by Glas Opova | 26.06.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
UVOĐENJE VANREDNE SITUACIJE ZBOG KOMARACA
Opovo, 26. jun 2014;
Nakon povratka sa sastanka svih predsednika opština u južnom Banatu, koji je održan danas u Pančevu, predsednik opštine Milorad Soldatović je po hitnom postupku zakazao vanrednu sednicu Opštinskog štaba za vanredne situacije.
Izuzetno visoka brojnost komaraca na teritoriji južnog Banata koja je uslovljena poplavama, visokim vodostajem i zadržavanjem vode na velikim površinama zemljišta, procenjena je kao alrmantna. Zbog toga je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije region Južnobanatskog upravnog okruga proglašen za visoko rizično područje na bolest Zapadnog Nila, a koju prenose komarci.
Na osnovu podataka Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Batut“ beograd, na teritoriji Južnobanatskog upravnog okruga je prošle godine obolelo 47 osoba od groznice Zapadnog Nila (od toga dve sa teritorije opštine Opovo), od kojih su registrovana dva smrtna ishoda.
Zbog nastale situacije i mogućih posledica, vodeći ljudi svih lokalnih samouprava južnobanaskog okruga su se dogovorili da aktiviraju svoje Opštinske (gradske) štabove za vanredne situacije kako bi predložili predsednicima lokalnih samouprava da donesu Odluku o proglašenju vanredne situacije na teritoriji svojih opština (gradova), zbog sprovođenja preventivnih i operativnih mera za suzbijanje komaraca, a radi sprečavanja epidemije koju mogu izazvati komarci – „Groznica Zapadnog Nila“.
Prednost ovakvih odluka je da čl. 7. stav 1. tačka 3. Zakona o javnim nabavkama propisuje da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavke radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko – tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda.
Na taj način ubrzava se procedura oko izbora izvođača radova i tretmana komaraca, koja i u najboljim slučajevima traje po nekoliko meseci. Kao primer Soldatović je naveo opštinu Kovin, koja još uvek nije izvršila ni prvo tretiranje komaraca iako se nalazi uz obalu Dunava jer se procedura javne nabavke zbog žalbi učesnika tendera otegla u nedogled.
Kao drugu prednost Soldatović navodi zajednički nastup svih lokalnih samouprava Južnog Banata. Istovremenim tretiranjem komaraca na celoj teritoriji južnog Banata efekti bi bili mnogo efikasniji. Soldatović navodi i primer ulaganja u akcije tretiranja upoređujući Opštinu Opovo i Grad Pančevo. Mada su, kako kaže predsednik opštine, građani tradicionalno nezadovoljni rezultatima tretiranja komaraca, naša opština, iako najmanja u Vojvodini, godišnje ulaže 3 miliona, a Grad Pančevo 8 miliona za tretmane suzbijanja komaraca, što u odnosu na veličinu teritorije Opova i Pančeva ispada da naša opština proporcionalno ulaže više.
Opštinski štab za vanredne situacije jednoglasno je podržao predlog o proglašenju vanredne situacije, tako da se u narednih 24 časa očekuje da ovaj predlog potpiše i predsednik opštine.
by Glas Opova | 26.06.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
DOM ZDRAVLJA KAMEN SPOTICANJA KOALICIONIH PARTNERA
Opovo, 26. jun 2014;
Skupštinska idila koja je trajala do pred sam kraj sednice, naglo je nestala kada kada je na red došla 15. tačka dnevnog reda Razmatranje predloga i donošenje Rešenja o razrešenju i imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora Doma zdravlja Opovo. Naime, kako je odbornička grupa Pokrenimo Opovo najavila uzdržan stav obrazlažući da predlog ima političku pozadinu i nedostatak relevantnih informacija, a druga odbornička grupa PUPS – JS – LSV bila podeljena u stavu, usledila je veoma turbulentna diskusija, pa je tako u čestim replikama za govornicom bilo i po dva odbornika koji su se smenjivali oko mikrofona. Na trenutke sednica je podsećala na talk – show sa publikom koja navija i dobacuje.
Sama diskusija se tokom rasprave raširila i otvorila niz drugih tema vezano za Dom zdravlja Opovo, što je delom izazvano i aktuelnim tekstovima u Dnevnim novinama „Kurir“. Rasprava je trajala više od sat vremena i gotovo je nemoguće bez stenograma prepričati stavove, izjave, replike i prozivke koje smo čuli, tako da se još jednom pokazala neophodnost kamere, odnosno video – audio zapisa na kojem bi čitaoci i gledaoci mogli najobjektivnije da stvore sliku o događaju.
Kao što smo rekli, predsednik odborničke grupe „Pokrenimo Srbiju“ Predrag Ginculj (SNS) je objavio da njihova odbornička grupa neće glasati. Milorad Ješin (SNS) je za govornicom rekao da je Upravni odbor DZ radio dobro, a da problem Doma zdravlja leži u osnivaču. Činjenica je da problem postoji ali između direktorke i pojedinih ljudi iz opštine. Ješin ističe i to da nisu oni ti koji su direktorki dali stimulaciju nakon 24 časa po stupanju na dužnost.
Smiljka Antić (PUPS) smatra da je predlog nepotpun ali ako ima potrebe razgovarati o radu Doma zdravlja, onda treba razgovarati, pa ako ima konkretnih dokaza preduzeti i mere.
Boško Nikolić (GGMS) je obrazložio tačku ispred predlagača rekavši da Skupština nema nikakve informacije o radu Upravnog odbora DZ, bilo od strane predsednika Drage Terzića, bilo od strane članova odbora koje su oni sami predložili. Nikolić navodi da se zbog nedostatka komunikacije traži smena predsednika ali i dva člana odbora iz njihovih redova, tako da je evidentno da nisu u pitanju politički razlozi.
Predsednik odborničke grupe GG Milorad Soldatović, Dragomir Mišković, ističe da se ovde nikom ne „skidaju glave“ i da se sve radi u interesu građana naše opštine. Samo tražimo bolju komunikaciju, a nju ćemo dobiti sa novim ljudima. Mišković je postavio i pitanje koalicionim partnerima iz Srpske napredne stranke upitavši ih zašto su promenili stav kada su se ranije već dogovorili u vezi ovog predloga. Replicirao mu je Predrag Ginculj rekavši da su u pitanju bili neformalni razgovori predstavnika odborničkih grupa i da njihova stranka zvanične i konačne stavove donosi na opštinskom odboru.
Povodom rasprave između Miškovića i Ginculja, odbornik Mateja Ostojić (LPK) je predložio pauzu kako bi se koalicioni partneri dogovorili vezi zajedničkog stava ili je u pitanju samo odmeravanje političkih snaga. Njegova koleginica Ljiljana Grujić (LPK) u svojem izlaganju je istakla da niko nije kriv dok se to ne dokaže.
Drago Terzić, predsednik Upravnog odbora je imao nešto duži ekspoze u kojem je naveo sve relevantne zakonske odredbe vezane za nadležnosti i obaveze upravnih odbora. On je istakao da se nigde ne uređuje odnos u kojem Upravni odbor samoinicijativno daje izveštaje Skupštini ali i da Skupština i Veće nikada nisu tražili te izveštaje. Po njemu Upravni odbor je radio po zakonu, a on sam ne oseća odgovornost ako je Dom zdravlja loše poslovao i nelogično je za to optuživati Upravni odbor. Dokument o saobraćajnim kaznama Terzić nije video, a glavni problem Doma zdravlja je nedostatak sredstava. U njegovom mandatu održano je 14 sednica u punom sastavu, prosečno jedna mesečno, na kojima je razmatrano 64 tačaka dnevnog reda, prosečno pet po sednici. Inicijativu za smenu smatra činom sa političkom pozadinom i lične prirode.
Zamenik predsednika opštine Branko Mihajlović, inače glavni oponent rada direktorke Doma zdravlja, tvrdi da dokaza o lošem radu direktorke ima i previše ali i Upravnog odbora čija je krivica to što nije ukazivao i imao odgovarajuću komunikaciju sa opštinskim organima i Skupštinom. Terziću je postavio pitanje zašto i kako to da nema dokument o saobraćajnim kaznama. Istovremeno je postavio pitanje zašto predsednik Upravnog odbora nije izvestio nadležne da direktorka i pored ukidanja stimulacije i korišćenja službenog automobila i dalje sve to koristi, a posebno istakao direktorkin koeficijent koji je gotovo dupliran u odnosu na zakonske odredbe. Kao poslednju vest Mihajlović navodi direktorkin majski račun za službeni telefon u iznosu od 26.000 dinara.
Mihajlović priznaje da je saradnja sa predsednikom Upravnog odbora u početku bila odlična kada je on nakon svake sednice odbora slao izveštaj. Međutim, to se naprasno prekinulo pre šest meseci što se poklapa sa odlukom odbora o vraćanju stimulacije direktorki. Mihajlović ističe da se u zapisniku navodi da je odbor na toj sednici radio u punom sastavu ali da oni imaju proverenu informaciju da član odbora iz njihovih redova nije bio prisutan i da nije upoznat sa tom odlukom, pa postavlja pitanje da li je ta sednica uopšte i održana. Zamenik predsednika opštine upozorava da sledi provera svih informacija, odluka i dokumenata i da je po njegovim saznanjima dug Doma zdravlja dostigao 150 miliona. Po njegovim rečima, lako se može desiti da Dom zdravlja padne pod stečaj što znači da će ova ustanova izgubiti status doma zdravlja i postati obična zdravstvena ambulanta, što bi sa apekta zdravstvenih usluga bila katastrofa za građane naše opštine.
Kako god bilo, 12 od 22 odbornika (GGMS, JS, LSV) glasalo je za ovaj predlog, tako da su predsednik Upravnog odbora Doma zdravlja Opovo Drago Terzić i članovi Blagica Ćirika i Dragana Milićev razrešeni dužnosti, dok su za nove članove imenovani Ljiljana Ilin – predsednik, Anita Milanov – član i Boško Nikolić – član.
Međutim, tokom glasanja dogodila se jedna nedoslednost na koju su nakon sednice ukazali predstavnici Srpske napredne stranke. U samom nazivu tačke dnevnog reda i dokumentu Rešenja odluke jasno se utvrđuje da je u pitanju paket predloga, odnosno, razrešenje pojedinih članova i istovremeno imenovanje novih. Prilikom glasanja, predsednik skupštine Dragan Ugrinov je naveo samo razrešenje starih članova, pa naprednjaci postavljaju pitanje pravnog tumačenja ove situacije smatrajući da novi članovi nisu imenovani. Da li se glasalo za puni tekst tačke dnevnog reda, koja je usvojena na početku sednice ili je to samo deo tačke dnevnog reda, kako je izrekao predsedavajući (slučajno ili namerno) konačni sud daće verovatno pravnici. U vezi novih članova Upravnog odbora, tokom rasprave su se čuli i novi momenti, pa je tako predsednik odborničke grupe Pokrenimo Srbiju, izjavio da je Ljiljana Ilin član Srpske napredne stranke i da će odbiti funkciju predsednika Upravnog odbora Doma zdravlja Opovo.
Po završetku i izglasavanju ove tačke dnevnog reda predsednik Nadzornog odbora Doma zdravlja Opovo Milorad Ješin, za skupštinskom govornicom podneo je ostavku na tu funkciju.
Sve ostale tačke dnevnog reda usvojene su apsolutnom koalicionom većinom. O ostalim tačkama dnevnog reda pisaćemo u posebnim prilozima u zavisnosti od njihovog značaja i aktuelnosti.
Odbornička pitanja:
Jovan Toma (GGMS) izveštava prisutne odbornike da je komunalni inspektor nakon njegovog odborničkog pitanja na prošloj sednici u vezi sadnje i prskanja hemijskih sredstava na javnim površinama (okućnicama) izašao na teren i naložio uklanjanje istih, ali da JP Mladost još uvek nije regulisala krošnje stabala na raskrnicama zbog kojih je otežana preglednost saobraćaja.
Predrag Ginculj (SNS) pita da li je planom rebalansa opštinskog budžeta predviđeno asfaltiranje ulica u Sefkerinu (ima ih nekoliko po stotinak metara). Njegovo drugo pitanje se odnosi na tretiranje komaraca sa zemlje i pita da li je to predviđeno samo u Opovu i zašto se ne sprovodi i u ostalim naseljima naše opštine.
