Srbija: Najznačajnije novine koje važe od danas, a tiču se svih građana

by Glas Opova | 2.01.2022. | DRUŠTVO

Najznačajnije novine koje važe od danas, a tiču se svih građana

Izvor: Euronews Srbija 
02/01/2022

Sa prvim danom januara za pojedine kategorije građana počinju da važe nova pravila.

 Ženama koje odlaze u penziju, od danas će biti potrebno dva meseca više nego prošle godine da bi ostvarile ovo pravo, jer se prag pomera na 63 godine i četiri meseca, piše Euronews Srbija.

Menjaju se i uslovi za plaćanje poreza, tako će se sada automobili prilikom registracije oporezivati prema godini proizvodnje, umesto po kubikaži.

Za one sa nižim primanjima pozitivna vest je da se minimalac povećava i da će iznositi 35.012 dinara. 

Penzije za januar ove godine će biti veće za 5,5 odsto, a plate u javnom sektoru do osam odsto.

Od danas važe o povlastice za buduće majke, pa će sve koje budu rodile prvu bebu posle 1. januara umesto dosadašnjih 100.000 dinara dobijati po 300.000 dinara. 

Menja se uslov za penzionisanje žena

Svim ženama koje će se tokom sledeće godine penzionisati biće potrebno minimum 63 godine i četiri meseca da bi dobile ovaj status. Od 1. januara, u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, važe novi uslovi za ostvarivanje ovog prava. 

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života, dok kod muškaraca i dalje važe isti uslovi, da mogu postati penzioneri posle 65. rođendana. 

Minimum radnog staža za oba pola ostao je nepromenjen i iznosi 15 godina.

Odredbama Zakona o PIO, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, propisano je da se starosna granica kao jedan od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene postepeno povećava svake godine za po dva meseca, kako bi se postigao cilj da se do 2032. godine izjednači uslov za muškarci i žene, odnosno da radnici oba pola odlaze u penziju sa 65 godina.

Tako će 2023. za žene biti uslov 63 i po godine, 2024. će raditi do 63 godine i 8 meseci, 2025. do 63 godine i 10 meseci, a dame koje odlaze u penziju 2026. moraće da napune 64 godine, piše Euronews Srbija.

Dalje se stasosna granica 2027. povećava na 64 godine i dva meseca, pa 2028. na 64 godine i četiri meseca, da bi 2029. bila 64 godine i šest meseci, a potom 2030. da dostigne prag od 64 godine i osam meseci. Žene koje se budu penzionisale 2031. godine imaće starosni uslov od 64 godine i 10 meseci, a 2032. će im biti potrebno punih 65 godina.

Uvode se i nove poreske olakšice za poslodavce

Na osnovu Zakona o izmenama i odpunama zakona o porezu na dohodak građana, povećava se neoporezivi iznos zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto. 

Ovom merom biće smanjeno poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen.

“Opterećenje privrede je 2017. godine bilo 64 odsto, sada će biti 61, 1 odsto i to će doprineti novom zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. Naša privreda raste uprkos najvećoj pandemiji”, izjavio je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije.

Radi podsticanja zapošljavanja, uvedene su dve nove poreske olakšice i produžen je period primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija.

Prva olakšica odnosi se na poslodavca koji zasniva radni odnos sa novim licem, koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine nije bilo osiguranik kao zaposleni/preduzetnik/osnivač ili član zaposlen u sopstvenom privrednom društvu. Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade tog lica koja je veća od 76.500 dinara mesečno, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Poslodavci, pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji RS obavljaju istraživanje i razvoj, oslobođeni su od plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade lica koja su neposredno angažova na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje ta lica provedu na tim poslovima u odnosu na puno radno vreme.

Bez poreza za milionere mlađe od 40 godina

Zakonom o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana uvedeno je dodatno umanjenje kod obračuna godišnjeg poreza na dohodak građana za obveznike koji poslednjeg dana kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez imaju manje od 40 godina.  

Godišnji zbir zarada i oporezivih prihoda od samostalne delatnosti i autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine dodatno će se umanjiti za iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez.

Obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak prošle godine imali su građani koji su u 2020. godini ostvarili dohodak veći od 2.987.424 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Građanin Srbije koji je prijavio najveće prihode Poreskoj upravi prošle godine je prosečno zarađivao 911.000 evra, a ukupno je lane prihodovao 11 miliona evra. G

Godišnji porez na dohodak prošle godine prijavilo je ukupno 30.290 građana naše zemlje. To znači da je svako od njih tokom prošle godine prihodovao više od 2.987.424 dinara, odnosno više od 25.000 evra.

