Novi
Sad bio je domaćin prvenstvo Vojvodine u dečijoj atletici. Spartak iz Opova
učestvovao je sa tri ekipe, 2011. godište, 2008. godište i 2009/2010. godište.
Ekipa
sačinjena od dece rođene 2011. godine u sastavu Lazar Čatlajić, Filip Poledica,
Damjan Mumović, Luka Živanov, Damjan Knežević, Divna Milovanov, Tarja Pandurov,
Dunja Čelebićanin, Nina Cvetković osvojila je treće mesto.
Generacija
2009/2010. godište osvojila je četvrto mesto. Ekipa je učestvovala u sastavu
Una Rackov, Sara Stojanović, Nevena Milovanov, Katarina Vasić, Ivana Šotić,
Jelena Tomić, Strahinja Simić, Miloš Krivokuća, Jovan Svirac, Duško Vasić. , – Bili su treći do poslednje discipline, ali
ne može im se ništa zameriti jer su stvarno borili do samog kraja – izjavio je
trener Nemanja Stojanović.
Ekipa
2008. godište je takođe osvojila četvrto mesto, a ekipu su činili Anja Aćimov,
Andrea Popov, Marijana Milkovski, Mia Rackov, Tamara Todorović, Jelena Rokvić,
Damjan Ivanovski, Uroš Momčilov, Stefan Antić.
Takmičilo
se u pet disciplina: Štafetni poligon, bacanje vorteksa, bacanje medicinke,
skok u dalj – “gde ja stadoh ti produži” i poligonu izdržljivosti.
Rezultat
je bio u drugom planu, bitno je da su se mališani lepo družili i zabavljali.
KONKURS ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU NOVE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U POLJOPRIVREDI
Novi Sad, 27. Februar 2019 Konkurs za dodelu kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) u poljoprivredi u 2019. godini
Pokrajinski fond za razvoj
poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za nabavku nove
poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne).
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim
gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u
Registar poljoprivrednih gazdinstava. Krediti će se realizovati isključivo na
terotoriji AP Vojvodine.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom
stopom od 1,5% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći
način:
o Kreditiraće se nabavka pogonske i priključne mehanizacije
o Maksimalan iznos kredita 40.000 evra
o Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra,
o Za pogonske mašine grejs period u trajanju od 6 meseci uz učešće od 20%, za
vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
o Za priključne mašine grejs period u trajanju od od 6 meseci, bez učešća, za
vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
o Rok otplate kredita 60 meseci,
o Otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po
isteku grejs perioda (ukupno 11 rata).
Kredit će biti realizovan tako što će
Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču mehanizacije koju bude odabrao
učesnik konkursa.
Predračuni učesnika konkursa moraju
isključivo biti od dobavljača čija je osnovna delatnost proizvodnja i prodaja
poljoprivredne mehanizacije.
Prioritet u dodeli kredita imaće
učesnici konkursa sa predračunima proizvođača mehanizacije i zastupnika stranih
firmi sa ovlašćenim servisom kao i učesnici koji do sada nisu koristili kredite
Fonda.
Krediti će se odobravati u skladu i na
osnovu PRAVILNIKA O RASPODELI SREDSTAVA SA UTVRĐENIM KRITERIJUMIMA ZA DODELU
KREDITA PO RASPISANIM KONKURSIMA U 2019. godini;
Prijave se mogu preuzeti u
Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, opštinskim
kancelarijama, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Pored
popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću
dokumentaciju:
1. originalni predračun sa specifikacijom iskazan u dinarskom iznosu
(Napomena:Fond neće prihvatati izmene predračuna u toku trajanja konkursa);
2. original lista nepokretnosti za poljoprivredno zemljište ne stariji od 15
dana, na koje se može staviti založno pravo- izvršna vansudska hipoteka prvog
reda u korist Fonda u jedan i po većoj vrednosti od odobrene vrednosti kredita.
(napomena; podnosilac prijave ne mora biti i vlasnik poljoprivrednog zemljišta
koja će se staviti pod hipoteku);
3. pogonska mašina koja je instrument obezbeđenja mora biti osigurana sa
osnovnim kasko osiguranjem i dopunskim osiguranjem od krađe kod osiguravajućeg
društva i vinkulirana u korist Fonda za sve vreme trajanja otplate kredita.
