by Glas Opova | 23.09.2025. | OGLASI
ZLATIBOR, 23. septembra (Tanjug) – Osiguranje u poljoprivredi u Srbiji je niže od 15 odsto, a tome doprinose klimatske promene s kojima se treba izboriti promenom kultura koje se uzgajaju, izjednačavanjem subvencija premija osiguranja u regionima, kao i finansijskim jačanjem i informisanošću poljoprivrednika, izjavio je za Tanjug član Izvršnog odbora Dunav osiguranja Milo Marković. On je, nakon panela „Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“ koji je održan na Zlatiboru, naveo da klimatske promene, odnosno rast globalne temperature, dovode do preterane i prevremene vegetacije, praćene prolećnim mrazom koji uništi useve, tako da osiguravači, kada dođu na red, više nemaju šta da osiguraju. „To je jedan par problema i delom uzrok drugog izazova – to je mali obuhvat osiguranja u našoj zemlji, koji je ispod 15 odsto. Koliko je to nedovoljno govori podatak da u okolnim zemljama, na primer u Mađarskoj on iznosi 50 odsto, u Hrvatskoj 60 odsto, a u Sloveniji čak 80 odsto“, kazao je Marković. On je naveo da osiguravači ne mogu da nađu instant rešenja, već da prvo treba podići poljoprivredu i izboriti se sa klimatskim promenama tako što će se promeniti kulture koje se gaje, kao i način i tehnologija sadnje, i razviti finansijska snaga poljoprivrednika kako bi dobili interes za osiguranje koje dolazi na kraju.
„To nije samo osiguranje, to je čitava sinergija osiguravača i banaka i države koja je jako bitna u ovom procesu. Subvencije u državama Evropske unije kreću se od 50 do 70 odsto premije osiguranja i ne ograničavaju se samo na ovu premiju, već su u raznim segmentima. Kod nas su 40 ili 70 odsto, a u toku su pregovori sa državom da se ona izjednači u svim regionima kako bi one koji su pasivni sa aspekta osiguranja podigli i da mi kao osiguravači obezbedimo diverzifikaciju rizika na taj način da ponudimo nižu premiju i kvalitetniji proizvod“, kazao je Marković. On je dodao da je osiguranje u poljoprivredi u zlatnim godinama bilo 15 odsto, a sada je to niže – oko 13 odsto, te da 70 odsto premije plaća država, a ostatak lokalna samouprava.
„Čak ni u tim regionima mi nemamo stoprocentnu pokrivenost osiguranjem, a reč je i o neinformisanosti naših poljoprivrednika o benefitima“, naveo je Marković. Panel „Klimatske promene i održivost osituranja u poljopirivredi“ održan je u sklopu trodnevne konferencije “Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora” u organizaciji tri poslovne asocijacije Privredna komore Srbije (PKS), Udruženja banaka Srbije (UBS) i Udruženja osiguravača Srbije (UOS), a koja je okupila veliki broj stručnjaka, predstavnika vodećih banaka, osiguravajućih kuća, kompanija i institucija. Savetnik predsednika PKS-a Veljko Jovanović rekao je nakon panela da su sugestije osiguravajućih kuća i bankarskog sektora da je jedan od najvećih problema transfer znanja gde su najugroženiji oni koji su na dnu lanca ishrane kada je reč o proizvodnji – najmanji proizvođači. “Mislim da je mnogo veći problem koliko finansijske institucije razumeju problem, nego koliko najmanji poljoprivrednici razumeju šta treba uraditi i gde se unaprediti i ono što je preporuka sa ovog skupa jeste da sarađuju osiguravajuće kuće, banke i mi iz Privredne komore kao neki integrator koji bi pomogao da se ta znanja prošire kroz naše regionalne komore i dođu do svakog poljoprivrednika, individualnog nosioca gazdinstva”, zaključio je Jovanović.
by Glas Opova | 23.09.2025. | EKONOMIJA
BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) – Tokom predstojeće grejne sezone, najjeftinije će biti grejanje na drva, a najskuplje etažno grejanje na struju, pokazala je analiza Agencije za energetiku, prema kojoj će za grejanje stana od 60 kvadrata na 20 stepeni, 16 sati dnevno tokom 180 dana, loženjem drva po ceni od 6.430 dinara po kubiku biti potrebno 53.000 dinara dok će etažno grejanje na struju koštati 250.000 dinara. Troškovi grejanja na drva podrazumevaju da se koriste novije peći, veće efikasnosti, dok bi znatno skuplje grejanje imala domaćinstva koja koriste peći manje efikasnosti i skuplja drva, pa bi u slučaju cene drveta od 9.000 dinara po kubiku i manje efikasne peći, troškovi grejanja za svih šest meseci iznosili 87.500 dinara. Iz agencije su naveli da je reč o cenama energenata koje su važile polovinom septembra, a da su, što se ogrevnog drveta tiče, cene u odnosu na prethodnu grejnu sezonu veće do dva procenta.
Domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imaće troškove od 76.000 dinara, što je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom više za 17 odsto. Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove grejne sezone su isti kao i prethodne i iznose 59.500 dinara što je za samo 6.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta. Troškovi grejanja na ugalj će iznositi 77.700 dinara i ostali su na nivou troškova iz prethodne godine.
Domaćinstva koja koriste propan butan gas moraju izdvojiti oko 172.000 dinara što je za oko 4,0 odsto više nego prethodne godine. Troškovi grejanja električnom energijom su u odnosu na prethodnu godinu uvećani za oko 25 odsto.
Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 102.700 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za oko 40 odsto tako da oni iznose 142.000 dinara. Domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje moraju izdvojiti više od 250.000 dinara za električnu energiju i to je prema trenutnim cenama najskuplji vid grejanja u ovoj grejnoj sezoni.
Iz agencije navode da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadratnih metara na 20 stepeni Celzijusa u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna energija od oko 9.000 kWh, a 150 kWh/m2 je prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji. Pojašnjavaju da navedeni iznosi troškova obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove, kao što je nabavka peći, ugradnja instalacija centralnog grejanja i troškovi periodičnih pregleda i održavanja. Građanima savetuju da ukoliko su u mogućnosti, izoluju stambeni prostor i promene prozore a ukoliko kupuju nove peći i kotlove, da izaberu one koje su energetski što efikasniji.
by Glas Opova | 23.09.2025. | DRUŠTVO
Izvor:RTS
Čuvajući stari novac nećete mu preterano povećati vrednost, ali možete postati bogati. Primer je novčanica od 100 dinara iz 1884. godine, jer za nju danas možete da dobijete i par desetina hiljada evra i postanete bogati.
Novcem se plaća određena cena, ali i novac ima svoju cenu, posebno kada izađe iz opticaja. Ako još ima neku grešku u štampanju ili kovanju to mu višestruko podiže vrednost, te je kolekcionarima uvek zanimljiv.
Kada i koliko će ovogodišnje kovanice biti interesantne numizmatičarima, teško je predvideti.
„Ne možemo očekivati da one postignu neku izuzetnu numizmatičku vrednost. Kako vreme prolazi one će biti nešto vrednije nego danas, ali sigurno se od njih nećemo obogatiti. Ima nekih novčića koji su stari po 100 godina koji ni danas nisu dobili na nekoj drastičnoj vrednosti, a ima jednostavno novčića starih po 20 godina koji su jako popularni. Primer, sav kovani novac sa likom Nikole Tesle je popularan, bez obzira na tiraž“, objašnjava numizmatičar, Željko Jelić za RTS.
Za kolekcionare je popularan i novac kovan ili štampan u malom tiražu koji je bio u opticaju, a stepen očuvanosti je jedan od faktora koji mu određuju cenu. Za kulturne institucije neki primerci ipak nemaju cenu.
„Novac iz 1875. godine jer je na tom novcu prvi put natpis dinar. To je natpis novouspostvljene novčane jedinice. Za nas od značaja je, istorijski posmatrano, prvi novac iz moderne Srbije iz 1868. godine. To je veliki istorijski trenutak kada Srbija koja je još uvek u vazalnom odnosu prema turskoj vlasti počinje da kuje sopstveni novac“, ističe Svetlana Miljanić, stručni saradnik za numizmatiku NBS za RTS u razgovoru sa Ivanom Džamić.
U NBS se čuva prvi kovani novac moderne Srbije iz 1868. godine sa likom kneza Mihaila Obrenovića koji osim istorijske nema veliku numizmatičku vrednost. Međutim, ono što ima i veliku numizmatičku vredost je novčanica iz 1884. godine koja je bila u opticaju do Prvog svetskog rata. Tada je u prometu ostalo njih 70, a sudbina većine nije poznata.