Povećanje plata i penzija

Sa najavljenom povišicom od 5,5 odsto, prosečna penzija u Srbiji će preći sumu od 30.000 dinara i biće veća od septembarske za oko 1.615 dinara.

Računato u odnosu na septembarski prosek od 29.372 dinara, koji je poslednji pre desetak dana objavio Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje, uvećana prosečna penzija će iznositi 30.987 dinara.

Povećanje će se naravno računati u odnosu decembarski prosek, čiji iznos će se tek saznati, ali s obzirom da se prosek po mesecima za ovu godinu razlikovao tek za nekoliko dinara, za očekivati je da i prosečna januarska penzija, koja će prva biti uvećana, bude približna sumi od 31.000 dinara.

Povećanje minimalne zarade

Minimalac će od 1. januara biti 35.012 dinara. Na Sednici Socijalno-ekonomskog saveta utvrđeno je da se cena minimalne zarade za sledeću godinu poveća za oko 2.500 dinara u odnosu na ovogodišnji. 

Premijerka Ana Brnabić je najavila da bi zahtev sindikata o usklađivanju minimalne plate i potrošačke korpe mogao da se realizuje za dve godine. Ona je rekla da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Za prvu bebu 300.000 dinara

Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, po kojima će od 1. januara za svako prvorođeno dete biti isplaćivano po 300.000 dinara. Pomoć porodicama za prvo dete do sada je bila 100.000 dinara. Porodicama koje dobiju drugo i treće dete biće isplaćena jednokratna pomoć od po 100.000 dinara.

Poslanica SNS Milanka Jevtović Vukojičić, koja je predsedavala sednicom Odbora  za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, rekla je za Tanjug da ostaje pravo koje majke ostvaruju za drugo dete da u periodu od dve godine dobijaju pomoć od 10.000 dinara, odnosno po 12.000 dinara u narednih 10 godina. 

Ona je navela da će majka koja rodi blizance dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 400.000 dinara, odnosno za trojke 500.000 dinara.

“Nove mere pronatalitetne politike Ministarstvo i Vlada Republike Srbije donosi u nameri da se zaustavi negativan trend pada stope nataliteta i da se značajno doprinose podsticaju rađanja”, saopštili su iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Još jedna mera populacione politike je i subvencija za učešće prilikom rešavanja stambenog pitanja i definisana je kao pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana, po osnovu rođenja deteta. Pravo na ovaj podsticaj imaće, takođe, žene koje postanu majke u 2022. godini, ali još nisu poznati detalji i uslovi za korišćenje ove subvencije.

Niži porez na osnovu kubikaže

Vlasnici vozila starih od pet do 20 godina, iznad 2.000 kubika, plaćaće od danas niži porez prilikom registracije. 

Umanjenja za veću kubikažu idu po grupama starosti: od pet do osam godina umanjenje poreza će biti 25 odsto umesto sadašnjih 15 odsto, za vozila od osam do 10 godina starosti umanjenje ide na 40 odsto umesto sadašnjih 25 odsto, dok u grupi najstarijih, od 10 do 20 godina, umanjenje će biti 65 odsto umesto postojećih 40 procenata.

Po novom propisu, oni koji imaju vozila stara između pet i osam godina plaćaće porez 25 odsto manje. Tako će za vozila od 2.000 do 2.500 kubika iznos ove naknade umesto 49.512 dinara, ubuduće biti 43.687 dinara. Vlasnici vozila koja su jača od 2.500 kubika umesto 100.334 izdvajaće 88.530 dinara, dok će oni koji imaju vozila veće kubikaže od 3.000, umesto 207.374 plaćati 182.977 dinara. 

U kategoriji vozila starijih od osam do deset godina predviđeno je umanjenje od 40 odsto, pa će za “najslabije” automobile, od 2.000 do 2.500 kubika, porez sada biti 34.950 umesto 43.687 dinara. Vlasnici automobila između 2.500 i 3.000 kubika koji su stari više od decenije plaćaće 70.824 dinara, dok trenutno on za ovaj tip vozila košta oko 88.530 dinara. 

Oni koji imaju stare automobile jače od 3.000 kubika plaćaće ubuduće gotovo 35.000 dinara manje, odnosno ovaj namet će ih umesto 182.977 dinara, koštati 146.382 dinara.

Najveće promene su u kategoriji vozila starih između deset i 20 godina, za koje će porez biti jeftiniji oko 65 odsto. 