4. ukoliko je predmet obezbeđenja bankarska garancije potrebno je dostaviti
pismo o namerama izdavanja garancije;
5. original Izvod iz Registra poljoprivrednih gazdinstava koji izdaje Uprava za
trezor(podaci o poljoprivrednom gazdinstvu, prva stana Izvoda kao i ostale
strane izvoda sa podacima o površinama, ne stariji od 30 dana)
6. dokaz o regulisanoj naknadi za odvodnjavanje/navodnjavanje (potvrda JVP
„VODE VOJVODINE”) ne starije od 30 dana;(za podnosioca prijave, za vlasnika
poljoprivrednog zemljišta i za svakog suvlasnika na poljoprivrednom zemljištu);
7. fotokopija lične karte ili očitana čipovana lična karta (za podnosioca
prijave, za vlasnika poljoprivrednog zemljišta i za svakog suvlasnika na
poljoprivrednom zemljištu);
Dodatna
obavezna dokumentacija za pravna lica:
8. izvod iz Agencije za privredne
registre, s poreskim identifikacionim brojem;
9. potvrda Agencije za privredne registre o tome da nad pravnim licem nije
pokrenut postupak stečaja i/ili likvidacije;
Podnosilac prijave – na obrascu koji
je sastavni deo prijave na konkurs – treba da se izjasni o tome da li će
dokumentaciju navedenu pod tačkama 2,5, 6 i 8 pribaviti sam ili je saglasan s
tim da je pribavi Fond, po službenoj dužnosti.
Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita
dobavljaču koju bude odabrao učesnik konkursa
Kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.
Krediti će se odobravti po pristiglim prijavama sve do utroška sredstava
planiranih konkursom.
Realizacija kredita vršiće se u skladu sa prilivom sredstava na račun Fonda.
Konkurs je otvoren od 23. februara
2019. godine do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju.
Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u razmatranje.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti
na telefon: 021/557-451
Tekst konkursa i prijavu možete preuzeti
na sajtu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Opovo, 27.
Februar 2019
Predsednik Opštine Opovo dr Zoran Tasić kaže za “Dnevnik” da je najveći dug
nova lokalna samouprava zatekla u Domu zdravlja, u iznosu od 105 miliona dinara,
dok je danas smanjen na oko 70 miliona dinara. Za tri godine su uspeli da urade
reprogram svih dugova i zaključe ugovore sa svim velikim dobavljačima, ali još
važnije ni jedan dan Dom zdravlja nije bio u blokadi. S druge strane, tvrdi on,
sve apoteke u okviru Doma zdravlja funkcionišu besprekorno u sva četiri
naseqena mesta, koliko broji ova opština.
-Rekonstruisali
smo ambulante u Sakulama i Sefkerinu u koje nije ulagano od 1980.godine – kaže Tasić i dodaje da je pre obnove u
obilasku ovih zdravstvenih ustanova zatekao lekare i pacijente kako sede u
ambulanti u sred zime u perjanim jaknama, uprkos što je radilo grejanje, ali
zbog energetske neefikasnoti, uslovi rada i boravka tamo bili su nehumani. Tasić
dodaje da se ponose činjenicom i da imaju 20 lekara u opštini, od toga 15 specijalista.
Realni prihodi
u budžetu Opštine iznose 270 miliona dinara, a budžet je prošle godine iznosio
blizu 600 miliona dinara, zbog transfernih sredstava, te je pomoć viših nivoa
vlasti očigledna.
-Više od
polovine novca dobili smo što od republičkih, što od pokrajinskih organa. Najviše
novca dobijamo od Uprave za kapitalna ulaganja APV, zatim od Kancelarije za
upravljanje javnim ulaganjima Vlade RS i od pokrajinskih sekreterijata- kaže
Tasić.,
Prema njegovim
rečima, izgradnjom autoputa koji će ići od Beograda do Zrenjanina, pa dalje do
Novog Sada, veći gradovi biće još bliži. Opovo je od Pokrajinske vlade putem
konkursa dobilo 200 miliona dinara za izgradnju puta Opovo- Debeljača.
– Ovaj
projekat pratilo je niz afera u prethodnom periodu i bilo ozbiljno predizborno
obećanje prethodne vlasti, kako predsednika opštine Kovačica, tako i Opova. Oni
su počeli taj projekat, fakturisano je 104 miliona dinara, od čega je plaćeno
54 miliona dinara i tu se stalo sa radovima- napominje predsednik Opštine
Opovo.
