Usvojen drugi rebalans opštinskog budžeta za 2022. godinu
OPOVO, 1. septembar 2022 – Na 20. sednici Skupštine opštine Opovo usvojen je drugi rebalans opštinskog budžeta za 2022. godinu. Ovu tačku dnevnog reda obrazložio je predsednik opštine Miloš Markov.
Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o budžetu Opštine Opovo za 2022. godinu vrši se usklađivanje prihoda primanja, rashoda i izdataka opštinskog budžeta, na višem nivou u odnosu na prethodni plan. Ukupan budžet je projektovan na nivou od 595.289.139 dinara, a povećanje je rezultat uvećanja prihoda iz budžeta u iznosu od 11.262.000 dinara i uvećanja transfernih sredstava u iznosu od 27.346.566 dinara.
Raspoređena preneta neutrošena budžetska sredstva iz 2021. godine ostaju nepromenjena i iznose ukupno 72.453.000 dinara. U okviru prihoda iz budžeta, povećani su prihodi iz kategorije Poreza )porez na zarade, porez na prihode od samostalnih delatnosti, porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige). Planirani sopstveni prihodi Opštinske narodne biblioteke i sredstva Predškolske ustanove – roditeljski dinar, ostaju nepromenjeni, kao i sredstva donacije za projekat „Krug podrške“.
Miloš Markov, predsednik opštine Opovo; Foto/Glas Opova
Na rashodnoj strani izvršeno je preusmeravanje sredstava između aproprijacija u okviru Opštinske uprave, kao i otvaranje aproprijacija za nove projekte i rashode. Povećani su rahodi za usluge JP „Mladost“: za održavanje lokalnih puteva u iznosu od 1.500.000 dinara, za održavanje javnih zelenih površina u iznosu od 750.000 dinara. Takođe je, pored ranije odobrenih subvencija Javnom preduzeću „Mladost“ u iznosu od 500.000 dinara, opredeljeno dodatnih 3.000.000 dinara.
Pored već planiranih, transferna sredstava obezbeđena su i za sledeće projekte: rekonstrukcija vodovodne mreže u ulici Ribarska u Opovu )20.000.000 dinara), projektno-tehnička dokumentacija za projekat energetske sanacije zgrade Opštinske uprave (1.000.000 dinara), projekat sanacije fudbalskog terena u Sefkerinu (1.196.904 dinara), projekat čišćenja divljih deponija u Opovu i Sakulama (1.500.000 dinara), projektno-tehnička dokumentacija za II fazu izgradnje prečistača otpadnih voda u Opovu (2.000.000), za manifestaciju „Miholjski susreti sela“ (500.000 dinara), kao i transferna sredstva za Opštinsku narodnu biblioteku, za nabavku knjiga (115.000 dinara) i sprovođenje javnih radova (1.034.662 dinara).
Tekuća budžetska rezerva za 2022. godinu ostaje na istom nivou u iznosu od 13.500.000 dinara. Sredstva planirana za funkcionisanje mesnih zajednica raspoređuju se na sledeći način: MZ Opovo 3.688.400 dinara, MZ Sefkerin 3.076.000 dinara, MZ Sakule 2.981.000 dinara i MZ Baranda 2.745.100 dinara.
Skupština je imenovala članove Školskog odbora OŠ „Dositej Obradović“ Opovo. Predstavnici lokalne samouprave: Magdalena Arnold Đerić, Saša Komarov i Ljubinka Stankov. Predstavnici roditelja: Ivan Komarčević, Marina Todorović i Jelena Stankov. Predstavnici zaposlenih: Vesna Legetić, Jasmina Latovljev i Tanja Drinčić.
Nenad Josić i Dragan Ugrinov; Foto/Glas Opova
Takođe, usvojen je Predlog rešenja o obrazovanju Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta. Zadatak Komisije je da vodi postupak i donosi rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta koji su podneti u smislu odredaba Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Predsednik komisije je Dragana Krstanović, sudija Osnovnog suda u Pančevu, a zamenik predsednika Marijana Mravik, sudija Osnovnog suda u Pančevu. Članovi Komisije su Eleonora Stambolija, diplomirani inženjer geodezije, Dragana Antić, dipl. inž. poljoprivrede, Saša Jovičin, odbornik Skupštine opštine Opovo i Mirjana Lazin, odbornik Skupštine opštine Opovo. Zamenici članova su: Aleksandra Glišin, diplomirani inženjer geodezije, Ivan Petrov, dipl. inž. poljoprivrede, Žika Nestorović, odbornik Skupštine opštine Opovo i Aleksandar Mirkov, odbornik Skupštine opštine Opovo.
