BARANDA, 30. april 2021 – Tradicionalno su se u Barandi za uskršnje praznike igrale banatske šore. I to ne bilo ko. Derbi je bio istorijsko rivalstvo između dva baranđanska kraja – Kukute i Šenđuraca. Naime, Baranda je krajem 17. veka, tokom Velikog bečkog rata opustela i ponovo je naseljena nakon oslobođenja Banata od Turaka u prvoj polovini 18. veka. Barandu su naselili Srbi iz Sent Đurđa (Šenđurci) i Srbi iz Kikinde (u Kikindu su došli iz Nadlake kod Temišvara) i njih zovu Kikinđani ili Kukuta. Vremenom su se izmešali ali i danas se delovi Barande zovu Šenđurci i Kukuta (Kikinđani). Ova podela kasnije se reflekotovala i u sportsko rivalstvo pa se tako godinama igrao derbi u banatskim šorama između ova dva kraja.
Poslednjih decenija ovaj običaj se ne upražnjava kao nekad ali svakako se obeležava. Fudbal je u Barandi odavno najpopularniji sport, ali kako Radničkom ide ove sezone, možda ne bi bilo loše da razmišljaju o prelasku na banatske šore.
Danas se obeležava Međunarodni praznik rada – 1. maj
BEOGRAD, 1. maja (Tanjug) – Međunarodni praznik rada, 1. maj, danas se obeležava u svetu, a u Srbiji drugi put zaredom, proteći će bez protestnog okupljanja radnika u organizaciji sindikalnih centrala, ali se izletišta pripremaju za dobru posetu.
Prvi maj se obeležava u znak sećanja na velike demonstracije u Čikagu u maju 1886. godine, kada su radnici štrajkovali tražeći osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada.
Na ulicama je protestovalo blizu 40.000 radnika, a njihovi zahtevi su simbolično istaknuti u tri čuvene osmice, osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Demonstracije su se završile krvavim sukobima sa policijom kada je šest radnika ubijeno, a oko 50 ranjeno.
Na prvom kongresu Druge internacionale, održanom tri godine kasnije, doneta je odluka da se svakog Prvog maja održavaju radničke demonstracije.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
Glavni razlog što ove godine neć biti ranickih okupljanja je epidemija korona virusa i mere zaštite od širenja zaraze, mada se iza odluke o neizlasku na ulice, bar kod nekih centrala, može naslutiti i rezigniranost zbog toga što raniji protesti i zahtevi nisu urodili plodom.
Sindikati su i ove godine poručili da će nastaviti borbu za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika
Izleti i roštiljanje u prirodi, kolike su kazne i šta je neophodno da znate
Izvor: Blic Prvi maj sa sobom donosi neizbežno roštiljanje sa društvom u prirodi ili bar druženje u baštama kafića, a većina sugrađana verovatno i ne sluti kolike im kazne slede ukoliko se ne budu pridržavali propisa, pogotovo u ovo vreme korone i njenih ograničenja.
Iako će dobar deo ljudi ostati kod kuće zbog Uskrsa, ne treba sumnjati kako će popularna izletišta u okolini gradova biti dupke puna. Društvo, hrana, piće, muzika i provod smatraju se zagarantovanim scenariom za taj dan, ali ko se ne bude pridržavao propisa, spisak kazni je podugačak.
Od roštiljanja na nedozvoljenim mestima, seče drveća, bacanja i ostavljanja otpadaka, parkiranja na zelenim površinama do nenošenja maski u baštama kafića u kojima za stolom može da bude maksimalno do pet ljudi. Kršenje pojedinih propisa donosi i krivične prijave! Ne zaboravite da je zvanično i dalje na snazi odluka koja kaže da je dozvoljeno okupljanje najviše pet ljudi na otvorenom i zatvorenom prostoru.
Vatra
Ukoliko palite vatru i roštiljate na mestima na kojima je to zabranjeno, možete platiti novčanu kaznu u vrednosti od 10.000 dinara. I plus dobiti prekršajnu prijavu. Neugašena vatra predstavlja veliku opasnost, jer može da izazove požar i ugrozi ljudske živote i prirodu. Na većini izletišta postoje tačno određeni i ograđeni delovi gde se može paliti vatra, a kazna za bacanje ili ostavljanje đubreta, ukoliko vas uhvati nadležna inspekcija, iznosi takođe 10.000 dinara.
