U Srbiji je nophodno da se podiže svest o donorstvu organa
BEOGRAD, 20. jula (Tanjug) – Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” Milovan Bojić izjavio je danas povodom 30 godina od prve transplantacije srca u Srbiji koja je urađena u ovom institutu, da je to podvig koji bi trebalo proučavati i da je ponosan na svoj tim koji je uradio nešto što će zlatnim slovima biti zabeleženo u istoriji srpske medicine. On je za Tanjug rekao da je u Srbiji neophodno da se radi na podizanju svesti građana o donorstvu organa, jer kako je naveo, uvek zatajimo upravo tu. “Ta operacija od pre 30 godina je za mene najupečatljiviji događaj u mom životu uopšte i posebno u profesionalnoj karijeri. Jer usuditi se da se izvede jedan takav poduhvat u ondašnjim uslovima kada je Srbija bila gotovo hermetički zatvorena sankcijama i na kopnu, rekama, vazduhu, imati toliko smelosti i hrabrosti da se u to uđe, to je nešto što će me pratiti celoga života. To će kod mene uvek izazivati prijatno sećanje i nadahnjivati, verujem, ne samo mene, nego generacije doktora koji dolaze”, rekao je Bojić. Bojić je ocenio da je u životu veoma važno da čovek ima sreću da mu se ukaže prilika, ali da mora da ima i pameti da je ostvari i da radi kako bi postigao rezultat. Prema njegovim rečima, Institut “Dedinje” danas radi najviše operacija na srcu u Evropi ali se nažalost u Srbiji, zajedno sa Rusijom i Ukrajinom, najviše oboleva i umire od bolesti srca i krvnih sudova.
“Velika su ulaganja u srpsko zdravstvo i moram da pohvalim da to sada i ono nekada apsolutno nema nikakve veze. Danas je “Dedinje” kosmički brod koji apsolutno ide ukorak sa evropskim i svetskim kućama. U samom je evropskom vrhu. Mi danas imamo naučni potencijal, vodimo računa o ljudima, mi ih učimo i primenjenu psihologiju”, rekao je on. Ispričao je da na institutu ima oko 40 svršenih studenata medicine sa prosekom 10 sa kojima se posebno radi i na psihološkom planu i na učenju posebnim veštinama i prati se njihov uspeh. “Kada sve to završe, dolaze u direktorovu kancelariju, formira se komisija i oni polažu jedan ‘dedinjski’ ispit. Sad ćemo se potruditi da taj sertifikat ima evropske bodove i da ako neko hoće da ode od nas, da ga oplemenimo, da odnese znanje”, rekao je on. Dodao je da je institut sa tako selektiranom ekipom, postao naučna institucija koja je privukla pažnju onih koji prate svetsku nauku i naveo da klinika “Klivlend”, ubedljivo najbolje bodovana kardiovaskularna klinika u svetu, prati 20 naučnih instituta iz oblasti medicine u zemljama Evropske unije i van nje je dodala samo Srbiju.
“Dedinje je najbolje. Ja gledam kako oni vrebaju moje lekare i kako da mi ih povedu, a ja gledam kako da im uzmem projekte pa da ih radimo u Beogradu i da oni ostanu u svojoj zemlji. I tu smo napravili jednu strašno veliku pomoć države u budućem Bio kampusu, BIO 4, “Dedinje” će imati oko 1.500 kvadrata i tu će ljudi imati prostor da vežbaju i na eksperimentalnim životinjama, da rade fundamentalnu nauku, da se vezuju sa svetskim kućama”, rekao je on. Kada je reč o transplantaciji organa, istakao je da je organ lek i da bi trebalo da shvatimo da smrću jednog čoveka u zemlju odlaze još pet-šest drugih ljudi kojima bi njegovi organi mogli da pomognu. Ocenio je da su uloženi veliki napori da se broj presađivanja poveća ali da uvek zatajimo na jednoj stvari a to je svest o donorstvu organa. “Porazan je procenat, koliko familija odbije da da saglasnost za davanje organa, za one kojima je dijagnostikovana moždana smrt. Svest o tome moramo da razvijamo svi, i medicina, i mediji i crkva i moramo biti u stalnoj kampanji za donorstvo organa”, naglasio je Bojić.