Dejan Kravar (GGMS) se slaže sa Ginculjom u vezi tretiranja komaraca sa zemlje i pored toga konstatuje da je saobraćajnica Sefkerin – Zrenjaninska magistrala izgrađen na osnovu pomoći republičke i pokrajinske vlade i ukazuje da bi bilo dobro da se i sada učini sličan napor prema Beogradu i Novom Sadu kako bi se dobila sredstva i ova saobraćajnica dovršila i uredila po svim pravilima.
Milorad Ješin (SNS) ponavlja svoje pitanje sa ranijih sednica u vezi namene i svrsishodnosti nabavke opštinskog autobusa.
Dragan Stanivuk (NDS) takođe ponavlja svoje ranije pitanje u vezi asfaltiranja ulica u Sefkerinu za koje je tražio usmeni odgovor, koji je i dobio od strane zamenika predsednika opštine Branka Mihajlovića. Mihajlović je naveo da projektna dokumentacija već postoji ali kako su u pitanju znatna finansijska sredstva, lokalna samouprava se po pravilo sufinansirala od strane Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja. Kako je ovaj fond trenutno na „stand by“ statusu, čekamo razrešenje situacije između republike i pokrajine, pa ćemo shodno tome i preduzimati projekte.
Boško Nikolić (GGMS) ponovo ističe da još uvek nije dobio izveštaj o radu i finansijski izveštaj Mesne zajednice Opovo. On navodi da je od novog predsednika Saveta MZ Opovo Nebojše Kovačevića ekspresno dobio traženu dokumentaciju iz koje se vidi da ranije nije bilo uplata na račun od pijačarine (ili su bile jako retke) dok su sada redovne. Prema njegovom računu nije uplaćeno oko 170.000 dinara. Nikolić, ističe da ne kaže da je u pitanju pronevera već da se u nedostatku izveštaja ne zna gde su te pare potrošene ili uložene. Bivši predsednik Saveta MZ Opovo Miloš Markov odgovara pitanjem – a kako mislite da se održava park? Markov takođe ističe da je i nakon ostavke predsedavao Savetom do maja meseca kada su takođe uplate bile redovne.
by Glas Opova | 26.06.2014. | LOKALNA SAMOUPRAVA
LOKALNA SAMOUPRAVA – SUZBIJANJE KOMARACA
Zajedničko delovanje na suzbijanju komaraca ne teritoriji Južnobanatskog okruga
Pančevo, 26.06.2014. godine
Na poziv gradonačelnika grada Pančeva, u organizaciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine, danas u 11h održaće se sastanak predsednika svih opština Južnobanatskog okruga radi preduzimanja hitnih mera za zaštitu zdravlja stanovništva zbog visoke brojnosti komaraca na teritoriji Južnobanatskog okruga.
Velika brojnost komaraca uslovljena poplavama, visokim vodostajem i zadržavanjem vode na velikim površinama zemljišta i posle preduzetih mera suzbijanja tretiranjem odraslih formi iz vazduha i sa zemlje kao i kontinuranog avio tretmana larvi koji, zbog specifičnosti situacije, nisu dali zadovoljavajuće efekte, zahteva zajedničko delovanje na nivou celog okruga.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne životne sredine Republike Srbije je 18.06.2014. godine region Južnobanatskog okruga proglasio visokorizičnim područjem na groznicu zapadnog Nila koju prenose komarci. Na osnovu izveštaja iz 2013. godine, na teritoriji načeg okruga bilo je 47 obolelih sa dva smrtna ishoda koji su bili starija lica i hronični bolesnici, dok su na teritoriji opštine Opovo registrovana dva obolela pacijenta.
Zakon o zaštiti stanovništva utvrdio je obavezu lokalnoh samouprava u sprovođenju mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, koje u ovom slučaju podrazumevaju suzbijanje komaraca kao prenosioca uzročnika bolesti, dok je Zakon o vanrednim situacijama definisao pojavu štetočina većih razmera kao elementarnu nepogodu i obaveze lokalne samouprave da u skladu sa svojim ovlašćenjima i dužnostima sprovede asanaciju terena koja podrazumeva dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.
Veliki je broj primedbi na izvršeni tretman komaraca i velika je brojnost komaraca, ali proglašenje Južnobanatskog okruga visokoričnim područjem govori o vanrednoj situaciji, a zajednički sastanak utvrdiće mere i načine za njeno rešavanje.
Inspektorka za zaštitu životne sredine, Marina Mitrović, dr vet.med.
