ZA Glas Opova, Marija Pavlović,
BEOGRAD, 16. februar 2026.
Broj putnika na srpskim aerodromima raste iz godine u godinu, pritiskajući terminale, parkinge i prateće usluge da izdrže povećan tempo. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu beleži milionske brojke koje zahtevaju proširenje kapaciteta, digitalizaciju procedura i optimizaciju tokova – od prijave do kontrole prtljaga. U nastavku razmatramo podatke i operativne posledice tog trenda.
Rast putničkog saobraćaja i pritisci na infrastrukturu
Podaci Direkcije civilnog vazduhoplovstva pokazuju da je Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu u 2023. godini obradio preko šest miliona putnika, što predstavlja značajan porast u odnosu na period pre pandemije. Takav rast nije ravnomerno raspoređen tokom godine – letnji meseci i praznici donose vrhunce koji dodatno opterećuju kapacitete.
Povećanje broja putnika stvara konkretne operativne izazove. Redovi na šalterima za prijavu, bezbednosnim kontrolama i carini postaju duži, a vreme čekanja se produžava. To utiče na celokupno iskustvo i zahteva brže procese obrade. Aerodromske vlasti odgovaraju proširenjem terminala, uvođenjem dodatnih traka za kontrolu i digitalizacijom procedura.
Međutim, infrastrukturne promene zahtevaju vreme i ulaganja. Zato se paralelno razvijaju operativne strategije koje omogućavaju efikasniji rad sa postojećim resursima. To uključuje bolje raspoređivanje osoblja u špic terminima, optimizaciju tokova i uvođenje tehnologija za automatsku prijavu i kontrolu prtljaga.
Kako aerodromi skaliraju operacije
Skaliranje aerodromskih operacija nije samo pitanje fizičkog prostora. Ono zahteva koordinaciju između više sistema – od upravljanja letovima i bezbednosnih procedura do logistike prtljaga i kontrole pristupa. Svaki segment mora da funkcioniše usklađeno kako bi se izbegla zagušenja i zastoji.
Jedan od ključnih koraka je uvođenje samoposluživanja u što više faza putovanja. Putnici danas mogu da obave prijavu preko mobilnih aplikacija, da sami odštampaju karte za ukrcavanje i da koriste automatske kapije na kontrolnim tačkama. To smanjuje opterećenje na šalterima i ubrzava prolazak kroz terminal.
Proširenje parkinga predstavlja dodatni izazov. Sa više putnika dolazi i veća potreba za parking mestima, ali i za organizovanim prevozom od parkinga do terminala. Aerodromi uvode autobuske linije, zone za kratkoročno parkiranje i sisteme za rezervaciju mesta unapred. Sve to doprinosi boljem protoku vozila i smanjenju gužvi u neposrednoj blizini terminala.
Logistika pratećih usluga i mobilnost
Povećanje broja putnika direktno utiče na tražnju za pratećim uslugama. Prevoz od aerodroma do grada, smeštaj u blizini terminala, aerodrom rent a car i druge usluge moraju da prate dinamiku rasta. Kada se broj korisnika poveća za 20% godišnje, to znači da i ove usluge treba da prošire kapacitete u sličnom obimu.
Kompanije za iznajmljivanje automobila na aerodromima prilagođavaju svoje flote prema sezonskim potrebama. Tokom letnje sezone i praznika broj dostupnih vozila se povećava, a procesi preuzimanja se optimizuju kako bi se smanjilo vreme čekanja. Digitalne rezervacije i automatizovani sistemi za preuzimanje ključeva omogućavaju korisnicima da brže dođu do vozila i nastave put.
Važan segment je i organizacija taksi prevoza i autobusa. Aerodromi uvode jasno označene zone za ukrcavanje, aplikacije za pozivanje vozila i sisteme praćenja dolazaka. To smanjuje haos ispred terminala i omogućava putnicima da lakše pronađu prevoz koji im odgovara.
Fleksibilnost u ponudi postaje presudna. Neki putnici žele ekonomično rešenje za kratak boravak, dok drugi traže veća vozila za porodična putovanja ili duži najam. Servisi koji nude širok spektar opcija – od kompaktnih gradskih automobila do SUV modela – lakše odgovaraju na različite potrebe i održavaju visoku popunjenost flote.
https://www.pexels.com/photo/close-up-of-luggage-on-an-airplane-13143742/
Strategije za održivo širenje usluga
Dugoročna održivost rasta zahteva više od kratkoročnih prilagođavanja. Aerodromi i prateće službe moraju da planiraju ulaganja koja će omogućiti stabilan razvoj tokom narednih godina. To uključuje proširenje kapaciteta, ali i uvođenje tehnologija koje povećavaju efikasnost bez proporcionalnog rasta troškova.
Automatizacija i digitalni sistemi postaju standardi u modernim aerodromskim operacijama. Sistemi za upravljanje tokovima putnika koriste podatke u realnom vremenu kako bi predvideli gužve i preusmerili ljude ka manje opterećenim zonama. Slično je i sa pratećim uslugama – algoritmi optimizuju raspored vozila, osoblja i resursa prema očekivanom broju dolazaka.
Ekološki aspekt takođe dobija na značaju. Aerodromi uvode električna vozila za autobuske linije, postavljaju stanice za punjenje i podstiču kompanije za iznajmljivanje automobila da uključe hibridne i električne modele u svoje flote. To smanjuje emisije i doprinosi održivosti, ali i privlači putnike koji preferiraju ekološki odgovorne opcije.
Sa druge strane, postoji i rizik od preteranog optimizma. Ulaganja u infrastrukturu moraju biti usklađena sa realnim projekcijama rasta. Prebrzo širenje može dovesti do neiskorišćenih kapaciteta i finansijskih gubitaka, dok sporo reagovanje izaziva nezadovoljstvo putnika i gubljenje tržišnog udela. Balans između ova dva ekstrema zahteva pažljivo praćenje trendova i fleksibilnost u donošenju odluka.
Prilagođavanje aerodromske infrastrukture i pratećih usluga rastu broja putnika nije jednokratan projekat, već kontinuiran proces koji zahteva koordinaciju više učesnika.
Svaki segment – od terminala i parkinga do iznajmljivanja automobila i prevoza – mora da prati dinamiku tražnje i da se razvija u skladu sa potrebama putnika. Za još korisnih informacija, posetite naš sajt!
