Proglašeni pobednici, manifestacija traje do nedelje
Kačarevo, 17 februar 2023
Izvor/Tanjug/Mediji/
Manifestacija Slaninijada, otvorena je juče u Kačarevu i trajaće četiri dana kada će brojni gurmani moći da uživaju u mesnim prerađevinama izlagača iz cele zemlje, kako zanatske, tako i industrijske proizvodnje, na oko 400 štandova u hali i na centralnom trgu.
Događaj je zvanično počeo na glavnoj bini uz zvuke tambura, a tačno u podne najmasniju manifestaciju u regionu svečano je otvorio gradonačelnik Pančeva Aleksandar Stevanović.
Potom je, na osnovu odluka žirija, krenula i dodela nagrada pobednicima na takmičenjima za najbolje slanine u nekoliko kategorija.
Kategorija domaće slanine – zlatni pobednik 36. Slaninijade
Vojinovic Nenad, Kuzmin;
Damir Benka, Kovačica;
Trajkovski Goran, Kačarevo;
Najbolja slanina u kategoriji industrijske slanine
U Srbiji smanjen broj goveda za 6,9 odsto, a svinja za 7 procenata, više grla ovaca
Srbija, 17. februar 2023
U Srbiji je 1. decembra 2022. godine bio manji ukupan broj goveda za 6,9 odsto, svinja za 7,0 odsto, koza za 1,7 odsto i živine za 3,5 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je ukupan broj ovaca veći za 1,5 odsto. Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i to 45,1 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije, a svinje u regionu Vojvodine – 42,5 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U odnosu na desetogodišnji prosek (2012–2021), ukupan broj goveda manji je za 11,0 odsto, svinja za 11,9 odsto, koza za 6,3 odsto i živine za 10,7 odsto, a veći je broj ovaca za 1,9 odsto. Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu.
PRESNIMAVANJE VHS, MiniDV, 8 I Hi8 KASETA NA DVD ILI FLEŠ MEMORIJU
Sigurno imate gomilu video kaseta i mnoštvo snimaka koje biste želeli da sačuvate. Sama po sebi magnetna traka na kojoj je snimljeni materijal nije pouzdana i vrlo je moguće da snimke sa nje nećete moći više da gledate zbog starosti i nepostojanosti materijala na kojem se snimak nalazi.
POZOVITE NAS DA SE DOGOVORIMO:
Mob: 063 1060 433
TRI RAZLOGA ZAŠTO JE DOŠLO KRAJNJE VREME ZA PRESNIMAVANJE…
1. Kasete koriste magnetni zapis koji se vremenom gubi. Česta promena klimatskih uslova može ubrzati ovaj proces. Ne postoji određeno pravilo posle koliko godina se snimci sa kaseta gube, jer to zavisi od kvaliteta same kasete, kao i mesta na kojem se čuva kaseta (da li zaštićena od vlage i direktne svetlosti). 2. DVD/CD možete svakodnevno gledati na vašem računaru, kućnom bioskopu, možete ga prekopirati na računar, gledati na tabletu, snimak okačiti na youtube… 3. Jednostavno možete prekopirati DVD/CD, napraviti rezervnu kopiju, pokloniti nekom kopiju, kopirati na računar…
ZASTARELI MEDIJI Sećanja imaju kratak vek ukoliko ih čuvate na nekom prevaziđenom mediju, kao što je na primer Video Home System, odnosno VHS. Kasete nisu ni predviđene da traju kao prosečni životni vek, već relativno malo vremena, onoliko koliko treba krhkoj magnetnoj traci da izdrži dok ne propadne. Ukoliko ste i pored toga uspeli da do sada sačuvate neki kućni video, omiljenu seriju ili utakmicu na VHS-u ili sličnom mediju, sva je prilika da ćete moći da ih spasite pre neminovne degradacije.
Danas i za vikend do 20 stepeni, topljenje snega na planinama
Srbija, 17. Februar 2023
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavio je da će danas i za vikend maksimalne temperature u većini mesta biti od 13 do 20 stepeni Celzijusa. Uslova za slabu kišu biće samo na severoistoku Srbije, a u nedelju uveče i tokom noći ka ponedeljku kratkotrajno i u ostalim krajevima. Zapadni i jugozapadni vetar u pojačanju, pa se jutarnje magle krajem sedmice ne očekuju, ali će se usled porasta temperature intenzivirati topljenje snega u planinskim predelima.
Vodimo vas na putovanje kroz geološku istoriju Srbije
OPOVO, 16. februar 2023 – Pored umetničkih sadržaja, Galerija „Jovan Popović“ nastavlja i sa istorijsko – dokumentarnim i naučno popularnim programima edukativnog karaktera.
Najnovija izložba „U kamenu svetlosti trag“ poslednjih par godina obilazi sa velikim uspehom Srbiju, a sada će biti predstavljena Opovčanima i zainteresovanoj javnosti iz naše okoline. Osim svog naučnog i edukativnog karaktera, postavka svakako ima i umetnički aspekt.
