by Glas Opova | 16.02.2026. | SPORT
OPOVO, 15/16. februar 2026 – Opštinski fudbalski klubovi danas su odigrali tri pripremne utakmice.
Sefkerinci su dočekali Polet iz Idvora. Utakmica je zbog lošeg vremena uz dogovor obe ekipe prekinuta na poluvremenu pri rezultatu 1:0 za Tempo, a strelac je bio Nemanja Planiničić.
U Sakulama su se sastali Borac i Jedinstvo iz Banatskog Karađorđeva. Utakmica je završena nerešeno 3:3 (2:2), a strelci za Borac su bili Nemanja Nedić, Slobodan Vitorović i Pavle Martinović.
Omladinac je u Opovu pobedio Dobricu 2:0 (1:0). Opovčane je u vođstvo doveo Abi u 25. minutu, dok je drugi pogodak bio autogol u 50 minutu.
by Glas Opova | 16.02.2026. | AKTUELNO
BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) – “Elektroprivreda Srbije” (EPS) omogućila je redovnim platišama i u februaru dodatno vreme za ostvarivanje popusta od sedam odsto za sve januarske račune plaćene do 24. februara. “Domaćinstva koja koriste isključivo elektronski račun za električnu energiju mogu ostvariti popust od sedam odsto ako januarski račun plate do 24. februara”, navodi se u saopštenju EPS-a i dodaje da isto važi i za potrošače koji sami očitavaju brojila.
Naglašavaju da i ti građani umesto do 20. februara, račun mogu da plate do 24. februara i time ostvaruju popust od šest odsto. “Pozivamo kupce da iskoriste pogodnosti zamene papirnog računa elektronskim. Građani to mogu da urade na jednostavan i brz način na tri načina, jednim klikom na portalu ili aplikaciji ‘EPS Uvid u račun’, na šalterima u poslovnicama EPS ili popunjavanjem zahteva koji se nalazi na sajtu EPS-a”, navodi se u saopštenju.
by Glas Opova | 16.02.2026. | EKONOMIJA
ZA Glas Opova, Marija Pavlović,
BEOGRAD, 16. februar 2026.
Broj putnika na srpskim aerodromima raste iz godine u godinu, pritiskajući terminale, parkinge i prateće usluge da izdrže povećan tempo. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu beleži milionske brojke koje zahtevaju proširenje kapaciteta, digitalizaciju procedura i optimizaciju tokova – od prijave do kontrole prtljaga. U nastavku razmatramo podatke i operativne posledice tog trenda.
Rast putničkog saobraćaja i pritisci na infrastrukturu
Podaci Direkcije civilnog vazduhoplovstva pokazuju da je Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu u 2023. godini obradio preko šest miliona putnika, što predstavlja značajan porast u odnosu na period pre pandemije. Takav rast nije ravnomerno raspoređen tokom godine – letnji meseci i praznici donose vrhunce koji dodatno opterećuju kapacitete.
Povećanje broja putnika stvara konkretne operativne izazove. Redovi na šalterima za prijavu, bezbednosnim kontrolama i carini postaju duži, a vreme čekanja se produžava. To utiče na celokupno iskustvo i zahteva brže procese obrade. Aerodromske vlasti odgovaraju proširenjem terminala, uvođenjem dodatnih traka za kontrolu i digitalizacijom procedura.
Međutim, infrastrukturne promene zahtevaju vreme i ulaganja. Zato se paralelno razvijaju operativne strategije koje omogućavaju efikasniji rad sa postojećim resursima. To uključuje bolje raspoređivanje osoblja u špic terminima, optimizaciju tokova i uvođenje tehnologija za automatsku prijavu i kontrolu prtljaga.
Kako aerodromi skaliraju operacije
Skaliranje aerodromskih operacija nije samo pitanje fizičkog prostora. Ono zahteva koordinaciju između više sistema – od upravljanja letovima i bezbednosnih procedura do logistike prtljaga i kontrole pristupa. Svaki segment mora da funkcioniše usklađeno kako bi se izbegla zagušenja i zastoji.