Umesto 34.950 dinara, oni koji imaju auto od 2.000 do 2.500 kubika plaćaće 20.387. U kategoriji između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.824 porez će biti 41.314 dinara. Oni koji voze najstarije automobile najjače kubikaže imaće i najveći “popust”. Oni će umesto sadašnjih 146.382 dinara od januara plaćati 85.389 dinara, što je za oko 60.000 manje.

Više o stvarima koji od danas važe i utiču na život većine stanovnika Srbije pročitajte u tekstu portala Euronews Srbija.

Matične knjige venčanih: Dva venčanja u decembru

by Glas Opova | 1.01.2022. | DRUŠTVO

Dva venčanja u decembru

OPOVO, 1. januar 2022 – Tokom decembra u Opštini Opovo je održano dva venčanja, oba u Opovu.

OPOVO: Miloš Antešević i Milica Mijajlović; Marko Milovanov i Kristina Vujanović.

Doček Nove 2022 godine: Pregled koncerata u novogodišnjoj noći u Beogradu i Novom Sadu

by Glas Opova | 31.12.2021. | DRUŠTVO

Pregled koncerata u novogodišnjoj noći u Beogradu i Novom Sadu

BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) – Prošle godine zbog pandemije korona virusa koncerti na otvorenom kao doček ulaska u novu godinu nisu održani, ali će sutra, 31. decembra, biti raznovrstan izbor nastupa u Beogradu, Novom Sadu i ostatku Srbije.

Za ljubitelje pop muzike i lakih nota, doček će im biti u znaku pevačica Sare Jovanović – Sare Jo, Marije Šerifović i drugih na platou ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu.

Pratioci Gorana Bregovića imaće priliku da ga slušaju i gledaju na Sava Promenadi u Beogradu na vodi, .

Popularni Brega će podeliti ulazak u Novu godinu sa beogradskom publikom, a nedavno je sa vrha Kule Beograd najavio nezaboravan doček, uz najveći vatromet i laser šou „veseli program sa trubačima“ i nastup pevača Mladena Vojčića Tife sa kojim će zapevati neke od najlepših pesama rok grupe “Bijelo dugme”.

Osim Brege i Tife, u najluđoj novogodišnjoj noći na Sava Promenadi od 20 sati nastupiće još i trep zvezde Angellina, Coby i pop pevač Saša Kovačević, a ulaz je slobodan.

Muzičke grupe “Ničim izazvan” i “Sharks, Snakes & Planes“ biće domaćini u novogodišnjoj noći 31. decembra u kulturnom centru Dorćol Platz u Beogradu.

Pop rege sastav “Ničim izazvan” će krenuti svirku od 23 sata, a pre njih od 21 će nastupiti alternativni rok bend “Sharks, Snakes & Planes”,

Zagrevanje pred novogodišnju žurku naziva “Rekapitulatzija” će biti održano dan ranije, danas – kada će nastupiti bend iz Niša – “Stereo Banana”.

U prostoru “Koska bar” biće veče di-džej muzike.

Trideset godina postojanja i ulazak u novu 2022. godinu klub Fest će obeležiti 31. decembra nastupom rege – hard kor benda Eyesburn.

Ekskluzivna žurka i koncert alternativnog elektro noise rok benda “Artan Lili” biće održana u pravoj rock oazi Cetinjske 15, u Elektropioniru, za doček Nove 2022. godine. Usled cele situacije sa pandemijom, broj ulaznica je u ovom klubu ultraograničen.

Oni će nastupati i večeras od 23.00 sati na samom zatvaranju dvodnevne manifestacije “Belgrade Rocks” na Trgu Nikole Pašića.

Spektakl “Doček” u Novom Sadu biće realizovan kao multimedijalni događaj i tako će krenuti odlomkom iz predstave „Tesla izumetnik” u režiji Nebojše Bradića, kod mosta Duga i nastaviće se u Podgrađu koje će 31. decembra i 1. januara obasjati dr Alberto Novelo (Italija), Ivan Marušić Klif (Hrvatska), Petko Tančev (Bugarska), dr Milica Stojšić (Srbija) sa studentima scenskog dizajna (FTN).

Na „Teslinoj svetlosnoj galeriji” čekaju i muzičke zvezde – pre svega mistični duo iz Hrvatske – “Nipplepeople” (elektro sastav, nastupa pod maskama, gostovali su nedavno po drugi put u Beogradu – Barutana, tako da im niko ne može videti lica).

