IZVINJENJE GRAĐANIMA I PREDUZIMANJE MERA PROTIV IZVOĐAČA RADOVA
Opovo,
16. april 2019;
Povodom
isključenja vode koje i pored najave da će biti regulisano do kraja radnog
vremena, traje više od 12 sati, oglasio se predsednik opštine dr Zoran Tasić
saopštenjem za građanstvo.
„Izvinjavam
se svim građanima na današnjim neprijatnostima zbog isključenja vodovodne mreže.
Želim da vam kažem da je isključivi krivac za ovo što se danas dogodilo firma
koja izvodi radove na priključenju nove vodovodne mreže u ulicama Svetozara
Markovića i Maksima Gorkog, kao i nadzornog organa projekta. Neprofesionalan
odnos, očigledno nedovoljan broj stručnih radnika na terenu (što je svakako i
propust nadzornog organa) doveli su do situacije da nemamo vode preko 12 sati. U
skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeću sve mere u vezi raskida ugovora i
naplate štete, kao što ću i insistirati da ova firma više nikada ne radi na
teritoriji naše opštine.
Saosećam
se sa svima vama, i sam u svom domaćinstvu imam isti problem kao i svi vi ali
vas molim za razumevanje i još malo strpljenja.
U sredu, 17. aprila, sa
početkom u 18h, u prostorijama Kulturnog centra u Opovu, a u okviru
manifestacije „Dani knjige“, biće upriličena promocija romana „Kal juga“,
autora Mladena Milosavljevića.
U pitanju je istorijski roman
sa elementima folklorne fantastike i trilera, koji predstavlja prvi deo
zamišljenog serijala o Lepenskom Viru. U romanu se kombinuju dva istorijska i
narativna toka (jedan pisan u prvom, drugi u trećem licu), koje deli period od
250 godina. Po rečima autora, odluka da napiše baš ovakav roman nastala je
najviše iz želje da se pažnja šire javnosti skrene na manje poznate istorijske
događaje. Velika većina istorijskih romana domaćih pisaca posvećena je temama o
kojima se već mnogo zna. O periodu vladavine Nemanjića, Ustancima pod
Karađorđem i Milošem, Prvom i Drugom Svetkom Ratu, kao i potonjoj krizi tokom
devedesetih godina prošlog veka, pisano je puno. Ipak, svega nekoliko romana („Strah
i njegov sluga“ Mirjane Novaković, „Beografija“ Dejana Petkova) posvećeno je dešavanjima
u takozvanoj „Kraljevini Srbiji“, koja je postojala u periodu od 1717 – 1739.
godine. Bio je to period između dve velike seobe (prva 1690 i druga 1740) kada
je, po ondašnjim popisima, na ovim prostorima živelo jedva 40 000 Srba. Tada
su, od strane austrijskih vlasti, na našim prostorima zabeležena i prva
verovanja u vampire, a izveštajima o njima obišli su svet i uzburkali javnost.
Uostalom, i sama reč vampir ušla je u svetske rečnike na osnovu jednog događaja
iz ovog perioda, koji Milosavljević opisuje u svom romanu.
Sa druge strane, o otkriću
Lepenskog Vira, jedninog arheološkog nalazišta na svetu na kome je u
kontinuitetu moguće pratiti prelazak iz mezolita u neolit, u književnosti nije
pisano gotovo ništa, te se „Kal juga“ može smatrati prvim romanom nekog domaćeg
pisca koji se upustio u avanturu odgonetanja tajne zvane Lepenski Vir.
Uostalom, evo o čemu se radi u romanu: Leta 1967. godine, u toku arheoloških
radova na lokalitetu Lepenski Vir, grupa arheologa pronalazi ostatke nepoznate
civilizacije. Dnevne novine datirane na 16. avgust iste godine, objavljuju
senzacionalnu vest o ovom otkriću. Svi su ushićeni i oduševljeni osim Mijata,
studenta arheologije i jednog od učesnika iskopavanja. Kako vreme odmiče, on
počinje da veruje da su otkrićem nalazišta i neobičnih ribolikih skulptura,
arheolozi oživeli nešto mračno, drevno i tajanstveno, nešto što vlasti po svaku
cenu pokušavaju da sakriju.
Tačno dvesta pedeset godina
ranije, ispred beogradske tvrđave sprema se do tada najveća bitka za Beograd.
Snage Austrijske carske vojske, na čijem je čelu vojskovođa i princ Eugen
Savojski, opkoljene su od strane višestruko brojnijih Turaka. Iznenada, bojište
prekriva gusta magla pod čijim okriljem Austrijanci razbijaju neprijateljsku
vojsku. U zoru 16. avgusta 1717. godine, neposredno nakon dobijene bitke, a u
znak zahvalnosti što je ostao živ, službenik carske administracije i jedan od
najbližih pratilaca Eugena Savojskog, Frombaldo, počinje da vodi dnevnik.
Putevi Eugena Savojskog i njegovih pratilaca, volšebno će se ukrstiti sa
putevima čuvenog rimskog imperatora Trajana, a vodiće do tajne skrivene na
samom dnu tamnih dunavskih virova.
Mijat i Frombaldo, vođeni
starim zapisima i neobičnim spletom događaja, na tragu su drevne tajne stare
bezmalo osam milenijuma.
O autoru: Mladen
Milosavljević je rođen na Mladence 1982. godine u Smederevskoj Palanci.
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za Etnologiju i
antropologiju. Glavni je i odgovorni urednik Omaje, koncepta posvećenog temama
iz oblasti folklorne fantastike. Do sada je snimio nekoliko kratkih
dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013).
Uređuje i piše, pretežno priče iz oblasti
fantastike. Objavio je roman „Kal juga“ (Strahor, 2018), istorijsku pripovest
sa elementima fantastike. Sarađivao je sa brojnim internet portalima. Trenutno
je kolumnista portala „Urbane strane“.
Živi i radi u Beogradu
Međunarodni
dan Roma, u stvari je dan proslave romske kulture i podizanja svesti o
problemima s kojima se Romi suočavaju. Dan je službeno proglašen 1990. godine u
poljskoj na IV svetskom romskom kongresu Međunarodne romske unije, u spomen na
prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika koji je održan od 7. do 12.
aprila 1971. godine. Na tom kongresu je doneta odluka o romskoj himni za koju
nje izabrana pesma Đelem, đelem (Išao sam, išao) i odluka o zastavi za koju je
odabrana plavo zelena dvobojnica sa točkom u sredini, simbolom napretka i
pokreta ali i migracije Roma tokom istorije.
Istorija
Roma je nepresušan izvor podataka i saznanja o narodu koji se večito kretao
tragajući za boljim i srećnijim životom.
Da
bi na najbolji način dočarali osobenosti ovog naroda učenici od prvog do
četvrtog razreda OŠ „Dositej Obradović“ zajedno sa pedagoškim asistentom Vesnom
Papić, uradili su jedan mali pano koji u slici dočarava život Roma. Niko o
Romima ne svedoči bolje od njih samih. Njihova muzika je puna života, radosti,
a u isti mah prepuna bola i tuge. Što bi se reklo – život. Slušajući stihove i
reči o Romima svakome od nas će postati jasno da niko toliko puta ne izgovori
reč ljudi, život, pesma, do samih Roma. Poruka ovog naroda je svakako – Slavimo
život
Zbog
radova na elektromreži (sezonsko orezivanje granja) koje je najavila ED
Pančevo, u sredu 17. aprila, struja će biti isključena u celom naseljenom mestu
Baranda u vremenskom intervalu od 8:00 do 15:00 časova.
Isti
radovi danas se izvode u Opovu, gde pored isključenja struje u Opovu, vode neće
biti ni u celoj opštini jer zbog isključenja struje ne radi fabrika vode.
