Sutra je Dan primirja Izvor: RTS Beograd, 10. Novembar 2021 Jedanaestog novembra 1918. godine u 11 sati, zvanično su, posle kapitulacije Nemačke, prestala ratna dejstva. To je označilo kraj surovog Velikog rata. Nešto ranije, trećeg novembra, kapitulirala je Austrougarska, pre toga njihovi saveznici Bugarska i Osmansko carstvo. Nemački car Vilhelm Drugi zvanično je abdicirao i tada izgovorio čuvenu rečenicu: „Sramota, šačica Srba je odlučila sudbinu rata!“ U knjizi „30 srpskih zašto“ Dragan Milošević objašnjava zašto smatra da Dan primirja u Prvom svetskom ratu treba obeležavati kao Dan pobede
Ujedinjeni srpski narod je odneo veliku pobedu protiv dvadeset puta snažnijeg neprijatelja. Probojem Solunskog fronta omogućen je pobednički hod saveznika, Srbija je procentualno i najveći stradalnik Velikog rata, prema rečima Dragana Miloševića, pisca knjige 30 srpskih zašto.
Srbija je bila prva napadnuta u Velikom ratu, a ostvarila je i prve pobede na Ceru, Kolubari i u odbrani naše prestonice, Beograda, a i poslednja je završila ratne operacije. Sedmog novembra 1918. godine predstavnici neutralno proglašene mađarske države boravili su u Beogradu u cilju potpisivanja primirja sa predstavnicima Solunskog fronta i srpske vrhovne komande. Primili su ih pukovnik Kalafatović u ime srpske komande i Franše d’ Epere, komandant Solunskog fronta”, počeo je priču Milošević.
Dodao je da su predstavnici u Beogradu tada tražili da potpišu primirje, jer su „neutralna zemlja”.
„Ni rukovali se nisu predstavnici sila Antante, rekli su im da oni ne mogu potpisivati nikakavo primirje, oni su okupirali srpske teritorije i ispostavili su im ultimatum od 18 tačaka sa zahtevom da napuste smesta Baranju, Bačku i Banat. Naravno, oni su se vratili neobavljena posla. Vrhovni komandant srpske vojske regent Aleksandar Karađorđević naredio je već sutra vojvodi Petru Bojoviću da krene sa nastavkom operacija izgona neprijatelja sa današnje vojvođanske teritorije. Tako je i bilo sve do 13. novembra, kada je Mađarska kapitulirala i potpuno napustila našu teritoriju. Dakle operacije su trajale i dva dana posle primirja na Zapadnom frontu, a srpska vojska je nekoliko dana kasnije ušla u Temišvar, Arad i u Segedin”, ispričao je Milošević.
Smatra da bi 11. novembar trebalo da se proslavlja kao Dan pobede.
„To bi svakako trebalo da proslavljamo, i ja obrazlažem u svojoj knjizi detaljno zbog čega ne Dan pobede, nego čak kao Dan veličanstvene pobede, možda i najveće pobede u našoj nacionalnoj i državnoj istoriji. Mislim da ga ne proslavljamo, pre svega, zato što je nažalost, Veliki rat još uvek u senci Drugog svetskog rata, i možda bi najbolje rečeno kao odgovor bio – zato što još živimo u društvu u kome je ‘kultura zaborava i nezahvalnosti i prekrajanja istorije’ još uvek dominantna nad onim što bi trebalo da bude – kulturom sećanja i kulturom zahvalnosti”, objasnio je Milošević.
Prva žrtva Velikog rata bio je šesnaestogodišnji dobrovoljac Dušan Đonović, učenik Srednje trgovačke kraljevske škole.