Ljubitelji elektronske muzike imaće priliku da dočekaju 2022. godinu uz velika imena domaće i regionalne di-džej scene i to na Green Love festivalu u Master centru Novosadskog sajma.

Poslednje veče u 2021. godini će obeležiti – hrvatski di-džej Petar Dundov, kao i naš Miloš Vujović i Ranćatek, dok će 1. januara, za reprizu, publika plesati uz Metodi Hristova, Leu Dobričić i Katalinu.

Nastavljajući tradiciju dočeka Nove godine uz popularnu klasičnu i filmsku muziku, i ove godine 31. decembra u sklopu manifestacije “Beogradska zima” biće održan program “Novogodišnje putovanje kroz epohe” za gala koncert “Nova godina – Otmeno”, ovog puta u dvorani Kolarčeve zadužbine.

Program će započeti uz čuvenu grupu “Renesans”, koja obeležava pola veka trajanja na muzičkoj sceni. Oni će uz atraktivne kostime i originalne instrumente izvoditi vesele i romantične melodije srednjeg veka i renesanse.

Onda će kamerni orkestar “Makris” pod upravom maestra – dirigenta Predraga Goste, uz mnoge instrumentalne i vokalne soliste, izvoditi muzičke bisere od baroka do modernog doba.

Na programu će biti najlepša dela muzičke literature iz svih epoha: kompozicije Vivaldija, Albinonija, Hendla, Mocarta, Šuberta, Masnea, Maskanjija, Šostakoviča, Pjacole, Vilijamsa, Morikonea.

Domaća istaknuta operska umetnica Marija Jelić sa svetskom karijerom i dirigent Predrag Gosta uvešće publiku uz najlepše operske arije i hitove filmske muzike.

2022: Radni i neradni praznici u narednoj godini

by Glas Opova | 31.12.2021. | DRUŠTVO

Radni i neradni praznici u narednoj godini

Izvor: Tanjug
Građani Srbije 2022. godine imaće više slobodnih, neradnih dana zbog obeležavanja državnih i verskih praznika, a već prve nedelje 2022. druge neće se raditi ponedeljak, 3. januar i petak 7. januar.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Nova godina je državni praznik i praznuje se 1. i 2. januara.

Prema ovom zakonu, ako jedan od dana kada se praznuje državni padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana, a s obzirom da 1. i 2. januar 2022. godine padaju u subotu i nedelju, saglasno Zakonu, neće se raditi ponedeljak, 3. januar.

Takođe, neće se raditi ni prvi dan Božića 7. januar , u petak, jer je to verski praznik, koji se praznuje neradno.

Pored Nove godine i Božića ove godine ćemo praznovati neradno 15. i 16. februar, kada se obeležava Dan državnosti Srbije, Sretenje.

Neradno će se četiri dana praznovati i pravoslavni Vaskrs – od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa, tačnije od petka, 22. aprila zaključno sa ponedeljkom 25. aprilom.

Nedelju dana kasnije, opet ćemo neradno obeležiti Praznik rada – 1. i 2. maj, a kako 1. maj ove godine pada u nedelju, neće se raditi ponedeljak i utorak, odnosno 2. i 3. maj.

Obeležićemo neradno i Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar.

U Republici Srbiji praznuju se i radno obeležavaju i praznik Sveti Sava, 27. januara, zatim Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra i Vidovdan-spomen na Kosovsku bitku-28. juni.

Pored navedenih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika.

Pravoslavci – na prvi dan krsne slave, Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića 25. decembar i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, koji se ove godine prema njihovom kalendaru obeležiti 15, 16, 17. i 18. aprila.

Pripadnici islamske zajednice imaju pravo da ne rade na prvi dan Ramazanskog bajrama, 2. maj i prvi dan Kurbanskog bajrama, 9. jul, a pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura, 5. oktobra.

Zakonom o državnim i drugim praznicima propisano je da su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.

Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika.

Zakonom o radu propisano je pravo na naknadu zarade za zaposlene koji odsustvuju sa rada u dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani, kao i pravo na uvećanu zaradu za zaposlene koji su dužni da rade u dane ovih praznika.

Državni i drugi organi i privredna društva koji su dužni da obezbede kontinuitet u radu za dane državnih i verskih praznika, organizovaće rad sa neophodnim brojem zaposlenih, koji za rad na te dane imaju pravo na uvecanu zaradu.

Zaposleni koji odsustvuju sa rada u dane praznika ostvariće pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom o radu, naveli su za Tanjug iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja.