ZA Glas Opova, Marija Pavlović,.
BEOGRAD, 13. februar 2026 – U poslednje dve godine inflacija je prisilila domaćinstva da preispitaju troškove i svakodnevne navike. Cene osnovnih namirnica, komunalnih usluga i goriva rasle su brže nego plate, što je pokrenulo promene u kupovini, korišćenju energije i ishrani. U tekstu se razmatraju konkretni načini na koje se porodice prilagođavaju novim uslovima i gde pronalaze prostor za uštedu.
Kako inflacija menja potrošačke navike
Kada cene rastu, prvo što primetite jeste da vam korpa na kasi postaje skuplja, iako kupujete iste proizvode. Istraživanja Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su cene hrane u Srbiji porasle za više od 20% u periodu od 2022. do 2024. godine. Plate su u proseku rasle sporije. Ta razlika direktno utiče na kupovnu moć domaćinstava– isti novac danas pokriva manje nego pre dve godine. Porodice su prinuđene da preispitaju šta je neophodno, a šta može da sačeka.
Promene u navikama kupovine nisu uniformne. Neki potrošači prelaze na jeftinije brendove, drugi smanjuju količine ili češće biraju akcijske proizvode. Postoji i grupa koja svesno menja navike ishrane – manje mesa, više sezonskog povrća, priprema obroka kod kuće umesto kupovine gotove hrane.
Ove promene nisu uvek vidljive spolja, ali su prisutne u svakodnevnom funkcionisanju. Ono što je zajedničko svima jeste svesniji odnos prema novcu i veća pažnja pri svakoj kupovini.
Gde rezati troškove bez većeg odricanja
Smanjenje troškova ne mora automatski da znači pad kvaliteta života, već pre svega promenu prioriteta. Većina domaćinstava počinje sa analizom mesečnih računa i prepoznavanjem stavki koje mogu da se optimizuju. Komunalije, prevoz, telekomunikacione usluge – sve to nudi prostor za uštedu ako se tome pažljivo pristupi. Jedan od najčešćih koraka jeste prelazak na energetski efikasnije uređaje ili jednostavno svesnije korišćenje postojećih resursa. Gašenje svetla u prostorijama koje se ne koriste, kraće tuširanje, upotreba perilice sa punim punjenjem – sve su to sitne promene koje na mesečnom nivou mogu doneti uštedu od nekoliko stotina dinara.
Kada se te uštede saberu tokom godine, iznos postaje značajan.
Dugoročna ušteda u kuhinji ne zavisi samo od recepata, već i od aparata koji čuvaju hranu. Zbog toga je važno znati kako izabrati frižider koji troši minimalno električne energije, a istovremeno sprečava brzo kvarenje namirnica. Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na energetski razred (A+++ ili novije oznake), ali i na zapreminu koja odgovara stvarnim potrebama porodice, jer prevelik i poluprazan uređaj nepotrebno troši resurse. Investicija u kvalitetan model sa modernom izolacijom može se isplatiti već nakon nekoliko godina kroz znatno niže mesečne račune za struju.
Drugi važan segment jeste prevoz. Mnogi su prešli na češću upotrebu javnog prevoza ili su organizovali zajedničke vožnje sa kolegama. Neki su smanjili broj izlazaka kolima vikendom ili su počeli da planiraju kupovinu tako da sve obave u jednoj vožnji.
Ove odluke nisu uvek prijatne, ali su racionalne i donose merljivu uštedu na mesečnom nivou.
Praktične promene u ishrani i kupovini
Ishrana je jedna od oblasti u kojoj domaćinstva najbrže primećuju uticaj inflacije, ali i gde postoji najveći prostor za prilagođavanje. Umesto spontanih kupovina, sve više porodica planira jelovnik unapred i pravi listu namirnica na osnovu toga. Ovaj pristup smanjuje bacanje hrane, sprečava impulsivne kupovine i omogućava bolje praćenje troškova.
Građani sve češće traže povoljne slatke i slane recepte za ekonomičniju pripremu obroka. Umesto gotovih proizvoda, priprema jela kod kuće postaje standard – od domaćih pita i kolača do jednostavnih ručkova sa sezonskim namirnicama.
Takvi recepti ne zahtevaju skupe sastojke, a omogućavaju raznovrstan jelovnik koji zadovoljava potrebe cele porodice i donosi uštedu uz kontrolu nad kvalitetom hrane.
Pored planiranja menija, sve je prisutnija i praksa kupovine na pijacama umesto u supermarketima. Sezonsko voće i povrće obično je jeftinije, a kvalitet često bolji.
Neki kupci su počeli da prate akcije u različitim prodavnicama i da kupuju veće količine proizvoda sa dužim rokom trajanja kada su na sniženju. Ove navike zahtevaju malo više vremena i organizacije, ali na kraju meseca donose vidljivu razliku.
https://www.pexels.com/photo/fresh-produce-in-woven-basket-with-zucchini-and-fruits-33171856/
Šta sledeće donosi za porodične budžete
Ekonomski analitičari upozoravaju da će pritisak na porodične budžete verovatno ostati i u narednom periodu. Iako se stopa inflacije postepeno stabilizuje, cene osnovnih proizvoda i usluga neće se vraćati na prethodni nivo. To znači da prilagođavanja koja su domaćinstva već napravila neće biti privremena, već će postati deo novog normalnog funkcionisanja.
Za mnoge porodice to znači nastavak svesnog planiranja i traženje novih načina za optimizaciju troškova. Kreativnost u kuhinji, pametna kupovina, smanjenje nepotrebnih troškova – sve to postaje deo svakodnevne rutine.
Istovremeno, raste i potreba za dodatnim izvorima prihoda, bilo kroz honorarne poslove, prodaju viška robe ili pokretanje manjih preduzetničkih poduhvata.Važno je razumeti da prilagođavanje nije znak slabosti ili neuspeha, već racionalan odgovor na objektivne okolnosti. Domaćinstva koja ranije nisu morala da vode računa o svakom dinaru sada to čine iz nužnosti.
Međutim, ta iskustva često donose i pozitivne posledice – bolje finansijsko planiranje, manje rasipanja i svesniji odnos prema resursima. Kad se inflacija jednom stabilizuje, te navike mogu ostati kao trajno poboljšanje u organizaciji porodičnog budžeta. Za još korisnih informacija i novosti, posetite naš sajt!
Foto:
https://www.pexels.com/photo/fresh-produce-in-woven-basket-with-zucchini-and-fruits-33171856/
https://pixabay.com/photos/market-street-market-culture-4380323/
