OPOVO, 11. jun 2021 – U četvrtak 10. juna održano je okružno školsko takmičenje u lovu ribe udicom na plovak. Učestvovalo je šest tročlanih ekipa iz južnobanatskih škola koje su na opštinskim takmičenjima osvojile pravo učešća na okružnom takmičenju. Malo Gajger jezero kod hotela je bilo idealno mesto za održavanje ove manifestacije jer, pored krupnih komada šarana, ono je bogato sitnom ribom koja je idealna za takmičare školskog uzrasta.
Riba je dobro radila i svi takmičari su ostvarili ulov. Neki su bili uspešniji od ostalih i osvojili su medalje. Naša ekipa, OŠ ,,Dositej Obradović’’ iz Opova u sastavu Ivan Šijak, Aleksa Đukić i Luka Stojić osvojila je prvo mesto. Drugo mesto osvojila je ekipa iz Skorenovca, a treći su bili takmičari iz Janošika. Ivan Šijak je osvojio i drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji.
Takmičenje je prošlo u najboljem redu, a takmičar iz Skorenovca Fabijan Mihalj je imao peh da mu se pocepala čuvarka i da mu je veći deo ulova pobegao. Verovatno bi i redosled na tabeli bio drugačiji da se ovo nije desilo.
Ipak sve čestitke pobednicima i velika zahvalnost internacionalnom sudiji Jovčiću koji je pomogao u organizaciji i suđenju.
OPOVO, 11. jun 2021 – Danas u 19:00 časova, u prostorijama Opštinske narodne biblioteke Opovo zakazano je otvaranje izložbe slika Nenada Stojkova. Izložba će biti otvorena za posetioce svakog radnog dana od 11. do 25. juna.
Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom i rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji.
U prirodi se krpelji mogu naći u područjima koja su obrasla visokom travom, šibljem, žbunjem, zatim u šumama i livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovskim površinama. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu.
Krpelji ubodom, na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja (krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza), ali je za naše područje najznačajnija Lajmska bolest ili Borelioza.
Krpelj se po koži kreće brzo i neosetno. Na čoveku provede oko dva sata tražeći pogodno mesto za sisanje krvi (topliji i vlažniji delovi tela sa mekšom kožom). UBOD KRPELjA NE BOLI. Primetimo ga slučajno, kada postane veliki jer se nasisao krvi ili ako se javi upala na mestu uboda – alergijske reakcije na ubod.
Nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka, pa ni svaki ubod krpelja ne znači sigurno oboljevanje od ovih bolesti. SAMO KRPELj KOJI JE I SAM INFICIRAN BORELIJOM BURGDORFERI MOŽE DA PRENESE INFEKCIJU NA ČOVEKA.
Što je krpelj na telu domaćna duže veća je verovatnoća da dođe do infekcije. Nestručno uklanjanje krpelja, premazivanje, alkoholom, benzinom i drugim supstancama, takodje povećava verovatnoću nastanka infekcije.
LAJMSKA BOLEST – BORELIOZA je oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Prvi put je opisao dr Stir 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat), a kod nas je ovo oboljenje prvi put prepoznato 1987. godine.
Simptomi bolesti počinju 1 do 30 dana nakon uboda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao „bivolje oko”). Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnih gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima). Pojava ovih tegoba uz podatak da je bio ubod krpelja pre 1-30 dana smatra se Lajmskom bolešću i pristupa se terapiji antibioticima.
Ozbiljnije komplikacije mogu se javiti nedeljama i mesecima nakon uboda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.
KAKO SE ZAŠTITITI
Najbolja mera prevencije je sprečiti ubod krpelja:
– izbegavati hodanje po visokoj travi, između žbunja i ležanje na travi;
– po povratku iz prirodnog žarišta pregledati odeću i telo na prisustvo krpelja;
– prilikom boravka u prirodi koristiti repelente kao ličnu zaštitu.
KAKO POSTUPITI UKOLIKO JE DOŠLO DO UBODA KRPELjA
– nakon što se primeti prisustvo krpelja u koži potrebno ga je stručno i bezbedno ukloniti (izvaditi);
– ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje, potrebno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi gde će obučeno osoblje krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije;
– ovo treba uraditi što pre (u toku prva 24 sata) jer iako verovatnoća prenosa infekcije nije velika, ona raste sa povećanjem dužine boravka krpelja u koži;
– ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin) na kožu preko krpelja
Snalažljive komšije vratile ispalog mladunca rode u gnezdo
SAKULE, 11. jun 2021 – Nije retkost da mlade ptice ispadnu iz gnezda, pa tako kasnije stradaju od predatora. Najćešći primer su mladunci utine – male ušare ali njih je nakon toga lako zbrinuti jer je potrebno samo ih podići na najbližu granu i roditelji će nastaviti da ih hrane i brinu se o njima.
Ali šta kad iz gnezda ispadne mladunac rode, a gnezdo je previsoko. Upravo se to juče dogodilo u Sakulama, u Nušićevoj ulici, gde inače ima nekoliko aktivnih gnezda na banderama.
Kako nisu imali adekvatno visoke merdevine, a na ideju i snalažljvost Vlade Smiljanića, napravili su neku vrstu čekrka i uz pomoć dugačke motke i kante, mladunca podigli u visinu gnezda u koje se on uspešno vratio na radost okupljenih komšija.
Lep gest, ali ne čudi jer ova ptica u Sakulama ali i celom Potamišju ima poseban status. Sakule je posle Taraša, mesto sa najviše aktivnih gnezda bele rode u Srbiji. U ovom mestu svake godine uspešno se gnezdi 35 do 38 parova, a bela roda se nalazi i na grbu sela Sakule, kao i na zvaničnom grbu Opštine Opovo.
