PANČEVO, 10. novembar 2021 – Velikom izložbom Narodni muzej Pančevo obeležio je 100 godina od rođenja slikara, skulptora i pisca Zorana Petrovića iz Sakula.
Autor postavke je kustos istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov, dok je prostorno oblikovanje izložbe i dizajn izložbenih panoa uradio grafički studio Žiža. Takođe, izložbu je pratio i bogato urađen katalog.
Pred autora postavke na otvaranju su govorili direktor Narodnog muzeja Pančevo Miroslav Birclin i Zoranov bliski prijatelj, glumac Miroslav Žužić.
Zoran Petrović rođen je 7. aprila 1921. godineu selu Sakule, završava Gimnaziju u Pančevu, kasnije se pridružuje partizanskim jedinicama i učestvuje u borbama protim okupatora da bi nakon završetka rata postao jedan od glavnih pokretača kulturne i umetničke scene u Jugoslaviji, stvarajući svoja fantastična platna i skulpture, stvarajući generacije novih umetnika kroz svoj rad na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, pišući knjige…
„Pančevo je grad moje mladosti. U njemu sam prva slikanja izvodio kao đak Gimnazije akvarelom i uljanim bojama. Kao dete sa sela zavoleo sam varoške ulice, lepe kuće na jedan kat sa kupolama i tornjeve crkvene i obale Tamiša i nasipe i velike lađe na tamiškom pristaništu. U ovoj varoši poželeo sam da postanem slikar.
Ovim Legatom uzvraćam Pančevu moje dugovanje za lepotu i dobrotu kojom su me ljudi i grad prihvatili.
Legat posvećujem uvaženim profesorima pančevačke Gimnazije koji su nas vaspitavali i u život usmerili, i đacima generacije sa kojima sam maturirao 1942/43. školske godine.“
Ovako Zoran Petrović (1921-1996) opisuje svoj odnos prema Pančevu prilikom svečane dodele Legata gradu Pančevu maja 1989. Pančevo, nakon Sakula, na drugom mestu kao potreba, ušlo je u Zoranov svet, postalo mitsko i stvarno kao i rodno mesto. Povezanost začeta u ranom gimnazijskom periodu, kada stanuje u njemu, pretvorila se tokom umetnikovog života u naročitu naklonost i ljubav. Pančevu se vraćao sledom svoje profesionalne karijere obeleživši u njemu bitne etape umetničkog razvoja – te mu je grad često bio prvi pratilac i mesto rađanja pionirskog uspeha.
Pančevački legat kojem je svojevremeno sticajem okolnosti pridodat i legat iz Sakula (umetnička dela i dokumentarni materijal iz Galerije u umetnikovoj kući) svedok je bogatstva imaginacije i svestranosti legatora, jednog sveta koji je stvorio svojim likovnim i literarnim radom i životom obično-neobičnog čoveka, i upravo obuhvata njegov vek stvaranja gotovo celovito od 1946-1993. Sadrži više od tri stotine pedeset slika, crteža, skultura, grafika, kolaža, akvarela i reljefa uz vredan dokumentarni materijal.
Izložba je rezultat su trogodišnjeg istraživanja autora izložbe Dimitrija Jovanova, kustosa istoričara umetnosti Narodnog muzeja Pančevo, i restauracije i konzervacije slika i skulptura iz Legata Zorana Petrovića, koje je uspešno realizovala Gordana Đurađević Prvanov, konzervatorka-restauratorka Narodnog muzeja Pančevo. Projekat je trajao tri godine uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja.
U svečanom delu nastupio je muzički trio u sastavu Marijana Gavranović, Dositej Novaković i Robert Balint, koji su svirali muziku iz filma Hitler iz našeg sokaka, snimljenog prema scenariju Zorana Petrovića.
BEOGRAD, 11. novembra (Tanjug) – Danas se u Srbiji i širom sveta nizom manifestacija od 11 sati obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.
Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine. Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice Dana primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilackih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju. Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor. U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju. Vence će na to mesto položiti predsednik Skupštine Ivica Dačić, ministarka za rad i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Kisić Tepavčević, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, diplomatskog kora. Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu će biti održane i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta. Dan Primirja će u srpskoj prestonici biti obeležen i izložbom “Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva” koja će u podne biti otvorena u Botaničkoj bašti “Jevremovac”. Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će na atraktivnim panoima moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta. Na Dan primirja čuvar srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata Zeitinlik iz Soluna Ðorđe Mihailović primiće nagradu “Majka Srbija” za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matičcne drzave i dijaspore, a nagradu će mu danas u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2011. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji. Toga dana Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – 1914. do 1918. Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta. Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši i kad se zalije može da oživi, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata. U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanicno obeležen 2012. godine. Juče posle podne počasna jedinica Garde Vojske Srbije sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršile su počasnu artiljerijsku paljbu u čast Dana primirja uz najviše vojne počasti, intoniranje državne himne Srbije i podizanje zastave.
U četvrtak nedeljni red vožnje OPOVO, 10. novembar 2021 – Tokom praznika 11. novembra (četvrtak) na linijama Laste, Pantransporta, Star City Expressa i GSP-a primenjivaće se nedeljni red vožnje. U petak prevoznici rade po redovnom redu vožnje.
Srbija, 10. novembar 2021 Isplata oktobarskih primanja za penzionere iz kategorije zaposlenih počinje danas, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Isplata će početi i za penzionere koji primanja dobijaju preko tekućih računa kao i one koji penzije dobijaju na kućne adrese ili na šalterima pošta.
Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne isplate.