On dodaje da
su najpre uradili projekat zatečnog stanja i veštačenje kompletnog puta kako bi
videli koliko je urađeno. Pesak koji je nasut, vetar je odneo, i uvrtđeno je da
urađeni put ne odgovara dokumentaciji, tvrdi Tasić, te da je geo-mehanika puta
i urađenih radova ne odgovara za asfalt koji je trebao da bude postavljen.
-Zato smo
morali sve ispočetka. Prvo smo raskinuli ugovor, što je bio uslov da apliciramo
kod Uprave za kapitalna ulaganja. Konkurisali smo i dobili novac za prve četiri
faze, prvo će se raditi dve, pa dve, sproveli postupak javne nabavke. Jedan deo
finansiran je iz lokalnog buyeta, a drugi iz budžeta Uprave za kapitalna ulaganja-
kaže Tasić i dodaje da su ugovorili šest faza izgradnje puta, odnosno šest
kilometara i 700 metara, i već su izabrani izvođači radova.
Do sada je urađeno
četiri kilometra i 550 metara, a sa radovima se nastavqa sa prvim lepim danima,
što je planirano od 1.marta, da bi se uradio ostatak deonice do 6,7 kilometara.
-Novac koji
smo dobili na poslednjem konkursu biće namenjen za sprovođenje javne nabavke za
ostalih sedam faza. U pitanju je dvogodišnja javna nabavka, i sa tim novcem
planiran je završetak puta- kaže Tasić i dodaje da je put dugačak ukupno 12
kilometara i 600 metara, od toga 10 kilometara prolazi kroz opštinu Opovo, a
ostatak kroz Kovačicu.
Tasić kaže da
je značaj puta višestruk, jer Kovačici smanjuje put do Beograda za dvadesetak
kilometara, a Opovu je važan, jer se veliki deo obradivih površina nalazi
nadomak puta.
-Privredno smo
vezani za taj deo južnog Banata i Kovačicu, i obrazovno, jer nemamo sredwu školu,
te ve}ina naše dece poha|a gimnaziju u Kovaćici- kaže predsednik Opštine Opovo.
Umesto 35 kilometara koliko smo prelazili do sad, po završetku puta bićemo udaljeni
svega 15 kilometara, kaže Tasić.
Pored puta
nalazi se oko 2.000 hektara obradivih površina pod zalivnim sistemom, a
privatno preduzeće “Agros doo” zapošljava više od 100 radnika, i u tom
segmentu, tvrdi Tasić, put puno znači.
-U odnosu na
pre nekoliko godina kada je 1.200 ljudi bilo nezaposleno, danas je ta cifra smanjena
na 803, što znači da je 400 ljudi uposleno, od čega je polovina našla posao na
teritoriji naše opštine- tvrdi Tasić i dodaje da radnici u Opovu rade u dve
firme otvorene za vreme njihovog mandata, kao i proširenje objekata postojećih
firmi.
Opovo ima dve
industrijske zone, jednu u Sakulama, koja se prostire na oko 10 hektara, dok se
druga nalazi izme|u Opova i Barande i proteže se na 15 hektara.
-U Barandi
rade dve firme, jedna se bavi preradom drveta, a druga proizvodnjom stiropora,
dok u Sakulama radi jedna fabrika, grinfild investicija od prošle godine, koja
proizvodi drvo, konkretno dno za gajbice i skoro cela proizvodnja plasira se na
tržište Evropske unije, Grčku, Italiju i deo u Mađarsku- kaže Tasić.
Fabrika koju
je najavljivao predsednik države prilikom nedavne posete Opovu, trebala bi da
se nalazi u slobodnoj industrijskoj zoni između Opova i Barande.
-Svake godine,
koliko možemo i budžet nam dozvoljava radimo na njenom opremanju i ona se
nalazi uz državni put drugog A reda 131 Baranda- Sakule i na taj put se
nadovezuje put Opovo- Debeljača- kaže Tasić i napominje da je tu izgrađeno pešačko-biciklistička
staza koja je bila neophodna zbog industrijske zone i radnika koji tu rade.
Tasić kaže da
je prilikom stupanja na dužnost zatekao praznu kasu i da ga je porazila činjenica
da se prethodna vlast u Opovu više bavila tzv. kapitalnim projektima, koji su
se ispostavili kao potpuni promašaj.
-Primer za to
je i zgrada gde je smešten i moj kabinet, što je trebalo da bude
kulturno-poslovni centar, i da se ovde nalaze lokali za iznajmljivanje. Ovde se
nalazi i bioskopska sala, koja je bila prazna, odnosno nezavršena, bez sedišta,
bine, zavesa, platna rasvete, ozvučenja- kaže Tasić i dodaje da je pet miliona
tada izdvojeno za protivpožarnu zaštitu, što je bilo suludo.
Prema njegovim
rečima, izmenjen je projekat, definisali da se novac preusmeri na požarne
detektore, a novac usmeren na sređivanje sale, bine, kupovinu sedišta, rasvete
i svega neophodnog, te renovirani objekat Doma kulture ima danas salu
kapaciteta 200 mesta, ali i gostovanja velikih pozorišnih trupa…
– Kada je reč o bioskopskim projekcima, samo nedelju dana od prikazivawa u Beogradu i Novom Sadu, naši sugrađani imaju priliku da pogledaju sve filmove. Kulturni život koji je bio potpuno zapušten, suštinski smo promenili- kaže Tasić i dodaje da se kulturni život u Opovu svodio na 12 do 15 izložbi u Galeriji “Jovan Popović”, koja je takođe bila u ruiniranom stanju, od išaranih fasada, razbijenih reflektora, a danas je ta zgrada potpuno rekonstruisana i vodi je mlada Katarina Nikolić Ralić, devojka koja je završila FDU i koja se vratila u rodno mesto, kako bi poboljšala kulturni život Opova, te je on danas raznolik i drugačiji, u odnosu na samo par godina unazad.
Cela opština broji oko 10.440 stanovnika po zadnjem popisu iz 2011. godine i prostire se na površini od 203 metra kvadratna.
-Naša komparativna prednost u odnosu na ostale lokalne samouprave jeste da smo blizu Beograda, svega 30 minuta vožnje od aerodroma “Nikola Tesla”, 27 kilometara od Pančeva, oko 40 kilometara od Zrenjanina i 77 kilometara od Novog Sada, te je naš geostrateški položaj prilično dobar i naša prednost za budućnost i privlačenje stranih investicija i ulaganja u privredu- kaže Tasić.
Stočarstvo, povrtarstvo…
Većina stanovništva bavi se poqoprivredom, što varira od 60 do 80 odsto, zavisno od toga da li se bave poljoprivredom kao osnovnom ili dopunskom delatnošću.
– Specifično je od sela do sela, u Sakulama je zastupljeno stočarstvo i proizvodnja mleka, u Barandi- ratarstvo, u Opovu se dosta ljudi bavi povrtarstvom, dok je u Sefkerinu kombinacija svega pomenutog- kaže Tasić i dodaje da se sve više ljudi odlučuje za proizvodnju povrća, prvenstveno šargarepe, kafriola, krompira, na šta je dostalo uticao “Agros doo” koji je jedan od pokretača poqoprivrede u opštini, jer oni proizvode povrće na više od 2.000 hektara.
Tako poljoprivrednici zajedno sa velikom kompanijom ugovaraju poslove sa “Frikomom”, “Marbom” itd.
Prva stručna konferencija prosvetnih radnika pod nazivom „Svet obrazovanja
briše granice“ će se održati u svečanom duhu 1. i 2. marta u Skoplju, pred mnogobrojnim zvanicama.
Ideju o osnivanju ove stručne Asocijacije je potekla
od dve učiteljice: Željane Radojčić Lukić iz R. Srbije i Vesele Bogdanović iz S.
Makedonije, finalistkinje međunarodnog konkursa za najbolje učitelje „Global tičer
prajz-a“ i učitelja ambasadora „Varki“ fondacije sa područja EX YU, uz pomoć i saradnju
14 suosnivača.
Putem ankete se u članstvo Asocijacije prijavilo 92 nastavnika iz celog regiona (pet bivših republika)
a samo njih 65 je dobilo članstvo Asocijacije.