Bacanje đubreta
Većina sugrađana za prvomajske praznike odluči da dan ili dva provede na popularnim izletištima, ali vrlo često se događa da za sobom ostave gomilu otpadaka ne sluteći da mogu platiti novčanu kaznu za učinjeni prekršaj. Dakle, kazna za bacanje ili ostavljanje đubreta, ukoliko vas uhvati nadležna inspekcija, iznosi 10.000 dinara.
Seča drveća
Strogo je kažnjiva i seča drveća u parkovima i na izletištima. Nažalost, nisu nam strane scene kada se grupica pijanih doseti da iseče zdravo stablo. Tako se još nije zaboravila situacija sa prvomajskog uranka 2018, kada je “drvoseča” sa Košutnjaka posekao zdravo drvo.
“Kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se osoba koja pustoši i krči šume, koja nije planirana kao redovan vid obnavljanja šuma i obavlja seču koja nije u skladu s planovima gazdovanja šumama”, jasan je zakon.
Zelenilo u parkovima
Uništavanje zelenila u parkovima i rekreacionim površinama kažnjava se sa 10.000 dinara. Bahato parkiranje plaća se 5.000 dinara. U Beogradu se sa čak 25.000 dinara globe vozači koji parkiraju svoj automobil na javnoj zelenoj površini koja se nalazi u okviru parka, skvera, trga, puta, kao i na zelenoj površini oko objekta javne namene. Ovde treba biti dodatno oprezan, jer u gradovima i njihovoj okolini javna “zelena površina” često nije zelene boje i tu se ljudi polakome i ostave svoja kola, ali pauk nepogrešivo zna koje su to zelene površine i na papiru.
Kovid redari, ograničen broj ljudi
Epidemiolozi napominju da se za Prvi maj i Uskrs mere moraju poštovati. Zvanično je i dalje dozvoljeno okupljanje pet ljudi na otvorenom i zatvorenom prostoru, a bašte gradskih kafića biće pod posebnom pažnjom inspekcija. Istovremeno, epidemiolog Predrag Kon je naglasio da moraju da se nose maske i u kafićima, a da za jednim stolom i u baštama može da bude do pet ljudi. Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, svaki ugostiteljski objekat i radnja moraju da imaju kovid redara i ukoliko to ne obezbede kazna je 30.000 dinara.
Građani koji ne nose maske u baštama kazniće se sa 5.000 dinara, a vlasnici kao pravna lica za kršenje mera mogu platiti globu od 150.000 do čak 300.000 dinara.
“Ne skidaj cveće s drveća”
Svaki grad ili opština imaju svoje lokalne komunalne propise čije kršenje takođe dovodi do udarca po džepu, a Novi Sad je jedan od zanimljivijih primera.
Sem što se kazne za stvaranje deponija i bacanje smeća mimo kanti, vođenje ljubimaca bez povoca, nečišćenje izmeta za njima i uništavanje tartan staze na keju u ovom gradu kažnjava sa 25.000 dinara, tako se istom sumom kažnjavaju i oni koji “skidaju plodove i cvetove sa drveća, šiblja i cvetnih gredica”. Treba ovo imati na umu ako se Praznik rada provodi u nekim od novosadskih parkova.
Radno vreme za Uskrs OPOVO 30. april 2021 – Pekara M&N u Opovu obaveštava svoje korisnike da će u nedelju, 2. maja biti neradan dan. U ponedeljak, 3. maja pekara radi od 5:00 do 16:00 časova.
Miloš Markov uputio uskršnju čestitku sveštenstvu i vernicima
OPOVO, 30. april 2021 – Predsednik opštine Miloš Markov čestitao je predstojeći Vaskrs pravoslavnom sveštenstvu i vernicima naše opštine.
„U ime Opštine Opovo i svoje lično ime, pravoslavnim sveštenicima u Sakulama, Barandi, Opovu i Sefkerinu, kao i svim vernicima koji vaskrsenje Hristovo slave po julijanskom kalendaru, upućujem iskrene čestitke sa željom da praznične dane provedu u dobrom zdravlju, spokoju i zajedništvu. Srećan vam Praznik nad praznicima – Hristos vaskrese!