Sutra je Dan primirja Izvor: RTS Beograd, 10. Novembar 2021 Jedanaestog novembra 1918. godine u 11 sati, zvanično su, posle kapitulacije Nemačke, prestala ratna dejstva. To je označilo kraj surovog Velikog rata. Nešto ranije, trećeg novembra, kapitulirala je Austrougarska, pre toga njihovi saveznici Bugarska i Osmansko carstvo. Nemački car Vilhelm Drugi zvanično je abdicirao i tada izgovorio čuvenu rečenicu: „Sramota, šačica Srba je odlučila sudbinu rata!“ U knjizi „30 srpskih zašto“ Dragan Milošević objašnjava zašto smatra da Dan primirja u Prvom svetskom ratu treba obeležavati kao Dan pobede
Ujedinjeni srpski narod je odneo veliku pobedu protiv dvadeset puta snažnijeg neprijatelja. Probojem Solunskog fronta omogućen je pobednički hod saveznika, Srbija je procentualno i najveći stradalnik Velikog rata, prema rečima Dragana Miloševića, pisca knjige 30 srpskih zašto.
Srbija je bila prva napadnuta u Velikom ratu, a ostvarila je i prve pobede na Ceru, Kolubari i u odbrani naše prestonice, Beograda, a i poslednja je završila ratne operacije. Sedmog novembra 1918. godine predstavnici neutralno proglašene mađarske države boravili su u Beogradu u cilju potpisivanja primirja sa predstavnicima Solunskog fronta i srpske vrhovne komande. Primili su ih pukovnik Kalafatović u ime srpske komande i Franše d’ Epere, komandant Solunskog fronta”, počeo je priču Milošević.
Dodao je da su predstavnici u Beogradu tada tražili da potpišu primirje, jer su „neutralna zemlja”.
„Ni rukovali se nisu predstavnici sila Antante, rekli su im da oni ne mogu potpisivati nikakavo primirje, oni su okupirali srpske teritorije i ispostavili su im ultimatum od 18 tačaka sa zahtevom da napuste smesta Baranju, Bačku i Banat. Naravno, oni su se vratili neobavljena posla. Vrhovni komandant srpske vojske regent Aleksandar Karađorđević naredio je već sutra vojvodi Petru Bojoviću da krene sa nastavkom operacija izgona neprijatelja sa današnje vojvođanske teritorije. Tako je i bilo sve do 13. novembra, kada je Mađarska kapitulirala i potpuno napustila našu teritoriju. Dakle operacije su trajale i dva dana posle primirja na Zapadnom frontu, a srpska vojska je nekoliko dana kasnije ušla u Temišvar, Arad i u Segedin”, ispričao je Milošević.
Smatra da bi 11. novembar trebalo da se proslavlja kao Dan pobede.
„To bi svakako trebalo da proslavljamo, i ja obrazlažem u svojoj knjizi detaljno zbog čega ne Dan pobede, nego čak kao Dan veličanstvene pobede, možda i najveće pobede u našoj nacionalnoj i državnoj istoriji. Mislim da ga ne proslavljamo, pre svega, zato što je nažalost, Veliki rat još uvek u senci Drugog svetskog rata, i možda bi najbolje rečeno kao odgovor bio – zato što još živimo u društvu u kome je ‘kultura zaborava i nezahvalnosti i prekrajanja istorije’ još uvek dominantna nad onim što bi trebalo da bude – kulturom sećanja i kulturom zahvalnosti”, objasnio je Milošević.
Prva žrtva Velikog rata bio je šesnaestogodišnji dobrovoljac Dušan Đonović, učenik Srednje trgovačke kraljevske škole.
„Simbolično, njegova smrt je predstavljala uvod u jedan stravičan rat i ratna postradavanja u kome će posebno stradati civilno stanovništvo, mnogo više nego čak i vojska i oficirski kadar. Srbija je dala neverovatan doprinos u pobedi saveznika, u odbrani, u oslobođenju, ja bih rekao evropske civilizacije, sa preko 1,2 miliona žrtava, od čega je dve trećine bilo civilno stanovništvo”, kaže Milošević, naglašavajući da smo posle rata i privredno i kao društvo izašli sa katastrofalnim posledicama.
Paralele sa aktuelnom pandemijom
„Među 12.000 zarobljenih vojnika koje je austrougarska vojska ostavila za sobom, kada ih je srpska vojska proterala preko Podrinja, bilo je 4.000 zaraženih vojnika u veoma teškom stanju, od pegavog tifusa koji je tada bio neizlečiva i strahovito smrtonosna bolest.”
“Naravno, Srbi, humani i viteški narod, kao i uvek što smo bili u srpskoj državi, mi smo ih primili, lečili smo ih kao i naše ranjenike, posebno na području Valjeva gde je bila najveća bolnica Velikog rata pod otvorenim nebom”, ispričao je pisac.
Dodao je da je usledio prenos zaraze.
„Tih 4.000 zaraženih tifusara zarazilo je preko milion ljudi u Srbiji. Možete zamisliti kakva je to bila epidemija! Epidemija je bila samo koncentrisana na teritoriju Srbije, preko 150.000 je bilo mrtvih u našoj zemlji. Svaki treći lekar je stradao”, ispričao je Milošević i napomenuo da je tada vakcina bila od pomoći, uz medicinsku podršku iz inostranstva.
Naglašava još jednom da je važno obeležiti 11. novembar kao Dan pobede. „To treba da bude dan kada treba sve da stane u tih 11 sati, kada treba svi da skinemo kapu nekoliko minuta, da zahvalimo našim precima i junacima koji su nam omogućili da budemo to što jesmo svoj na svome, danas u ovom vremenu”, zaključio je Milošević.