Lokalna zajednica, između ostalih društava, bi trebala
da podrži i nagradi trud i rad svakog inovativnog nastavnika, radi neophodnog podsticaja
u daljem radu sa najdragocenijim članovima našeg društva. Zato Asocijacija želi
da na ovaj način, skrene pažnju javnosti na nepravedno skrajnutu humanu i vrlo važnu profesiju svakog savremenog društva.
U Skoplju, će se zato uručiti i prve titule „Najbolji
nastavnik bivše Jugoslavije“ 1. i 2. marta 2019.
Učesnici i posetioci ove Prve asocijacije će moći da prisustvuju brojnim
stimulativnim, stručnim sadržajima za prosvetne radnike kao i konferenciji sa sledećim temama:
-Entuzijazam u obrazovanju, prednosti i mana.
-Dostupnost primera dobre nastavničke prakse, inspiracija
ili zamka.
-Liderstvo u obrazovanju u službi afirmacije nastavničke
profesije.
-Predanost umrežavanja nastavnika u budućnosti.
Nada Kljajić učiteljica iz Barande, je jedna od odabranih
prosvetnih nastavnika regiona, zbog svog predanog kreativnog, stručnog, inovativnog,
motivacionog, saradničkog i koordiniranog
rada, koja će u Skoplju dobiti prestižnu titulu „Najbolji nastavnik bivše Jugoslavije“. Ona je takođe odabrana i da zajedno sa još 12
kolega iz regiona (Bosne i Hercegovine, Crne
Gore, Makedonije i Srbije) govori na konferenciji na jednu od aktuelnih tema
sadašnjice: „Entuzijazam u obrazovanju, prednosti i mane“. Jer entuzijazam i ljubav
čine da se u svom poslu čovek oseti motivisano, iako od toga nema nikakve materijalne
dobiti, satisfakcija je nemerljiva.
Treba takođe istaći i to da se ova jedinstvena Asocijacija rukovodi rečima pakistanske učenice Malale Jusufzaj, najmlađe dobitnice Nobelove nagrade za
mir:
„Zapamtite: jedna knjiga, jedna olovka, jedno dete
i jedan nastavnik – mogu da promene svet!“
Za Island drugačije kažu zemlja vatre i leda, i zaista je tako! Ovo je mesto gde se savršeno vidi snaga, moć prirode, pred kojom je čovek često nemoćan.
Island je smešten na samom severnom rubu Evrope, ili još bolje rečeno, između dve kontinentalne ploče, severnoameričke i evroazijske, za koje znamo da se svake godine udaljavaju po nekoliko milimetara. Mlado kopno Islanda nastaje izmedju 16 i 18 miliona godina, stoga se jos uvek vidi snažna vulkanska aktivnost i sve ono sto je posledica takve prirode. Stupanje na tlo Islanda mi se učinilo kao dolazak na neku drugu planetu, Mesec, a nije ni čudo, nisam prva. Od 1965. do 1967. grupa astronauta iz NASA-e, pripremala se za sletanje na Mesec baš sa ovog neverovatnog mesta. Biće da je i Žil Vern imao sličan osećaj, jer je Island uzeo za polaznu tačku da putuje u središte zemlje.
Posle dolaska na aerodrom Keflavik, odlazim u Rejkjavik, najseverniju prestonicu na svetu. Do Rejkavika putujem autobusom, a sama karta za prevoz se moze kupiti na aerodromu, što je dosta dobro organizovano. Ono što je bitno za svakog turistu je I nacin plaćanja, na Islandu zvanična valuta je Islandska kruna, ali mogu da se koriste I u euri. Zemlja sa dosta visokim životnim standardom, sa prosečnom platom oko 3 000 eura, zato I ne čude cene hrane, pića i smeštaja koje su za naš standard često previsoke. Rejkjavik je mali gradić sa oko 119 000 stanovnika (cela država ima oko 323 000), sa zgradama, kućama zanimljive arhitekture podređene klimi i načinu života u takvim uslovima. Često se mogu videti stambeni objekti različitih, svetlih boja kako bi se razbila svakodnevna monotonija. Kuće u samom gradu imaju uglavnom velika okna kako bi što vise svetlosti moglo da uđe u prostorije, a samo mali delovi se otvaraju radi provetravanja, zbog jačine vetra. Moram da se osvrnem i na vetar koji je ovde dosta snažan, čini veću neprijatnost nego niske temperature. I pored toga što se Island nalazi na krajnjem severu Evrope, klimu ublažava topla Golfska struja, koja prouzrokuje maglu i česte padavine. Na ostrvu gotovo da nema drveća, pa su za gradnju i izolaciju često korišćena zemlja, kamen i trava.