Jedan od ključnih koraka je uvođenje samoposluživanja u što više faza putovanja. Putnici danas mogu da obave prijavu preko mobilnih aplikacija, da sami odštampaju karte za ukrcavanje i da koriste automatske kapije na kontrolnim tačkama. To smanjuje opterećenje na šalterima i ubrzava prolazak kroz terminal.
Proširenje parkinga predstavlja dodatni izazov. Sa više putnika dolazi i veća potreba za parking mestima, ali i za organizovanim prevozom od parkinga do terminala. Aerodromi uvode autobuske linije, zone za kratkoročno parkiranje i sisteme za rezervaciju mesta unapred. Sve to doprinosi boljem protoku vozila i smanjenju gužvi u neposrednoj blizini terminala.
Logistika pratećih usluga i mobilnost
Povećanje broja putnika direktno utiče na tražnju za pratećim uslugama. Prevoz od aerodroma do grada, smeštaj u blizini terminala, aerodrom rent a car i druge usluge moraju da prate dinamiku rasta. Kada se broj korisnika poveća za 20% godišnje, to znači da i ove usluge treba da prošire kapacitete u sličnom obimu.
Kompanije za iznajmljivanje automobila na aerodromima prilagođavaju svoje flote prema sezonskim potrebama. Tokom letnje sezone i praznika broj dostupnih vozila se povećava, a procesi preuzimanja se optimizuju kako bi se smanjilo vreme čekanja. Digitalne rezervacije i automatizovani sistemi za preuzimanje ključeva omogućavaju korisnicima da brže dođu do vozila i nastave put.
Važan segment je i organizacija taksi prevoza i autobusa. Aerodromi uvode jasno označene zone za ukrcavanje, aplikacije za pozivanje vozila i sisteme praćenja dolazaka. To smanjuje haos ispred terminala i omogućava putnicima da lakše pronađu prevoz koji im odgovara.
Fleksibilnost u ponudi postaje presudna. Neki putnici žele ekonomično rešenje za kratak boravak, dok drugi traže veća vozila za porodična putovanja ili duži najam. Servisi koji nude širok spektar opcija – od kompaktnih gradskih automobila do SUV modela – lakše odgovaraju na različite potrebe i održavaju visoku popunjenost flote.
https://www.pexels.com/photo/close-up-of-luggage-on-an-airplane-13143742/
Strategije za održivo širenje usluga
Dugoročna održivost rasta zahteva više od kratkoročnih prilagođavanja. Aerodromi i prateće službe moraju da planiraju ulaganja koja će omogućiti stabilan razvoj tokom narednih godina. To uključuje proširenje kapaciteta, ali i uvođenje tehnologija koje povećavaju efikasnost bez proporcionalnog rasta troškova.
Automatizacija i digitalni sistemi postaju standardi u modernim aerodromskim operacijama. Sistemi za upravljanje tokovima putnika koriste podatke u realnom vremenu kako bi predvideli gužve i preusmerili ljude ka manje opterećenim zonama. Slično je i sa pratećim uslugama – algoritmi optimizuju raspored vozila, osoblja i resursa prema očekivanom broju dolazaka.
Ekološki aspekt takođe dobija na značaju. Aerodromi uvode električna vozila za autobuske linije, postavljaju stanice za punjenje i podstiču kompanije za iznajmljivanje automobila da uključe hibridne i električne modele u svoje flote. To smanjuje emisije i doprinosi održivosti, ali i privlači putnike koji preferiraju ekološki odgovorne opcije.
Sa druge strane, postoji i rizik od preteranog optimizma. Ulaganja u infrastrukturu moraju biti usklađena sa realnim projekcijama rasta. Prebrzo širenje može dovesti do neiskorišćenih kapaciteta i finansijskih gubitaka, dok sporo reagovanje izaziva nezadovoljstvo putnika i gubljenje tržišnog udela. Balans između ova dva ekstrema zahteva pažljivo praćenje trendova i fleksibilnost u donošenju odluka.
Prilagođavanje aerodromske infrastrukture i pratećih usluga rastu broja putnika nije jednokratan projekat, već kontinuiran proces koji zahteva koordinaciju više učesnika.
Svaki segment – od terminala i parkinga do iznajmljivanja automobila i prevoza – mora da prati dinamiku tražnje i da se razvija u skladu sa potrebama putnika. Za još korisnih informacija, posetite naš sajt!