Odbornici su usvojili i sve ostale tačke dnevnog reda: Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu opštine Opovo za period januar – juni 2022. godine; Razmatranje predloga i usvajanje Odluke o Opštinskoj upravi opštine Opovo; Razmatranje predloga i usvajanje Odluke o matičnim područjima opštine Opovo; Razmatranje predloga i usvajanje Odluke o izmenama i dopunama Odluke o socijalnoj zaštiti građana u opštini Opovo; Razmatranje predloga i usvajanje Odluke o organizovanju mrtvozorske službe na teritoriji opštine Opovo; Razmatranje predloga i donošenje Rešenja o imenovanju mrtvozornika na teritoriji opštine Opovo; Razmatranje predloga i donošenje Rešenja o davanju saglasnosti na Odluku Nadzornog odbora JP „Mladost“ Opovo o kreditnom zaduženju; Razmatranje predloga i donošenje Rešenja o davanju saglasnosti na izmene i dopune Programa poslovanja JP „Mladost“ Opovo za 2022. godinu; Razmatranje predloga i donošenje Zaključka o usvajanju finansijskog Izveštaja o poslovanju JP“Mladost“ Opovo za poslovnu 2021. godinu sa Izveštajem ovlašćenog revizora o reviziji finansijskih izveštaja; Razmatranje i usvajanje Izveštaja o radu Saveta za zdravlje opštine Opovo za 2021. godinu.
OPOVO, 1. septembar 2022 – I ove godine prvi dan škole počeo je intoniranjem državne himne. Učenike su ispred školskih zgrada dočekali i pozdravili nastavnici, a za đake prvake organizovan je doček.
Kao i prethodnih godina, prvake je u sva četiri mesta obišao predsednik opštine Miloš Markov zajedno sa svojim saradnicima iz lokalne samouprave, i uz prigodne poklone poželeo deci srećan početak i uspešno školovanje.
Markov se obratio učenicima; Foto/Glas Opova
„Počela nam je nova školska godina, iskoristili smo priliku da đacima prvacima poželimo srećan početak školovanja. Neposredno pred početak školske godine mi smo obezbedili školske rančeve, kako bi pomogli i roditeljima, a danas smo bili da ih posetimo na njihovom prvom času i da im damo još jedan simboličan poklon i da na taj način pokažemo da mislimo na njih i da njihovo školovanje prođe što kvalitetnije i uspešnije sa puno lepih trenutaka. Naravno, ono što mi je najveća želja jeste da ova ali i naredne školske godine prođu bez onlajn nastave, da se ide u školu i da deca budu u školskim učionicama“, rekao je Markov.
Inače, od ove godine, na teritoriji naše opštine rade dve matične škole – Dositej Obradović u Opovu sa izdvojenim odeljenjem u Sefkerinu i Zoran Petrović u Sakulama sa izdvojenim odeljenjem u Barandi. Projektna podrška ovim školama od strane lokalne samouprave nastavlja se i ove godine, a predsednik opštine je najavio nekoliko novih projekata u Sakulama i Barandi.
Prvaci u OŠ Zoran Petrović u Sakulama; Foto/Glas Opova
„U saradnji sa školama započeli smo realizaciju na nekoliko novih projekata. Završava se izrada projektno – tehničke dokumentacije za kompletnu rekonstrukciju škole u Barandi i to nam je izuteno bitan preduslov kako bi mogli da apliciramo na konkursu. Takođe, u finalnoj fazi nam je projektno – tehnička dokumentacija za rekonstrukciju škole u Sakulama, gde imamo saradnju sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima od koje očekujemo da podrži ovaj projekat i kompletne radove, koji nisu mali, a preko su nam potrebni. Radimo i na projektima energetske efikasnosti u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. U u školi u Barandi zamenićemo staru rasvetu sa jednom novom, modernom i energetski efikasnom, što će ujedno biti i u interesu aktuelne situacije u energetici. Takođe, u Sakulama ćemo u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine raditi na zameni sistema grejanja, odnosno zameni kotla jer je Sakule poslednja naša škola koja se greje na ugalj i naftu, prevaziđene derivate, tako da ćemo uraditi dogradnju nove kotlarnice sa kotlom na pelet“, poručio je Markov.
Ove školske godine na teritoriji Opštine Opovo upisano je ukupno 114 đaka prvaka. Od toga 56 u Opovu, 27 u Sefkerinu, 20 u Barandi i 11 u Sakulama.
Popis obavezan, cilj da pruži objektivnu sliku stanovništva
BEOGRAD, 31. avgusta (Tanjug) – U terenskoj realizaciji popisa stanovništa biće angažovano 20.000 ljudi, preliminarni rezultati biće objavljeni do 30. novembra, a obevezu da u njemu učestvuju, po zakonu, imaju svi građani, kaže pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Snežana Lakčević.