„Simbolično, njegova smrt je predstavljala uvod u jedan stravičan rat i ratna postradavanja u kome će posebno stradati civilno stanovništvo, mnogo više nego čak i vojska i oficirski kadar. Srbija je dala neverovatan doprinos u pobedi saveznika, u odbrani, u oslobođenju, ja bih rekao evropske civilizacije, sa preko 1,2 miliona žrtava, od čega je dve trećine bilo civilno stanovništvo”, kaže Milošević, naglašavajući da smo posle rata i privredno i kao društvo izašli sa katastrofalnim posledicama.
Paralele sa aktuelnom pandemijom
„Među 12.000 zarobljenih vojnika koje je austrougarska vojska ostavila za sobom, kada ih je srpska vojska proterala preko Podrinja, bilo je 4.000 zaraženih vojnika u veoma teškom stanju, od pegavog tifusa koji je tada bio neizlečiva i strahovito smrtonosna bolest.”
“Naravno, Srbi, humani i viteški narod, kao i uvek što smo bili u srpskoj državi, mi smo ih primili, lečili smo ih kao i naše ranjenike, posebno na području Valjeva gde je bila najveća bolnica Velikog rata pod otvorenim nebom”, ispričao je pisac.
Dodao je da je usledio prenos zaraze.
„Tih 4.000 zaraženih tifusara zarazilo je preko milion ljudi u Srbiji. Možete zamisliti kakva je to bila epidemija! Epidemija je bila samo koncentrisana na teritoriju Srbije, preko 150.000 je bilo mrtvih u našoj zemlji. Svaki treći lekar je stradao”, ispričao je Milošević i napomenuo da je tada vakcina bila od pomoći, uz medicinsku podršku iz inostranstva.
Naglašava još jednom da je važno obeležiti 11. novembar kao Dan pobede. „To treba da bude dan kada treba sve da stane u tih 11 sati, kada treba svi da skinemo kapu nekoliko minuta, da zahvalimo našim precima i junacima koji su nam omogućili da budemo to što jesmo svoj na svome, danas u ovom vremenu”, zaključio je Milošević.
Srbija, 10. novembar 2021 Danas ujutro u Srbiji se ponegde očekuju prizemni mraz, niska oblačnost ili magla, koja će se po kotlinama zapada i juga zemlje zadržati i duže. Tokom dana biće toplije, malo i umereno oblačno, osim u Timočkoj krajini gde će se celog dana zadržati oblačno.
Vetar slab i umeren, jugoistočni, na jugu Banata i u Donjem Podunavlju jak, sa olujnim udarima.
Najniža temperatura od 0 do 5, najviša od 10 do 15 stepeni. U Beogradu će ujutro biti niska oblačnost, tokom dana pretežno sunčano i malo toplije. Vetar umeren, povremeno jak, jugoistočni. Najniža temperatura oko 4, najviša 13 stepeni. Narednih dana uglavnom umereno oblačno i suvo sa sunčanim intervalima, po kotlinama sa jutarnjom maglom.
U košavskom području sutra vetrovito sa umerenim i jakim, a na jugu Banata povremeno i olujnim jugoistočnim vetrom. U nedelju i ponedeljak prolazno naoblačenje mestimično sa padavinama.
Temperatura do nedelje oko i malo iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine, a zatim u padu.
BARANDA, 7. novembar 2021 – Srpska pravoslavna opština Baranda priredila je svečanost povodom završetka građevinskih radova na izgradnji doma, obnovi krova crkve i postavljanja behaton staza i platoa.
Nakon liturgije u crkvi Sv. Oca Nikolaja, namesnik opovački, protonamesnik Željko Milovanov je uručio crkveno-opštinske zahvalnice firmama i pojedincima koji su svojim prilozima pomogli obnovu crkve i izgradnju Svetosavskog doma.
Crkva u Barandi
Predsednik opštine Miloš Markov je istakao zajedništvo Baranđani koji su pored projektnih sredstava lokalne samouprave uspeli da svojim prilozima prikupe značajna sredstva.