Otvaranje izložbe je u utorak, 21. februara, u 18:00 časova.
Autorka izložbe je Kristina Šarić, profesorka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Izložba je priređena povodom obeležavanja 150 godina saradnje austrijskih i srpskih geologa, a realizovana je u saradnji s Austrijskim kultrunim forumom Beograd i Rudarsko-geološkim fakulteom Univerzitata u Beogradu.
Kako dr Adijan Fajks (Adrien Feix), ataše za kulturu ambasade Republike Austrije i autorka izložbe kažu, ova neobična i jedinstvena izložba vodi posetioce na dva paralelna putovanja. Prvo putovanje predstavlja vremeplov kroz 150 godina srpsko-austrijskih geoloških istraživanja na teritoriji Srbije. Sam početak istraživanja vezan je za period kada Turci polako napuštaju Balkan, a Srbija, zbog neistraženosti, predstavlja egzotični deo Evrope u koji počinju da pristižu pored francuskih i nemačkih geologa, i geolozi iz Austrije sa kojima se uspostavlja kontinuirana saradnja koja traje i danas. Ove početke obeležili su austrijski istraživači, poput Ferdinanda fon Hohštetera, Emila Ticea i Franca Tule, koji su radili na našim terenima i ostavili nam dragocenu istraživačku građu. Jovan Žujović, jedan od rodonačelnika srpske geologije, aktivno se uključuje u terenski i kabinetski rad sa austrijskim kolegama i uspeva da za veoma kratko vreme opremi geološke kabinete i zbirkama minerala, stena i fosila, ali i mikroskopima. Već 1886. Jovan Žujović objavljuje i prvu geološku mapu Srbije. Saradnja austrijskih i sprskih geologa uzima sve veći zamah, o tome bi mogla da se napiše čitava disertacija, a od mnogih događaja za ovu izložbu je posebno važna donacija jednog savremenog polarizacionog (petrografskog) mikroskopa sa digitalnom kamerom Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu koja je realizovana kroz Program Saveznog ministarstva inostranih poslova Republike Austrije i Svetskog univerzitetskog servisa Austrije (World University Service – WUS Austria) 2002. godine.
Upravo poklonjeni mikroskop sa digitalnom kamerom vodi nas na drugo putovanje kroz izložbu. Na tom putovanju pratimo put svetlosti kroz kamen, jer da bismo kamen mogli da proučavamo u mikroskopu, neophodno je da ga isečemo u veoma tanku pločicu (petrografski preparat), koju potom poliramo istanjujući je do debljine od samo nekoliko stotih delova milimetra, odnosno, sve dok kamen ne postane proziran. Propuštanjem linearno polarisane svetlosti kroz petrografski preparat, započinje svojevrsni ples minerala iz kamena i svetlosnog zraka, koji je autorka izložbe trajno zabeležila na fotomikrografijama. Posmatrajući slike kamena, poput prizora u kaleidoskopu, pred našim očima se smenjuju boje i teksture, kompozicije koje posetioce vode u jednu potpuno novu dimenziju. Kao što kaže prof. Kristina Šarić, ovim prizorima se može pristupiti višeslojno. Upravo zbog toga nijedna fotografija ne nosi ime stene koju predstavlja, već nas autorka vodi kroz Polje lavande, Rasute perle, Skriveni draglj, Bal pod maskama, Buket hrizantema ili Nemirno more. Geolozi će iz ovih naziva fotografija ipak iščitati kamen otkrivajući kako je on nastao – kristalizacijom magme ili lave, taloženjem sitnih čestica koje su nosili vetrovi i voda ili metamorfizmom duboko u Zemljinoj kori, pretpostaviće da li je kvalitetan materijal za gradnju ili je dobar, na primer, za upotrebu u farmaceutskoj industriji. Dodatno, autorka sučeljava makroskopske uzorke stena izložene u vitrinama i njihov izgled u mikroskopu, podstičući time posetioce na promišljanja o svetu oko sebe, o polju posmatranja stvari, ali i budeći znatiželju i potrebu da se uvek sazna nešto više i nešto novo. S druge strane, same fotomikrografije vredi posmatrati i kao umetnička dela prirode, kao minijature u kojima se vreme kristalizovalo i zahvaljujući kojima se na vrlo jedinstven način može stupiti u dijalog i sa ljudskim postojanjem.
O autorki: prof. dr Kristina Šarić (rođ. Resimić) rođena je u Beogradu. Završila je Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je magistrirala i doktorirala, a od 1997. godine je i zaposlena u toj ustanovi. Bavi se proučavanjem geneze magmatskih stena Balkanskog poluostrva i istraživanjima iz oblasti geoarheologije (kamen i keramika). Objavila je preko 100 naučnih radova i saopštenja na skupovima. U slobodno vreme bavi se izradom mozaika.
