VRHUNSKA KUHINJA STAROG BANATA Opovo, 14. Mart 2019;
Restoran Hotela „Stari Banat“ odavno je stekao ugled ugostiteljskog objekta poznatog po vrhunskoj kuhinji. Širok asortiman ponude, kvalitetna, ukusna i originalno pripremljena hrana, iskusni i mladii kuvari, brza i efikasna konobarska usluga, glavni su aduti kuhinje Starog Banata.
Na meniju se nalaze topla i hladna predjela, pizze, supe i čorbe, gotova jela, jela sa roštilja, jela po porudžbini, ribe (rečne, morske) i morski plodovi, salate i slatke poslastice.
Priprema keteringa za sve prilike i događaje.
Doručak, ručak ili večera, sa prijateljima ili sami, poslovnim partnerima ili porodicom, uvek u prijatnom okruženju i ambijentu sale za ručavanje ili letnje bašte. Hotel STARI BANAT Opovo.
POTPISANI UGOVORI O KUPOVINI ŠEST SEOSKIH KUĆA SA OKUĆNICOM
Opovo,
14. mart 2019;
U
kabinetu predsednika opštine potpisan je Ugovori o dodeli bespovratne pomoći za
kupovinu šest seoskih kuća sa okućnicom za izbegla lica na teritoriji Opštine
Opovo, kojima se regulišu međusobna prava, obaveze i odgovornosti ugovorenih
strana u postupku dodele pomoći Korisniku za poboljšanje uslova stanovanja kroz
kupovinu seoskih kuća sa okućnicom i kroz dodelu pomoći u vidu građevinskog
materijala za popravku ili adaptaciju predmetnih kuća – 9500 evra za kupovinu i
1500 evra za adaptaciju predmetne kuće.
Komeserijat
za izbeglice, JUP „Istraživanje i razvoj“ Beograd i Opština Opovo zaključili su
Ugovor o grantu u okviru Regionalnog stambenog programa – Projekat 4, o
saradnji na realizaciji dodele pomoći namenjene poboljšanju uslova stanovanja
izbeglih lica kupovinom seoske kuće sa okućnicom, kojim je Opštini Opovo
dodeljen iznos od 121.000 evra. Iznos od 55.000 evra podeljen je 2017. godine
za kupovinu pet seoskih kuća, a danas su potpisani ugovori za otkup još šest
seoskih kuća u iznosu 66.000 evra. Svaki od korisnika dobija po 11.000 evra i
dobijena sredstva su bespovratna.
Predsednik
opštine dr Zoran Tasić je istakao važnost i značaj ovakve prakse, kao i
zalaganje lokalne samouprave da se pomogne izbeglim porodicama.
„Znam
da niste ovde zato što ste vi to hteli, nego da su u pitanju nesrećne okolnosti
i naša dužnost je da vam pomognemo. Ako smo vam bar malo život učinili lakšim
smatram da smo uspeli u toj nameri, a u meni i lokalnoj samoupravi uvek ćete
imati nekog kome se možete obratiti u vezi vaših životnih problema“ poručio je
predsednik opštine prilikom potpisivanja ugovora.
Korisnici
ove donacije nisu krili radost i zadovoljstvo jer su konačno nakon više
decenija rešili svoja stambena pitanja.
–
Ovo mi znači mnogo jer sam nakon dvadeset godina dočekala da imam svoj krov nad
glavom. Zahvalila bih se predsedniku opštine i njegovom pomoćniku, Ivanki
Petrov, kao i prodavcima koji su imali strpljenja da sačekaju proceduru (Milka Jelić,
Opovo).
–
Ovo donacija mi je od životnog značaja. Zahvalio bih se Opštini Opovo, svom
prodavcu koji je strpljivo čekao skoro godinu i po dana jer sam boravio u
njegovoj kući bez ikakve nadoknade (Veljko Grubić, Baranda).
–
Nakon dugo čekanja, 26 i po godina, dočekali smo i ovaj dan. Ovo je moje
ponovno rođenje i zahvaljujem se Crvenom krstu, ljudima koji su me čekali da se
ovo reši, zahvaljujem se predsedniku opštine i svakome ko nam je pomogao
(Ljubica Cuca, Sakule).
Poverenik
za izbeglice Opštine Opovo Ivanka Petrov istakla je praksu dobre saradnje
lokalne samouprave i resornih institucija koje sprovode ove programe.
„Ovo
je još jedan od vidova jako dobre saradnje između Komesarijata za izbeglice,
UNHCR-a, Jedinice za upravljanje projekata i naše opštine. Danas smo se okupili
da potpišemo ugovore o donaciji još šest kuća, koje su ujedno i nastavak
projekta koji smo započeli 2017. godine. Želela bih pre svega da se zahvalim
svim prodavcima koji su imali strpljenja i volje i čekali skoro godinu dana ali
evo sve se završilo dobro, a svi korisnici će biti useljeni u svoje nove kuće.
Želim i da kažem da se ovde ne zaustavljamo, projekat nastavljamo, a sredstva
za otkup još dve seoske kuće su već obezbeđene budžetskim sredstvima od
Republike Srbije. Biće i drugih projekata ali o tome kada budu konkretizovani“,
pručila je Ivanka Petrov.
