi na proizvodnji organskog stočarstva, kao i da Srbija tu ima veliki potencijal.
Naviše je zastupljena organska proizvodnja voća, navodi Raketić i dodaje da je akcenat na malini, kupini, borovnici.
Kada je reč o povrću, tu je uglavnom proizvodnja krompira, luka i šargarepe.
“Imamo jedan segment koji posebno potenciramo, to je proizvodnja gotovih proizvoda u vidu voćnih sokova i namaza”, ističe on.
Osvrnuvši se na izvoz, kaže, da je u tom slučaju voće dominantno.
Ističe da je 2020. izvoz bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je bio 2019, kao i da se najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju…
To su uglavnom smrznute upakovane maline sa deklaracijom, koje kao takve dolaze do krajnjeg potrošača, što je bitno, kaže Raketić, jer potrošač može da vidi poreklo odakle ona dolazi. To je potrošaču važno.
Odgovarajući na pitanje da li se u Srbiji proizvodi sva organska roba koje naše tržište traži, ukazuje da dosta uvozimo ovsene pahuljice, testenine.
Prema njegovim rečima, mlinska industrija je jedna od vitalnih industrija koja na godišnjem nivou proizvede više od 142.000 tona testenina.
“Ovo je signal mlinskoj industriji da se može lako preorijentisati na proizvodnju testenine koja je dobijena od organskog brašna, jer je sve veća potražnja potrošača za ovim brašnom. Mora se proizvoditi ono što su zahtevi potrošača”, ističe sagovornik.
Broj korisnika organske hrane iz godine u godinu se povećava, kaže Raketić, komentarišući koliko je organska hrana sve aktuelnija u Srbiji.
Dodaje da tome svedoče i maloprodajni objekti u Beogradu koji u svom asortimanu imaju organske proizvode.
U vezi s tim ističe da je udeo organskih proizvoda u pojedinim maloprodajnim objektima veći od 30 odsto od ukupne robe koju nude potrošačima, što nam, po njegovim rečima, govori da je organska grana sve vise zastupljena u Srbiji.
“Izvoz je legitiman, ali je jako važno da napravimo lepezu organakih proizvoda, a to ne mozemo ako nemamo jako domaće tržište. Stavićemo akcenat na promociju tih prozvoda i zajedno sa proizvođačima i maloprodajnim objektima da ih što vise približimo potrošačima”, kaže on.
Sistem garancije da je roba organskog porekla je bitan za potrošača, ukazao je Raketić, odgovarajući na pitanje na koji način kupac može biti siguran da je kupio organski proizvod.
Sistem obezbeđuje garanciju da ono što se prodaje kao organsko zaista to i jeste, i podleže deklaraciji, naglasio je on.
Kada je reč o ceni organske hrane, kaže, da je u zavisnosti od proizvoda ona nekada skuplja za 30 odsto, a kod određenih vrsta proizvoda čak i duplo, što je dodatna dobit za proizvođače.
S druge strane, napominje, proizvodnja organske hrane je skuplja jer zahteva fizički rad, ali je sužen i izbor dodavanja određenih konzervanasa, aditiva, đubriva…