Ona je za Tanjug navela da će tokom terenske realizacije popisa biti angažovano 20.000 ljudi, od kojih najveći deo, njih 15.000, čine popisivači, koji će biti na terenu, kao i oko 2.200 isntruktora, 161 član popisne komisije, koja broji od tri do sedam članova, uz practeće službe za finasijske, pravne i ostale poslove.
Novina u popisu ove godine su elektronski upitnici, koji su već uneti u svaki lap top, koji će popisivači nositi sa sobom tokom rada na terenu od 1. do 31. oktobra i u koje će unostiti odgovore građana, prikupljene metodom intervjua, od vrata do vrata.
„Elektronski upitnici mnogo znače, jer time dobijamo na kvaltetu“, rekla je Lakčević, navodeći da su neka logička pravila kontrole već ugrađena, pa se, primera radi, ne može uneti broj 13, kao mesec rođena.
To će, dodaje, ubrzati rad, pa će se brže doći i do konačnih podataka.
„Preliminarni podaci biće objavljeni 30. novembra, mesec dana posle popisa, a sa diseminacijom konačnih rezultata krenućemo od aprila sledeće godine, što je šest meseci brze nego 2011, i to će trajati do juna 2024“, rekla je Lakčević.
Intervju, kaže, traje oko pola sata, za 30-ak pitanja, koja su standardna, usklađena sa međunarodnim preporukama, na koje odgovore prikupljaju i države članice UN i EU.
„To su pitanja koja se odnose na starost, pol, mesto rođenja, migracije, državljanstvo, bračni status, obrazovanje, ekonomsku aktivnost, zaposlenost, zanimanja… Najjednostavnija pitanja kako bismo dobili statističku sliku populacije. Zatim adresa stanovanja, broj članova u domaćinstvu, srodstvo.. Kad je reč o stanovima, poršina stana, da li ima kuhinje, broj soba, opremljenost instalacijama…“, rekla je Lakčević.
Na pitanje da li neko može da odbije da učestvuje u popisu, Lakčević istice da su građani u skladu sa zakonom dužni da učestvuju u popisu i da daju tačne odgovore, a da u skladu sa Ustavnom i zakonom, na pitanja nacionalne pripadnosti i veroispovesti može da kaže da ne želi da se izjasni, i takav odgovor popisivač će uneti u obrazac.
Pojašnjava i da se utvrđuju takozvani popisni krugovi, a jedan popisivač je zadužen da sprovede popis u tri popisna kruga. Takođe, nedelju dana pre 1.oktobra, svaki popisivač sa svojim instruktorom, obilazi teritoriju za koju je „nadležan“, kako bi se razrešile sve dileme, ukoliko ih ima. Svaki popisivač ima preciznu mapu popisnih krugova, i jasno vidi sve objetke na „svojoj“ teritoriji.
Ukoliko popisivač nikoga ne pronađe kod kuće, u više navrata, ostaviće tzv.pomoćni obrazac, a ti građani će biti zamoljeni da se jave na besplatan broj, kako bi stupili u kontakt sa popisivacem, i dogovorili datum i vreme popisivanja.
Na pitanje kako se rešava ukoliko neko ne želi da razgovara sa popisivačem, Lakčević odgovara da u tom slučaju popisna komisija pokuša da razgovara sa tim građanima, da im skrene pažnju na zakonsku obavezu da učestvuju u poposu, jer su za neučestvovanje predviđene i kazne.
„Popis je važan zbog nas i za nas. Da bude što precizniji, da dobijemo objektivnu sliku našeg stanovništva, da vidimo koliko nas je, šta se promenilo u obrazovnom profilu, da li imamo više migranata, unutrašnjih, kao i odlazaka u inostranstvo, šta se desilo sa strukturom porodice, brojem dece, od kojih su nam materijala zgrade, šta koristimo kao energente za grejanje…“, kaže Lakčević.
Popis je, kaže, važan da bismo dobili precizne, pouzdane i kvalitetne podatke, koji treba da posluže kao osnova za izradu različitih planova i politka.
Na pitanje treba li da se plašimo rezultata, budući da se često govori o depopulaciji, Lakčević kaže da sa nestrpljenjem očekuje rezultate popisa, dodajući da depopulacija jeste prisutna, to je karakteristika našeg, ali stanovništva većine evropskih država.
Navela je da je RZS na osnovu prethodnog popisa, uradio projekcije do 2041.godine, po kojima će, uz konstantan pad broja stanovnika, svaki četvrti stanovnik Srbije imati više od 65 godina, a osam odsto njih biće starije od 80 godina.
Prosečna starost će, prema toj proceni, umesto 43, biti 46,5 godina.
„Demografski trendovi će se nastaviti. Da li strepimo? Imamo okvire, ali nepoznanica su pandemijske godine, šta je sve donela onlajn mogućnost rada… To su izazovi i sa nestrpljenjem očekujemo rezultate popisa“, rekla je Lakčević.