Regionalni
stambeni program Republike Srbije sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a, a
finansiran je sredstvima Evropske Unije, koja je najveći donator, zatim
Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske,
Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske
Pančevo, 14. Mart 2019
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The
International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija
za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više
od 100 zemalja širom sveta. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Zdravlje bubrega svima i svuda” ima za cilj podizanje svesti o visokom i
rastućem opterećenju bolestima bubrega širom sveta, kao i potrebu za izradom strategija
za prevenciju i kontrolu bolesti bubrega. Ovogodišnji slogan apeluje na promovisanje
zdravlja stanovništva kroz osiguravanje univerzalnog, održivog i ravnopravnog pristupa
visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i smanjenje nejednakosti u zdravlju među
različitim socijalno-ekonomskim grupama stanovništva.
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma
i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog
uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama,
metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale
bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno
hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
Procenjuje se da 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti
bubrega. Akutne bolesti bubrega pogađaju više od 13 miliona ljudi širom sveta,
a 85% ovih slučajeva se javlja u zemljama sa malim i srednjim bruto nacionalnim
dohotkom. Procenjuje se da oko 1,7 ljudi godišnje umre zbog akutne bolesti bubrega. Hronične
bolesti bubrega su uzrok najmanje 2,4 miliona smrtnih slučajeva godišnje i trenutno
su na šestom mestu uzročnika smrti. Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta
povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog
pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre
65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih
troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih
predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro
trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. U
stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi
se dijaliza ili se transplantira bubreg.
Uprkos rastućem opterećenju bubrežnim bolestima širom sveta, nejednakosti
u dostupnoj zdravstvenoj zaštiti su i dalje prisutne. Nastanak akutnih i hroničnih
bolesti bubrega povezan je i sa socijalnim uslovima u kojima ljudi žive i rade,
uključujući i siromaštvo, rodnu diskriminaciju, nedostatak obrazovanja, profesionalne
rizike i zagađenje.
Transplantacija bubrega se smatra najisplativijim tretmanom hronične
bubrežne insuficijencije, ali ona sa druge strane podrazumeva visoke troškove u
pogledu infrastrukture i zahteva dostupnost visoko specijalizovanih timova, davalaca
organa i ne može se obaviti bez podrške dijalize.
Iako su nacionalne politike i strategije za hronične nezarazne bolesti
opšte prisutne u mnogim zemljama, često nedostaju specifične politike usmerene na
rano otkrivanje, prevenciju i lečenje bolesti bubrega. Više od polovine (53%) zemalja
koje imaju sveobuhvatnu strategiju za hronične nezarazne bolesti, nemaju smernice
za lečenje i negu osoba sa hroničnim bubrežnim bolestima (bilo specifično
ili u okviru strategije za hronične nezarazne bolesti).
Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:
Primeniti i usvojiti zdrav
način života (pristup čistoj vodi, fizičkoj aktivnosti, pravilnoj ishrani, kontroli
duvana). Bolesti bubrega mogu se sprečiti, odložiti i/ili držati pod kontrolom kada
se primenjuju odgovarajuće preventivne mere.
Neophodno je uvesti skrining
pregled na bolesti bubrega kao primarnu zdravstvenu intervenciju, uključujući i
testove za identifikaciju poremećaja (npr. testove urina i krvi). Skrining visoko
rizičnih pojedinaca i rana dijagnostika i lečenje je isplativo u smislu sprečavanja
ili odlaganja bolesti bubrega u završnom stadijumu.
Obezbedite da bubrežni
bolesnici dobiju neophodne osnovne zdravstvene usluge(npr. kontrola krvnog pritiska
i nivoa holesterola u krvi, esencijalne lekove) kako bi odložili napredovanje bolesti
bez finansijskih poteškoća.
Lobiranje za politiku koja
reguliše pravedan i održiv pristup naprednim uslugama zdravstvene zaštite (npr.
dijaliza i transplantacija) i bolju finansijsku obezbeđenost (npr. subvencije) kako
bi više resursa postalo dostupno. Borba protiv socijalno-ekonomskih barijera i širenje
pristupa sveobuhvatnog i pravičnog pristupa uslugama je neophodno kako bi se zadovoljile
potrebe stanovništva i poboljšao kvalitet zdravstvene zaštite.
U subotu 16.03 sa početkom u 18:00 u sali KEPS-a udruženje pčelara Amorfa iz Opova organizuje savetovanje pčelara na temu: Priprema društva i maksimalno iskorišćenje paše na podneblju Banata. Predavač-pčelar Dejan Tešović. Pozivaju se svi zainteresovani da prisustvuju predavanju.
Mada
je ova zima po svim meteorološkim parametrima bila blaga, a već smo u januaru i
februrau povremeno imali prolećne temperature, ipak pravi vesnici proleća su
bele rode koje se vraćaju sa zimovanja u Africi.
Ovih
dana rode zauzimaju svoja stara ili prave nova gnezda, a prva roda u našem
kraju zabeležena je već 1. marta u Sakulama.