Građevina koja se prva vidi sa dolaskom u Rejkjavik jeste
katedrala, koja se pruža u visinu poput nekakve rakete. Obzirom na to da sam
kasno došla u sam smeštaj, trebalo se odmoriti jer je sledeci dan predstavljao
pravu avanturu. Moram da se osvrnem I na posebnu toplinu stanova, a to opet ne
čudi, ako znamo da je Island jedna od zemalja koja svo grejanje dobija od
geotermalnih izvora kojih naravno ima u izobilju. U ovoj zemlji niko ne plaća
grejanje. Sledeći dan odlazim u Plavu lagunu, na prvi pogled izgleda nestvarno.
Voda mlečno-plave boje okružena crnim vulkanskim stenama iznad koje se podiže
oblak magle. Plava laguna je jedna od najvećih atrakcija Islanda, zapravo banja,
ispod cijeg dna se nalazi sloj lave koji greje vodu. Temperatura vode je između
37 I 39°C, dok je spoljašnja u
proseku 5. Bogati geološki slojevi izbacuju obilje minerala, koji su pogodni za
lečenje kožnih oboljenja poput psorijaze. Pre samog ulaska u vodu svako mora da
se istušira I da opera kosu. Takođe u samoj vodi svako od posetilaca može da
potraži od osoblja banje maske za lice koje služe u terapeutske svrhe. Plava
laguna je mesto upoznavanja novih ljudi, sklapanja poslova I druženja. Nakon
boravka u ovoj lekovitoj vodi, sledio je ukusan rucak. Island je zemlja koja
ima veoma razvijen ribolov, zbog toga nikad nije greška naručiti u restoranu
nešto od ribljih specijaliteta poput pastrmke ili lososa. Uvek je preporuka
jesti I jagnjetinu, obzirom na to da je ovčarstvo jedna od malobrojnih grana stočarstva
koja je zastupljena na ostrvu. Poslednjih godina banja beleži sve veći porast
broja posetilaca I sa razlogom, jer zaista predstavlja jedno posebno iskustvo. Sledeći
dan trebalo je obići sam jug ostrva. U dalje istraživanje Islanda moglo se
krenuti samo sa terenskim vozilom, velikih točkova, jer su putevi dosta
klizavi, kiša I sneg se smenjuju na svakih pola sata. Prva odrednica je bio
najveći lednik na Islandu, a kazu I u Evropi – Vatnajökull
.
Nataloženi sneg I led koji godinama, vekovima grade lednik, spuštaju se polako
ka liticama planinskog masiva, odaju neverovatnu snagu, ali I nekakav poseban
mir I spokoj. Pri samom dolasku do lednika, zapazila sam nekoliko manjih sela,
koja imaju po nekoliko kuca I jednu crkvu. Stanovnici ovih sela imaju veće
farme gde se gaje ovce I konji. Na ostrvu se od ostalih životinja mogu zapaziti
irvasi, polarne lisice, ponekad beli medvedi koji zalutaju na santama leda sa Grenlanda.
Međutim, okean predstavlja pravo bogatstvo za ostrvljane, pa se u vodama okeana
mogu vidti kitovi, foke I brojne vrste riba. Takođe, Island je pravo bogatstvo
za ornitologe, a jedan od zastitnih simbola ostrva je morski papagaj.
Nešto dalje od samog glečera, dolazimo do obale I zatičemo led koji
pluta preko rečnih tokova I odlazi polako ka okeanskoj obali.
Atrakcija ostrva je I vodopadi Skógafoss,impozantan vodopad sa 60 m visine. Njegove lepote su
zabeležene u filmovima holivudske I bolivudske produkcije. Island, zemlja
Vikinga, beleži sve veći rast broja
turista, toliko da ne mogu da se potkrepe smeštajni kapaciteti, takođe, ljudski
resurski ostrva postaju nedovoljni. Nadam se da ovako značajan priliv turista
neće ugroziti ovaj savršen ekosistem kome bih se svakako ponovo vratila.