„Mi smo kao lokalna samouprava dobili priznanje od naše Srpske pravoslavne crkve s obzirom na sredstva koja smo na početku godine inicirali, a to je bilo 300.000 dinara za renoviranje krova crkve u Barandi. Oni su to tada naveli kao prioritet i to je bio inicijalni novac kojim su počeli celu ovu akciju ali osim naših sredstava meštani su se odazvali u velikom broju, privrednici, poljoprivrednici, tako da je taj novac sa početnih 300.000 otišao na milion i po. Srpska pravoslavna crkva je dobila potpuno novi krov koji će im služiti decenijama“, izjavio je Markov.
Učešće na današnjoj liturgiji bilo je navljeno i od strane Banatske eparhije ali je zbog neodložnih poslova vladika Nikanor bio sprečen da dođe. Arhijerejske gramate u rangu zadužbinara namenjene Opštini Opovo, Agros doo Opovo, Dejanu Joviću, Žarku Kljajiću, Boži Veresiji i Predragu Babinu, episkop banatski Nikanor uručiće naknadno.
Epidemiološka situacija u Vojvodini nije dobra, budžet na vreme
NOVI SAD, 9. novembra (Tanjug) – Predsednik pokrajinske Vlade Igor Mirović izjavio je danas da epidemijska situacija u Vojvodini nije dobra i da treba insistirati na vakcinaciji i poštovanju mera.
“Imamo blagi trend pada broja zaraženih i obolelih, ali to ne znači ništa u ovom trenutku ako ne nastavimo sa propisanim procedurama”, rekao je Mirović za RTS.
Naveo je da je u Vojvodini vakcinisano i manje od 50 odsto stanovništva ako se uzmu u obzir svi koji treba da prime vakcinu, uključujući i decu stariju od 12 godina.
“I dalje je potrebno insistirati da se što veći broj ljudi vakciniše i sa trećom dozom, koju sam i ja primio”, istakao je Mirović.
Govoreći o budžetu za narednu godinu, Mirović je rekao da će on iznositi 89 milijardi dinara.
Završni razgovori u Vladi su u toku, kaže Mirović dodajući da se očekuje da do kraja decembra bude usvojen u pokrajinskoj skupštini.
Naveo je da je broj nezaposlenih 2016. godine bio 165.000, dok je sada “nešto iznad 100.000”.
“U odnosu na 2019. i 2020. gotovo da nismo izgubili radna mesta, osim u turizmu i ugostiteljstvu”, ukazao je Mirović.
Kada je reč o kapitalnim investicijama u Pokrajini, ocenio je da radovi na Fruškogorskom koridoru dobro napreduju i da se očekuje da će za tri i po godine on biti kompletan.
Dodao je da će do kraja godine biti gotova i brza pruga Beograd – Novi Sad, dok će se nastaviti i radovi od Novog Sada do Subotice.
Danas oblačno i pre podne kiša, potom prestanak padavina
BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) – U Srbiji danas oblačno, ujutru i pre podne mestimično s kišom, u Vojvodini razvedravanje, a posle podne prestanak padavina u ostalim krajevima.
Vetar slab i umeren, na istoku Srbije povremeno i jak, severni i severozapadni, krajem dana u skretanju na istočni i jugoistočni. Najniža temperatura od 4 do 9, a najviša od 9 do 13 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod
U Beogradu oblačno, ujutro i pre podne kiša, a posle podne suvo.
Vetar slab, severni i severozapadni, krajem dana u skretanju na istočni i jugoistočni. Najniza temperatura oko 7, a najvisa oko 10 stepeni.
Izgledi vremena za sedam dana – do 16. novembra:
U većini dana umereno oblačno i suvo sa sunčanim intervalima, po kotlinama sa jutarnjom maglom.
U košavskom području u sredu i četvrtak vetrovito sa umerenim i jakim, a na jugu Banata povremeno i olujnim jugoistočnim vetrom.
U nedelju i ponedeljak prolazno naoblačenje mestimično sa padavinama.
Temperatura do nedelje oko i malo iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine, a zatim u padu.
